SRBIJA SLUŠA REČI DOKTORA REPREZENTACIJE! Piksijev saradnik otkrio detalje koji nisu bili na TV: EVO ŠTA SE TAČNO DESILO U FINIŠU UTAKMICE U LISABONU (VIDEO)
IZVOR: Adelarda POPOVIĆ - 22.11.2021 | 19:00
Doktor Dejan Aleksandrić, specijalista ortopedije i traumatilogije ovih dana prima čestitke zbog plasmana fudbalske reprezentacije Srbije na predstojeće Svetsko prvenstvo jer je kao njihov lekar svakako imao svoj doprinos, a kolege ga oslovljavaju i sa "najtrofejniji doktore".
U razgovoru za Srpski telegraf i Republiku, Aleksandrić je priznao da mu sve to prija i da mu je čast što brine o zdravlju naših najboljih fudbalera.
Objasnio je kako je zaradio novi nadimak.
- Posle pobede u Lisabonu su me prozvali tako jer sam i ranije radio sa sportistima koji su izvojevali . Moj prvi ulaz u ekipni sport bio je 2012. sa omladinskom fudbalskom reprezentacijom koju je vodio Ljubinko Drulović koji je sada u stručnom štabu reprezentacije, i tada smo osvojili zlato na Evropskom prvenstvu. Nakon toga sam i dalje pratio mlade selekcije, a u nekom trenutku sam ušao u Olimpijski komitet i bio na Olimpijskim igrama mladih, itd. Sticajem za mene srećnih okolnosti dobio sam poziv da im budem lekar ženske odbojkaške reprezentacije u vreme sjajne generacije što devojaka, što stručnog štaba koji su ostvarili sjajne, svima nama znane rezultate. Donele su tri medalje sa evropskih prvenstava, sa Svetskog prvenstva, Olimpijskih igara i osvajale titule svuda gde smo igrali. Onda je usledio moj povratak u fudbal.
Veliko slavlje izostalo, fudbaleri se nisu ljutili
Kako su Orlovi prihvatili Stojkovićev zahtev da pobedu slave bez pompe?
- Činjenica je da je Piksi tražio da se dostojanstveno slavi i niko nije imao primedbu na to. U hotelu je bilo skromno slavlje u skladu sa situacijom sa kovidom i sa obzirom na to da smo se nalazili u zemlji domaćina kog smo direktno eliminisali. U Beogradu nismo mogli da se okupimo i proslavimo jer se dosta igrača vratilo odmah u svoje klubove, a neki su imali porodične obaveze.
Kako je izgledala utakmica u Lisabonu iza kulisa i koliko emocija nismo videli, a koje su bile dominantne u srpskom timu?
- Puno emocija je bilo upleteno u sve to jer je bio dug put do toga da se uopšte plasiramo na svetsko prvenstvo, a onda i što smo uspeli da pobedimo izuzetno jakog rivala.
Poslednjih nekoliko minuta Dragan Stojković je proveo sklonjen od kamera, je li moguće da nije gledao kraj utakmice usled nervoze?
- Primetio sam i ja da se Piksi sklonio iako mi je fokus bio na terenu. Ne znam gde je bio, ali svakako verujem da je pomno ispratio sve do kraja.
Aleksandar Mitrović je odlučio istorijskim golom, a njegov učešće je bilo upitno zbog virusa koji ga je mučio...
- Mitrović je najbolji strelac u istoriji reprezentacije i nemojte da uopšte imate dilemu koliko je zagrižen za fudbal. On je još pre dolaska iz Engleske imao probleme sa stomačnim virusom i to smo znali jer je naš deo posla i da komuniciramo sa lekarima klubova u kojima su naši fudbaleri angažovani. Oni su tamo bili započeli lečenje koje smo mi nastavli. Odmorio je koliko je bilo potrebno i kada smo mi sa medicinske strane dali zeleno svetlo da se vrati na teren onda su ga preuzeli treneri da procene njegovu spremnost za igru. Sve ja na kraju ispalo dobro. Mitrović je i sa teškom povredom u predelu nosa na prošlom okupljanju bez dileme želeo da ide sa nama na put i da igra sledeću utakmicu.
U nesvakidašnjim okolnostima ste se spremali za obračun sa Ronaldom i njegovim saigračima, pa nam kao lekar recite koliko je nervoze bilo u sedmodnevnom karantinu u Pazovi.
- Prevazišli smo u medjuvremenu stres koji je bio prisutan kad smo pre godinu dana počeli sa treninzima. Naviknuti smo na kovid procedure prema preporukama UEFA i radimo u tom režimu sve vreme, s tim da je članovima reprezentacije jasno da kad dodjemo u hotel na pripreme nema izlaska svih sedam, deset ili 12 dana. To važi i za sve nas koji radimo sa njima. Testiranja na kovid su na svaka tri dana. Naucili smo da se ne nerviramo jer nemamo drugi izbor.
Kako fudbaleri inače provode vreme u karantinu i da li imate omiljenog rivala među njima za slobodne aktivnosti ili se družite sa stručnim štabom?
- Svi smo usmereni jedni na druge i funkcionišemo kao zajednica. Nas je oko pedesetak ukupno i koliko god da je veliki hotel i šarenoliki sadržaji stalno se srećemo i svi se družimo, odvajanja nema. U slobodno vreme fudbaleri u karantinu igraju šah, video igrice, stoni tenis, ali ja se ne usuđujem da im stanem na crtu jer su i u tome eksperti, ali uvek sam raspoložen da sednemo uz kafu.
Kažu da Piksi veoma razdvaja privatno od poslovnog i da voli da bude autoritet igračima.
- Piksi je legenda našeg sporta i on nema potrebu da insistira na autoritetu ne nameće ga, jer on to jeste, i to ne samo fudbalerima nego i stručnom štanu i svim saradnicima sa kojima se ponaša izuzetno profesionalno. Nema ničega izvestačenog kod njega. Piksi prosto ima auru oko sebe.
Foto: Privatna arhiva
U Piksijevom krilu 30 godina kasnije
Na instagramu imate dve fotografije na kojima sedite Stojkoviću u krilu, kao predškolac i danas kao njegov saradnik...
- Kao malom dečaku zaljubljenom u fudbal bilo mi je ostvarenje svih snova da se slikam sa Piksijem. Bilo je to mislim devedesete godine kada se ukazala prilika da me on uzme u krilo i da napravimo fotografiju koju sam čitavog detinjstva držao u mojoj sobi ni ne sluteći da ću 30 godina biti u stručnom štabu sa Piksijem. Kroz priču sam nedavno setio te slike i tražio majci da je uslika telefonom. Kada sam mu pokazao on je insistirao da se opet slikamo zajedno i ponavljali smo više puta da bi smo dobili istu pozu jer je retkost velika da nas sudbina spoji posle toliko godina.