RADOVANA PRATILI JER SU MISLILI DA JE DEO "ZEMUNSKOG KLANA": Drugi deo ekskluzivne ispovesti Sonje Karadžić, ćerke prvog predsednika RS
IZVOR: Katarina BLAGOVIĆ - 07.01.2022 | 20:00
Sonja Karadžić, lekarka i potpredsednica Narodne skupštine Republike Srpske, u drugom delu ekskluzivne ispovesti za Srpski telegraf pričala je najviše o godinama skrivanja njenog oca, iznoseći i podatak da je Karadžić jedno vreme praćen jer se verovalo da je deo "zemunskog klana".
Optužen za najstrašnije zločine, lečio je u Beogradu pacijente bioenergijom i držao predavanja, prerušen u čikicu ekscentričnog izgleda, dok ga je jurilo pola sveta. Porodica tih godina, tvrdi, nije imala nikakav kontakt s Radovanom Karadžićem niti je znala bilo šta o njemu.
- Nama su prisluškivani, pa i prekidani, fiksni telefoni, oduzeta su nam dokumenta, mogli smo da se krećemo samo na teritoriji Pala. Kad vas tako zatvore, a upadaju vam u kuću svaki čas, i tako godinama, nema načina da ostvarite kontakt s nekim. Osim toga, protiv Radovanove majke, supruge, brata i mene više godina je vođena istraga u Tužilaštvu BiH pod optužbom da aktivno učestvujemo u njegovom skrivanju. Istraga je obustavljena u januaru 2012, tri i po godine otkako je on dospeo u Hag. I to zbog nedostatka dokaza, što govori o ozbiljnosti i sveobuhvatnosti postupaka prema nama.
- Ko vam je javio da je uhapšen?
- Prijateljica, ponedeljak kasno uveče, oko ponoći, mi smo gledali neki film, a ona je na nekoj televiziji videla kajron i nazvala me. Čudan je to miks osećanja. Prvo što sam pomislila: "Hvala bogu, živ je."
- Pričalo se da je uhapšen tri dana ranije, pre zvaničnog objavljivanja i ne u autobusu, kao što je saopšteno.
- On jeste uhapšen u autobusu, mislim da je linija 73, i to 18. jula, tri dana pre zvanične objave. Imate priču da su od tog 18. pa do 21. jula Milorad Dodik i Milo Đukanović imali ponude da potvrde da je uhapšen na njihovoj teritoriji, međutim, navodno, obojica su odbila i onda se u ta tri dana moralo odlučiti kako i šta. I tako je čitava priča koja se desila 18. predstavljena kao da je bila 21. jula. Inače, Radovan je praćen, kako je u dva-tri intervjua govorio radnik BIA pod pseudonimom Crnogorac, jer su verovali da je deo "zemunskog klana". A upravo u vreme "Sablje" je Radovan odlučio da mora da se kreće da ne bi bio sumnjiv. Tada je objavljen poziv da svi koji imaju saznanja da u njihovim zgradama postoje prazni ili iznajmljeni stanovi to i prijave, to je bilo u sklopu široke akcije potrage za klanom. Shvatio je da mora da se kreće i sreće bakice u liftu, da ih pozdravlja. Tada je krenulo to s pogrbljenim stavom, izmenjenim glasom, čudnim izgledom, šeširima...
Foto: ST/P.Divac
- Kako su nadležni bili sigurni da je to on?
- Inspektori koji su glumili neplodan bračni par dolazili su kod njega na reiki, odnosno bioenergetski tretman. Oni su uzeli njegovu kožnu rukavicu. S druge strane, portparol Sfor je izjavio da su bratu i meni uzeli DNK s naših četkica za zube i četki za kosu, verovatno radi upoređivanja.
- Šta ste mislili kada ste videli njegovu fizičku transformaciju, ali i ceo taj novi život, da se bavi nadrilekarstvom...
- Ne možete biti nadrilekar ako ste lekar. Ovo je samo proširenje medicinskog znanja. I ja imam specijalizaciju iz tradicionalne kineske medicine i akupunkture, pored radiologije, to se zove integrativna medicina. Dakle, integracija istočnjačkih hiljada godina znanja i prednosti zapadnjačke savremene medicine. Nas je to uvek interesovalo. Dok sam se ja bavila kineskom medicinom i tu proširivala svoje znanje, on se bavio reikijem i bioenergijom. Jednom je u Sarajevu bio neki sajam, bavio se ispitivanjima bioenergije, traženjem vode, čakrama, rašljama i nas dvoje smo svratili. Čovek koji se bavio izradom rašlji prišao je Radovanu i rekao: "Je l' znaš koliko ti imaš te energije?" Stvarno, Radovan i kad smo mi bili mali i nešto nas boli, on spusti ruku da pomogne i zaista pomogne. Nismo imali blage veze šta je to, nismo povezivali. Tada su počela naša interesovanja za potencijale koje svako ima, samo mora da ih osvesti i kanališe. Međutim, nismo imali vremena da proširujemo znanje i u tom nekom praktičnom smislu. Kada je meni bilo zabranjeno da radim, počela sam da se bavim time, a on dok je bio u ovoj svojoj ulozi, potpuno nezavisno jedno od drugog. Povremeno sam u kontaktu s nekim od njegovih pacijenata, najviše s bakom jednog dečaka iz okoline Beograda. Taj dečak je bio autističan, bez ikakve veze s ovim svetom, a divno je napredovao.
- Šta mu je najteže bilo da promeni na sebi?
- Glas, on je mogao da ga oda, vežbao je da govori tiho, prešao je na ekavicu. Drugo ne... I kao mlad je nosio dugu kosu. Negde je izjavio da mi je poslao tu kosu, ošišanu posle godina skrivanja, pa su mi ljudi slali poruke preko Fejsbuka da pitaju koliko košta da im prodam tu kosu. Zato je čuvam na specifičnom mestu, van kuće, van Pala, na sigurnom. Zaista, da nekom padne na pamet da pita koliko košta, šta znam kojoj budali šta može da padne na pamet...
- Da li mu se desilo da je na ulici nekad sreo nekog iz prethodnog života i da je mahinalno krenuo da se javi?
- Ne, tu je bio vrlo disciplinovan. Ipak, kada je sveštenik iz RS raspoređen, mislim u Crkvu Svetog Marka u Beogradu, a prethodno je bio povređen u pretresu crkve na Palama i dugo lečen, Radovan je išao tamo da ga vidi, ali mu se, naravno, nikad nije javio. Taj sveštenik je jedan od onih koji je posle hapšenja rekao: "Jao, ja sam njega viđao."
Ko je napravio Srebrenicu, nije dobro mislio Srbima
Komentarišući nametnuti zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, Karadžićeva objašnjava da je za nju percepcija Srebrenice mnogo više od onog što se, kako kaže, danas reklamira, ali da nema nameru da bilo kome daje municiju za proganjanje.
- Znate, kao u onom vicu, kad papagaj kaže: "Znaš ti, Suljo, šta ja o tome mislim." I to je jedino što ću o tome da odgovorim. Nemam nameru da bilo kome dajem municiju da me zbog toga proganja ili da se objašnjavam bilo kome. Mnogo nas iz tog vremena zna šta je tamo bilo, mnogo nas je pratilo i različita suđenja. Za nas je percepcija Srebrenice i više od 3.500 ubijenih Srba u okolini Srebrenice ne samo ono što se smatra i reklamira Srebrenicom kao takvom. Ipak, moram da kažem i ono što je možda nepopularno, onaj ko je napravio Srebrenicu, ovu o kojoj čitav svet govori, asocijaciju na ono što se tamo dešavalo, nije prijatelj Srba. Taj nije imao dobru nameru ni prema Srbima, prema RS, a svakako ne prema muslimanskom narodu.
Arkan je u Bosni bio pod komandom Vojske RS
Foto: twitter.com/FikoR
Pitamo Sonju i za Željka Ražnatovića Arkana.
- Arkana sam srela jednom kada je došao u Krajinu. Tada se stavio na raspolaganje oružanim snagama RS za odbranu Krajine, onda kada je krenuo nalet prema Banjaluci, ne kao paravojna formacija, javio se kao dobrovoljac. Tu je proveo 10-15 dana na terenu i ne znam da je bilo šta loše proisteklo iz toga. Mi smo zabranili postojanje bilo kakvih paravojnih formacija, imali smo na početku rata dok se nismo snašli, dok se nije formirala vojska, takozvane vikend-ratnike. Ljude iz Crne Gore i Srbije koji su dolazili ovde u petak posle posla, jade urade i u nedelju posle podne se vrate kućama. Ovo im je bilo kao da idu u lov, bilo je ubistava, silovanja, pljački. Međutim, brzo je formirana Vojska RS, te je bilo strogo zabranjeno bilo kakvo postojanje paravojnih formacija.
Ipak, Arkan je imao svoje "Tigrove"?
- Imao je 1990. i 1991. Erdut, kamp za obuku, šta su oni radili po Hrvatskoj, znam iz priča, kao i vi, pitanje je koliko je sve to tačno i u kom obimu. Ali kada je došao sa svojom dobrovoljačkom gardom, stavio se na raspolaganje našim oružanim snagama da bi ga rasporedili u određeno područje i tada je potpadao pod komandu naše vojske i policije.