PRVI PUT VIŠE MOŽDANIH OD SRČANIH UDARA! Čak 90% ŠLOGOVA posledica korone!
IZVOR: Jelena JOKANOVIĆ - 25.01.2022 | 05:30
Broj moždanih udara se približio, pa čak i prestigao broj srčanih udara, što se nikad ranije nije dešavalo.
Na ovu strašnu statistiku upozorio je dr Marko Ercegovac, direktor Urgentnog centra, govoreći za Srpski telegraf, a neurolozi upozoravaju da je šlog postao jedan od najčešćih post-KOVID sindroma.
Čak 90 odsto moždanih udara trenutno se dešava kod osoba koje su dva ili tri meseca pre toga preležale koronu. Posebno zabrinjava to što nisu izuzeti ni mladi.
Znaci upozorenja
- vrtoglavice
- prolazno utrnuće ruke ili noge
Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, inače neurolog, kaže da ljudi posledice KOVID-19 koje nastupaju naknadno shvataju neozbiljno, posebno ako su imali blaže simptome, a da su moždani udari u jednom velikom naletu u tom periodu posle bolesti.
- U početku nam nije bilo jasno zašto se to dešava, ali je s vremenom postajalo sve jasnije jer svi ti pacijenti imaju povećan D-dimer, koji pokazuje da imaju tu takozvanu gušću krv. Pošto sam neurolog, pratim situaciju i pokazalo se da čak 90 odsto moždanih udara sada uzrokuje KOVID jer stvara trombozu, samo što ljudi to ne razumeju i olako prolaze preko toga, pre svega, mislim na mlade ljude. Kažu, imam blagu kliničku sliku, nema potrebe da se vakcinišem, ja ću to da prebolim... I onda takav mlad čovek dođe s infarktom srca ili sve češće s moždanim udarom. Kažu, omikron je samo blaga prehlada, međutim, jedina konstanta kod svih sojeva jeste upravo tromboza. Te koji tako misle može da sačeka opasna zamka koja izaziva dugogodišnji invaliditet, gubitak govora i oduzetost jedne strane tela, i to u boljim slučajevima. U nekim i smrt. O tome se malo govori - zabrinut je Đerlek.
BROJKE
20.000-25.000 ljudi godišnje doživi moždani udar u Srbiji
30 odsto slučajeva se završi smrću
30 odsto preživelih ostane nesposobno za samostalan život
7.000 ljudi godišnje se gotovo potpuno oporavi i vrati ranijem životu
Prioritetna zaštita je vakcinacija, kaže naš sagovornik, a onda antiagregaciona terapija i redovna kontrola.
- I kada je blaža klinička slika, preporučuje se uzimanje kardiopirina ili bar aspirina. Nervni sistem je takav da ne može da se regeneriše i ako imate mladu osobu koja doživi moždani udar, ta osoba ostaje doživotni invalid u manjem ili većem stepenu. Izuzetno sam zabrinut kao neurolog kako će se dalje odvijati situacija - zaključuje Đerlek i apeluje da se obrati pažnja na vrtoglavice ili prolazno utrnuće ruke ili noge jer to može da se shvati kao upozorenje.
Dr Gorica Đokić: Muškarci više stradaju
Gorica Đokić, specijalista neurologije, ističe da, prema najnovijim podacima, oko 31 odsto obolelih od KOVID-19 razvija neurološke i psihijatrijske simptome:
- Pored moždanih udara, posebno infarkta mozga, tu spadaju i akutna imunološka oštećenja mozga, kičmene moždine i perifernih nerava, ali i glavobolja, akutni organski delirijum, što znači kvalitativna promena stanja svesti, encefalopatija, encefalitis - upala mozga, psihotični simptomi, afektivni simptomi, odnosno izmene raspoloženja. To se slaže s istraživanjem holandskih naučnika koje je pokazala da oko 30 odsto pacijenata hospitalizovanih u jedinicama intenzivne nege zbog infekcije imaju povećano stvaranje trombova u organizmu, što su pokazale i autopsije preminulih pacijenata.
Kako kaže Đokićeva, tokom pandemije je zabeležena serija slučajeva mlađih osoba, češće muškog pola, koje su imale blage ili umereno teške simptome KOVID-19, a dobile su infarkt mozga.