SVEŠTENIK KOJI JE OSVOJIO SRBIJU: Kad skine mantiju obuče beli mantil, a ovu svetinju svi posećuju zbog njega! (FOTO)
IZVOR: Republika - 02.09.2021 | 09:59
Hram posvećen despotu Stefanu Lazareviću podignut je na temelju srednjevekovne crkve u selu Babe na Kosmaju. U ovoj svetinji ljudi traže spas od bolesti, rešenje za probleme i mir, a hram posećuju mnogi upravo zbog jednog "neobičnog" duhovnika.
Foto: printscreen/TVPRVA
Na temelju srednjovekovne crkve u selu Babe na Kosmaju podignut je hram posvećen despotu Stefanu Lazareviću. Svetinja kod Sopota, sagrađena je i osveštana na istom mestu bogomolje nastale između 14. i 15. veka, a stradale pod naletom vojske Osmanskog carstva.
Na dan hramovne slave, 1. avgusta, kada crkva proslavlja Svetog despota Stefana, vernici i sveštenstvo dočekali su patrijarha srpskog Porfirija koji je služio liturgiju, sa vladikama šumadijskim Jovanom i umirovljenim kanadskim Georgijem.
- Posle mnogo vekova počinjemo sa redovnim služenjem liturgije - kaže sveštenik Željko Jovanović, duhovnik ove svetinje.
- Liturgija će biti svake prve nedelje u mesecu, a prvu služimo 5. septembra. Iako crkva tek treba da oživi, mnogo vernika dolazi. U ovoj svetinji traže spas od bolesti, rešenje za porodične probleme, ali i mir u prelepom ambijentu.
Foto: Wikipedia/Vanilica
Crkva nosi ime despota Stefana Lazarevića
Crkva u selu Babe jedina je na području Beograda koja nosi ime despota Stefana Lazarevića, vladara koji je prvi put prestonicu Srbije postavio upravo na njenom današnjem mestu. Po predanju, despot Stefan je poslušao jednog od malobrojnih preživelih veterana Kosovske bitke, koji mu je savetovao da novi prestoni grad postavi tamo "gde se vetrovi, reke i carstva sudaraju". Despot Stefan se upokojio baš na Kosmaju, što opravdava izgradnju i ime pravoslavne svetinje.
Crkva je građena više od decenije, a uskoro počinje njeno freskopisanje.
Foto: printskrin
- U ovo, finansijski teško doba, mnogi su mislili da je ovo pre "juriš na vetrenjače" nego ozbiljan pokušaj da se obnovi tako dragocen hram, ali zaljubljenici u Kosmaj i istoriju bili su odlučni da istraju - kaže duhovnik ove svetinje.
Foto: printskrin/hram
Na mantiju navukao skafander
Mnogi vernici dolaze u ovaj hram upravo zbog oca Željka. Osvojio je njihove simpatije kada je "na mantiju navukao skafander" i ušao u kovid-bolnicu u Batajnici. Jovanović nije samo sveštenik. On je i zdravstveni radnik, medicinski inženjer na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u KCS.
- Bilo mi je drago da u teškim trenucima obolelima od kovida 19 mogu da pomognem i kao sveštenik, i kao zdravstveni radnik - kaže otac Željko.
- Osim medicinske nege koju sam im pružao trudio sam se da razgovaram sa njima o mnogim pitanjima koja ih muče: o porodici, zdravlju, životnim nedaćama. Prijavio sam se da radim i dve smene da bih što više vremena provodio sa pacijentima. Pitali su me: "Zar se ne bojite oče? Da li se plašite da se vi ne zarazite?" Odgovarao sam im da je za nas hrišćane opravdan samo jedan strah, a to je da ne izgubimo dušu. Koristio sam svu zaštitu i bio sam siguran da neću oboleti.
I kolegama je njegova pomoć i podrška u tim danima mnogo značila, prenose Novosti.
- Bio sam velika uteha i lekarima i sestrama. Nije im bilo lako. Bili su puni sumnji, strahova. Tražili su moju pomoć, da im čitam molitvu - kaže ovaj sveštenik eparhije šumadijske.
Foto: youtube.com-printscreen
Pacijenti koje je brižno negovao u kovid-bolnici u Batajnici nisu ga zaboravili.
Foto: printskrin/instagram
- Svi ljudi koji imaju problema ne treba da idu kod vračara, gatara i nadrilekara, već da rešenje i isceljenje traže isključivo u zvaničnoj medicini i crkvi. Da dođu na duhovni razgovor sa sveštenikom, a on će vođen Duhom svetim sigurno znati da ih usmeri. Ne smemo da budemo fanatizovani, moramo da nosimo maske, da se štitimo i držimo distancu. Da budemo onakvi kao što je naš Gospod bio - zaključuje otac Željko.