MONAHA ARSENIJA ISPRED MANASTIRA DOČEKALE GOLE ŽENE I ŠPRICEVI: Pored svega bio je rešen i doneo pravu odluku

Foto: youtube.com/printscreen

MONAHA ARSENIJA ISPRED MANASTIRA DOČEKALE GOLE ŽENE I ŠPRICEVI: Pored svega bio je rešen i doneo pravu odluku

Kad je Arsenije otišao u manastir život mu se potpuno promenio:

– Počeo sam da pucam po svim šavovima, napali su me demoni iz mladosti pošto sam prestao da koristim sve one sedative u obliku narkotika i raznoraznih stvari. Ipak, ne odustajem, tražim način da se vratim u moju Jugoslaviju – kaže monah Arsenije Jovanović (61) za Objektiv, koji je posle šest godina provedenih u Americi odlučio da se zauvek nastani u svojoj domovini, da duhovni mir potraži u nekoj od srpskih svetinja.

Pošto mu je viza odavno istekla, Arsenije se uputio u jugoslovenski konzulat u Njujorku. Međutim, nije bilo tako lako napustiti ovu, kako navodi, prokletu zemlju, zbog koje je upoznao lošeg sebe.

– Tamo mi je gospodin Ilir Sinani na šalteru rekao: “Ne možete tek tako da se vratite u Jugoslaviju. Može samo jedan dokument u jednom pravcu i pravo na ratište”. Prebledeo sam. Rekao mi je da sam vojni begunac jer se nisam javio vojsci da služim vojni rok. Iako sam ga ubeđivao da sam u Americi iz verskih razloga, nisam uspeo da dobijem vizu. Onda mi je Bog ukazao na jednu monahinju u manastiru u Pensilvaniji u kojem sam boravio neko vreme. Ona mi je puno pomogla. Bila je jako dobra žena – kazao je za Objektiv.

Zahvaljujući velikodušnoj Grkinji koja ga je uputila na njenog sina koji je radio u grčkoj ambasadi u Vašingtonu, Arsenije je uspeo da dobije produženje pasoša.

– Svi iz jugoslovenske ambasade u Vašingtonu gledali su me kao da sam bog. Kada su me videli u mantiji, primili su me iz najvećeg poštovanja. A dok je, recimo, onaj Sinani u meni video vojnog begunca. Ljudi različito gledaju na veru – objasnio je.

Po dolasku iz Amerike, Arsenije je dvanaest godina proveo u manastiru Visoki Dečani, gde se i zamonašio, a potom je iskusio život samotnjaka u isposnici na jednoj planini. Zbog bolesti, otišao je u manastir Ostrog. Ipak, srce mu je patilo za Srbijom.

– Nakon godinu dana provedenih na Ostrogu zajedno sa mojom majkom, po glavi mi se motalo: “Pakuj se, spremaj se, ideš za Srbiju”. Tu je bio jedan monah kom sam se jadao da ne mogu više da izdržim i da želim da idem “kući”.

Foto: youtube.com/Nikola Jankovic

NAPOKON RIBNICA

Bog je želeo da Arsenije konačno pronađe svoj mir, pa ga je 2017. godine poslao u mali, oronuli manastir Svetih apostola Petra i Pavla, u narodu poznatijem kao Ribnica, u malom selu Paštrić kod Mionice.

– Nećete verovati kako se Ribnica desila! Monah sa Ostroga je boravio u jednoj banji u Srbiji zbog reumatike i jednog dana me zove i kaže: “Arsenije, nađi telefon sa Viberom, šaljem ti slike, pronašao sam manastir za tebe”. On je, u stvari, tražio za sebe hram, ali mu Ribnica nije odgovarala zbog vlage. Meni je na prvu loptu super izgledala, iako je tada bila u mnogo lošem stanju. Pre mog prethodnika koji je ovde službovao tri godine, manastir nije radio više od 150 godina. Postojala je samo seoska crkva – rekao je.

Kako kaže, usplahiren kao malo dete koje je dobilo bombonu, Arsenije je otišao u obilazak Ribnice.

‒ Bilo je neko tmurno vreme, magla, pada kišica… Crkva oguljena, sve zaključano, jad i beda! Plus, napala me neka sila, dere me iznutra, hoće da me udavi! Seo sam u kola i rekao sebi: “Idem odavde i nikada se više ne vraćam.” To je bilo jače od mene. Odem ja u Valjevo kod episkopa i primi me pokojni vladika Milutin. Objasnim mu da sam 30 godina monah, da sam se vratio u Srbiju i da se usuđujem da pomislim da bih mogao biti i starešina nekog manastira ako ima neko mesto za mene. On kaže: “Naravno, kako da ne, gde biste vi? Hoćete Ribnicu?” Prenemažem se, drži, ne daj, kažem mu da sam reumatičan i da mi smeta vlaga. Ponudio mi je još dva sela, pa reših da istražujem ta područja – objasnio je.

BOG UKAZAO NA MANASTIR

Obilazeći manastir u jednom selu, pa u drugom, Arsenije shvati da takva mesta nisu za njega, te da bi, možda, uz pomoć eparhije, mogao sebi i narodu da izgradi novi duhovni hram.

– Napisao sam pismo vladici Milutinu, nikako da stigne odgovor. Prolazili su dani, meseci i stiže odgovor. “Ni verni narod, ni monaštvo, ni sveštenstvo se ne slaže s tim. Pored drevnih svetinja, ne možemo da stvaramo novu. Ako hoćete neku od ovih koje imamo, mi ćemo vam izaći u susret”, pisalo je u pismu. Sutradan sam ponovo otišao u Ribnicu, rekoh, opet da vidim, možda sam se ogrešio o nju. Kad sam stigao u Ribnicu, a sunce uperilo svoje zrake na taj sveti hram, ukapiram ja da sam onda preživeo žešći demonski napad. Shvatio sam da je ovo moje mesto, da ovde mene Bog želi. U novembru 2017. godine došao sam u Ribnicu i tako je počeo moj život ovde – ispričao je.

Foto: youtube.com/printscreen

PRIHVAĆEN OD NARODA

Kako nam priča sadašnji iguman ovog skromnog, ali lepog manastira kod Mionice, u početku je bilo teško živeti u ovom selu.

– Moj prethodnik je imao tešku narav i svađao se sa svima, a čak se i sudio. Prvih šest meseci samo su mi stizale sudske parnice sa meštanima. Mic po mic, videli su da nisam kao on i prihvatili su me. Prošlo je četiri godine otkad sam došao ovde i nisam se pokajao – kazao je.

Arsenije priča da je ovo sveto mesto bilo izletište na kojem su se okupljali mladi.

– Bilo je svega. I roštiljanja i golih ljudi i golih žena, sve dok nisam izgradio betonski zid. Nalazio sam špriceve, kondome, ženske gaće, tampone, konzerve od piva. Ma ludilo! Dešavalo se da žena dođe u manastir u kupaćem kostimu. Zaustavim je i kažem: “Gde ćete tako odeveni?” Ona meni: “More, pope, pusti me, gledaj svoja posla.” Sramota! Sada posetioci samo pređu preko mosta i odu na drugu stranu. To je svakako 80 odsto manje od onog stampeda kada su dolazili. Svi su bili poludeli, pobesneli. Rekao sam: “Ili gradim ovo da sprečim ovo ludilo ili odlazim.” Onda sam podigao zid i kapiju – istakao je naš sagovornik.

Monah Arsenije teži da formira duhovni centar u Ribnici i da od nje napravi pravu oazu u svakom smislu. Najviše vernika ima tokom letnjeg perioda, kada zna da bude i napeto.

Bonus video: