VUČIĆ NIJE UČIO DA NABUBA, NEGO DA RAZUME: Razredna otkriva zašto je predsednika prebacila u drugu klupu!

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav

Ovako razgovor za Srpski telegraf počinje Irina Galkina, profesorka ruskog jezika i nekadašnji razredni starešina sadašnjeg šefa države u Zemunskoj gimnaziji.

SRDAČAN SUSRET

Izuzetnu pažnju je privukao njihov srdačan susret u nedelju, kada je predsednik Vučić obišao rekonstruisanu zgradu Zemunske gimnazije, u čiju obnovu je država uložila 4,5 miliona evra.

Profesorka objašnjava da taj susret nije bio planiran.

- Došla sam sama. Živim u blizini. Redovno obilazim gimnaziju u kojoj sam radila 37,5 godina. Naročito od kada je počela obnova, pratila sam kako teku radovi. I u nedelju sam bila u šetnji i rešila da svratim. Nije me niko zvao, slučajno sam se srela s Vučićem. Iznenadila sam se. Ali dobar je. Svaka čast. U gimnaziji sve blista, novi parket. A po podu su nekad bile pločice koje su počele da pucaju, nove klupe, toaleti.... Baš, baš sam se obradovala. I, iskreno, malo mi je i žao što sam u penziji, što ne radim i ne predajem u tako lepim uslovima - priča Irina.

S druge strane, uspesima svog učenika Vučića, koji ju je opisao kao strogu, ali pravičnu, nije iznenađena. 

- Gimnazija nije škola došao pa prošao. Mora se učiti. Vučić je učio. Sasvim dobro. Ne da nabuba, već sa razumevanjem. Ima nekih koji kažu: "Ma to nije važno." Ne! Važno je. Svaka ocena je važna ako se kvalitetno, uredno radi. Sve je važno. I kako radite, kako se ophodite prema drugima, kako se odevate... Sve ostavlja trag. U životu i u poslu.

NIŠTA NA LEPE OČI

Naša sagovornica otkriva kako je prepoznavala ko pošteno uči, a ko pokušava da se provuče.

- Po očima sam znala ko zna, a ko ne zna. Ali na lepe oči ne možeš dobiti ocenu. Nisam od onih koji poklanjaju ocenu. Nije pedagoški. Kod njega me je radovalo što je uvek bio spreman. Nije lako dobiti peticu, međutim, Aleksandar je sve svoje petice sam zaradio. Prilaze mi nekad ljudi i pričaju: "Evo ti tvoj Vučić, vidiš da je uradio ovo ili ono", a ja kažem: "Da, on jeste moj Vučić, moj đak i ja se veoma njime ponosim."

Drago joj je što je baš Vučić predsednik jer se, kaže Irina, vodi formulom za uspeh koju i ona ceni i svima preporučuje: rad, znanje i lepo ponašanje.

- Što se tiče nestašluka, toga kod mene nije bilo, nisam to dozvoljavala. On je sedeo u drugoj klupi, između prozora, naslonjen na zid. Tamo sam ga premestila jer je bio jako visok, da ne smeta drugima.

Ne želi da ocenjuje Vučićev rad na mestu šefa države, ali za to, kako kaže, ima ozbiljno opravdanje:

- Jedno je biti u učionici i boriti se za sebe. On se sada bori za celu državu, za sve nas. I to nije nimalo lako. Jako je važno da ima pametne saradnike, pomoćnike koji, takođe, moraju da budu visokoobrazovani, kvalitetni ljudi i pristojni, i da mu pomažu i da ga prate, a on da odlučuje.