HRIŠĆANSKI ILI PAGANSKI PRAZNIK? Halloween postoji od DAVNINA, a o njegovom poreklu postoji VIŠE teorija!

Foto: pexels.com

Halloween (All Hallows' Eve ili All Saints Eve) je zapadni hrišćanski praznik posvećen svim upokojenim hrišćanima, među njima naravno i svim svecima i mučenicima.

U pitanju je noć između 31. oktobra i 1. novembra, noć uoči praznika svih svetitelja, znanih i neznanih (All Hallows' Day ili Solemnity of All Saints). Najbliži prevod bi bio Veče svih svetih.

Veče svih svetih hrišćani na zapadu proslavljaju bdenjem. Irci i Škoti za Veče svih svetih imaju narodni običaj da se maskiraju, idu od kuće do kuće i traže slatkiše (isto kao naša Bela nedelja).

Neki istraživači smatraju da je poreklo ovih običaja i praznika uopšte od keltskog paganizma, a neki smatraju praznik za čisto hrišćanski.

Irski i škotski doseljenici u Ameriku su u 19. veku doneli ovaj običaj među Amerikance, a od Amerikanaca se proširio po svetu. Vremenom se praznik sekularizovao, postao je neki opšti dan za maskenbale i horor filmove.

Verovatno zbog ove povezanosti sa maskiranjem i hororima smo ga preveli kao "Noć veštica", iako veštice nemaju ništa sa praznikom.

Noć posvećena bogu Sunca

Foto: pexels.com

Drugo objašnjenje zašto se obeležava Noć veštica poručuje da su još Kelti 1. novembar smatrali početkom nove kalendarske godine, pa su zbog toga noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti.

Verovali su, takođe, da u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta na kojima su živeli na ovom svetu, dok živi, u strahu od njih, tada prave buku kako bi ih oterali i izbegli susret s njima.

Kostimi, maske i slatkiši

Foto: pexels.com

Popularni ritual Večeri svih svetih bio je kostimiranje u svece i recitovanje pesama od vrata do vrata. Deca bi od suseda tražila "kolače za dušu", poslastice slične keksu.

Koncept hvatanja slatkiša postao je popularan u SAD-u početkom i sredinom 20. veka. Na taj su način porodice davale poslastice deci u nadi da će postati imune na sve praznične šale, a taj se običaj proširio po celom svetu.

Crna i narandžasta

Foto: Tanjug/AP

Sveprisutnost crne boje na Noć veštica takođe proizlazi iz festivala Samhain, odnosno njegovog naglaska na smrt. Naime, ta boja simbolizuje smrt u većini kultura, a istaknuta je i u meksičkim proslavama Dana mrtvih (Dia de los Muertos), koji se događa otprilike u isto doba godine. Simbolika crne boje uključuje i njene asocijacije na noć, kao i crne mačke, šišmiše, pauke i sličnu ikonografiju.

Narandžasta je oštar kontrast tom mraku i prolaznosti. Radi se o boji koja istorijski predstavlja obilje jesenjih berbi, promenjivu boju lišća i vatre koje zagrevaju hladne noći.

Povezana je i s rezbarenjem bundeva, tradicijom za Noć veštica koja je nastala u 19. veku s dolaskom irskih imigranata u SAD. Naime, oni su imali zabavu s rezbarenjem repe i krompira, no ubrzo su otkrili da su im bundeve puno prikladnije.

Ikonografija Noći veštica neprestano se menja, no kombinacija crne i narandžaste uvek se zadržava. Teško je zamisliti da te dve boje predstavljaju nešto drugo.