VASKRS NA BOŽIĆ! ALBANSKA GOLGOTA OKONČANA PRE 106 GODINA
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 07.01.2022 | 17:28
Izmučeni i desetkovani povlačenjem preko surovih planina, prvi srpski vojnici na ostrvo Krf stigli 7. januara 1916.
Pre tačno 106 godina završila se Albanska golgota srpske vojske, koja je desetkovana, preko gudura i vrleti, stigla na ostrvo Krf na pravoslavni Božić 7. januara 1916.
- Tamo daleko gde cveta limun žut, tamo je srpskoj vojsci jedini bio put - orila se duž morske obale pesma vojnika, od kojih će mnogi ostaviti kosti u plavoj grobnici kod ostrva Vida.
RATNI PROLIV
Već sredinom januara brodovi su počeli da dovoze iznemogle ljude - 150.000 vojnika i jedan broj izbeglica, koji su prebacivani u Italiju i kasnije u Francusku. Dolazak na ostrvo i prvi dani su, kako kaže istoričar Nemanja Kalezić, izgledali dramatično i haotično. Živi kosturi su prvo išli na obližnje ostrvo Lazaret na trijažu, odnosno razvrstavanje obolelih prema prirodi bolesti i hitnosti.
Foto: printskrin
- Italijani i Francuzi su mislili da je srpska vojska, kao i u zimu 1914. i 1915, obolela od tifusa, što nije bila istina, ali su se oni strašno plašili te zarazne bolesti, pa su trijaže bile vrlo rigorozne - objašnjava Kalezić.
Mišić bio protiv povlačenja
Proslavljeni vojvoda Živojin Mišić je bio jedini koji se protivio povlačenju preko Albanije, govoreći da se "niko nije usrećio bežeći iz svoje otadžbine, pa nećemo ni mi!"
Misleći da je sa Srbijom gotovo, Nemci su već vraćali veliki broj svojih vojnika na Istočni front, u čemu je Mišić video šansu. Predlagao je da se na Kosovu sačeka udar Austrougara, Bugara i manjeg broja nemačkih vojnika. Nudio je i drugu opciju - prelazak na gerilsko ratovanje.
Foto: printskrin
Uz njega je jedini na početku bio i vojvoda Stepa Stepanović, ali je do konačne odluke 25. novembra promenio mišljenje. Vojvoda Radomir Putnik držao se stanovišta da je neprijatelj mnogo jači i da će stradati vojska, a da je kapitulacija svakako najgore rešenje.
Najozbiljniji slučajevi su prebacivani na ostrvo Vido da bi se izolovali od vojnika koji su bili u boljem zdravstvenom stanju. To ostrvo je postalo simbol krfske tragedije jer je tamo umiralo najviše ljudi od takozvanog ratnog proliva. Usled opšte telesne i psihičke iscrpljenosti organizam nije mogao da prihvati hranu i vodu.
- Koliko god bili hranjeni naprosto je sve prolazilo kroz njih i oni su umirali od dehidratacije - objašnjava Kalezić.
NEZADRŽIVI JURIŠ
Srpska vojska, civili i državni aparat su na daleki put ka Krfu krenuli oktobra 1915. pošto su zemlju sa svih strana opkolile članice Centralnih sila - Austrougarska, Nemačka i Turska, a potom se priključila Bugarska.
U kosturnici počiva 1.200 ratnika
Broj preminulih na Krfu nikada nije utvrđen, ali se meri u hiljadama, a o tome govori podatak da su pored svakog vojnog logora nicala groblja. Kada su postala pretesna, francuski sanitetski brod je preuzimao leševe i bacao ih u more, u takozvanu plavu grobnicu.
Mauzolej-kosturnica na ostrvu Vido podignuta je 1938, prema projektu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. U njemu se nalazi oko 1.200 kaseta s kostima ratnika, koje se nalaze u mermernim zidinama.
Foto: printskrin
Vlada u hotelu, Skupština u pozorištu
Na Krf su, pored vojske i izbeglica, pristigli i ministri vlade i narodni poslanici. Srpska vlada s Nikolom Pašićem na čelu smestila se u hotel "Bela Venecija" i tamo ostala do kraja rata, dok je Skupština zasedala u zgradi pozorišta.
Tamo su radile i osnovna škola i gimnazija, a štampane su i Srpske novine. Iako je uglavnom bio u zoni Solunskog fronta, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević često je posećivao Srbe na Krfu.
Početkom austrougarske, nemačke i bugarske invazije na Srbiju u jesen 1915. srpska vojska nije uspela da se spoji sa savezničkim trupama koje su se iskrcale u Solunu i krenule dolinom Vardara ka Makedoniji. Bugarska vojska, koja se neposredno pre toga priključila Centralnim silama, presekla je vezu sa saveznicima u Kačaničkoj klisuri, pa je srpska vojska bila primorana da se koncentriše u Metohiji. Odatle je krenula u strateško, ali pakleno povlačenje preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore, koje je u istoriji upisano kao Albanska golgota.
Foto: printskrin
Posle nekoliko meseci lečenja od bolesti i iscrpljenosti u slanoj morskoj vodi na ostrvu okruženom maslinjacima i pomorandžama vojnici su ponovo odlazili u bitku, ovog puta na Solunski front. Poslednji Srbi su Krf napustili sredinom 1919. i posle nekoliko godina provedenih u izgnanstvu, nezadrživim jurišem oslobodili otadžbinu.
Plava grobnica
Foto: printskrin
Stojte, galije carske!
Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Zar ne osećate kako more mili
Da ne ruši večni pokoj palih četa?
Iz dubokog jaza mirni dremež čili,
A umornim letom zrak meseca šeta.
To je hram tajanstva i grobnica tužna
Za ogromnog mrca, ko naš um beskrajna.
Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,
Mračna kao savest, hladna i očajna.
Zar ne osećate iz modrih dubina
Da pobožnost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra čudna pitomina?
To velika duša pokojnika luta
Stojte, galije carske! Na grobu braće moje
Zavijte crnim trube.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje
Tu gde se vali ljube!
Jer proći će mnoga stoleća, ko pena
Što prolazi morem i umre bez znaka,
I doći će nova i velika smena
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strašna tajna epopeje,
Kolevka će biti bajke za vremena,
Gde će duh da traži svoje korifeje.
Sahranjeni tu su nekadašnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj leži u talasa senci
Izmeđ' nedra zemlje i nebesnog svoda.
Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svršim, klizite u noć crnu
pobožno i nečujno.
Jer hoću da vlada beskrajna tišina
I da mrtvi čuju huk borbene lave,
Kako vrućim ključem krv penuša njina
U deci što klikću pod okriljem slave.
Jer tamo daleko poprište se zari
Ovom istom krvlju što ovde počiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.
Zato hoću mira, da opelo služim
bez reči, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha združim
Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.
Stojte, galije carske! U ime svesne pošte
Klizite tihim hodom.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
Nad ovom svetom vodom!
Milutin Bojić
BONUS VIDEO