JOŠ NEMA ODLUKE O 4. DOZI VAKCINE, A SERTIFIKATI ISTUČU: Evo na koji način će se rešiti taj problem

Foto: republika.rs, Pixabay

JOŠ NEMA ODLUKE O 4. DOZI VAKCINE, A SERTIFIKATI ISTUČU: Evo na koji način će se rešiti taj problem

Stručni komitet za imunizaciju još nije doneo odluku o uvođenju četvrte, buster, doze vakcine protiv kovida 19 u Srbiji jer su članovi ovog tela zaključili da u ovom momentu nema dovoljno dokaza o koristi od primene još jednog cepiva, saznaje „Politika”.

Na sastanku koji je održan prekjuče lekari su diskutovali o prioritetnim grupama za koje bi mogla da bude preporučena četvrta doza. Predloženo je da se, kada se bude donosila definitivna odluka, još jednom analizira sadašnji stav – da ponovo budu vakcinisane osobe s primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama koje su primile samo dve doze cepiva, osobe starije od 60 godina i zaposleni u zdravstvenim ustanovama.

Kada će konačna odluka o tome biti doneta za sada se ne zna, ali će to svakako morati da bude u najskorijem periodu jer po sadašnjim pravilima osobama koje su vakcinisane s tri doze zeleni sertifikat važi 210 dana. Taj period važenja sertifikata uskoro ističe ljudima koji su letos vakcinisani trećom dozom.

U nekim zemljama imunizacija četvrtom dozom uveliko traje. Ministarstvo zdravlja Izraela preporučio je da vlada obezbedi četvrtu dozu za sve punoletne Izraelce, pod uslovom da su primili treću dozu ili se oporavili od kovida 19. Odluka je doneta pošto je ministarstvo saopštilo da četvrta doza, odnosno druga buster doza vakcine, štiti šezdesetogodišnjake i ostale starije građane tri puta efikasnije ako je reč o teškoj bolesti i dva puta više kada se radi o inficiranju omikronom. Četvrta doza se može primiti najranije četiri meseca posle treće.

Foto: Ilustracija: Republika.rs, Pixabay

 

Preliminarni rezultati studije Medicinskog centra Šeba pokazali su da iako četvrta doza povećava nivo antitela u krvi, ne izgleda da može da zaštiti u visokoj meri od omikrona.

Kako za „Politiku” ističe profesor dr Tanja Jovanović, virusolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, trebalo bi razmisliti o uvođenju četvrte doze za starije od 60 godina i ljude sa oštećenim imunitetom i hroničnim bolestima, jer će ih to zaštititi od teške kliničke slike ukoliko se zaraze.

– Ja sam se zarazila uprkos visokom nivou antitela i ćelijskom imunitetu, a primila sam tri doze vakcine. Ležim kod kuće i definitivno me je vakcina zaštitila od teže forme bolesti. Omikron ne donosi samo običnu prehladu, to treba naglasiti, jer na sopstvenom primeru vidim koliko te „obori”. Mislim da od obolevanja ne može da nas zaštititi ni četvrta ni bilo koja doza, jer omikron probija imunitet – ističe dr Jovanović.

I profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za naš list da bi četvrtu dozu trebalo odobriti za ugrožene kategorije – starije ljude i hronične bolesnike.

– Negde se ona odobrava za ljude starije od 60, negde za one koji imaju više od 80. Trebalo bi razmisliti o toj granici, ali i imati u vidu kolike zalihe vakcina imamo. Ne može da se donese jedna takva odluka pa da se ispostavi da nemamo dovoljno vakcina. Sigurno imamo dosta cepiva, ali nekima već ističe rok. Očekujem da će se odluka o četvrtoj dozi doneti za dve-tri nedelje. Na primer, ja sada ulazim u šesti mesec od kada sam dobio treću dozu i za mesec dana neću moći da imam zeleni sertifikat, a ima onih kojima je on već istekao. Zato moraju neke odluke brzo da se donesu – smatra dr Radovanović i podseća da su kompanije „Fajzer” i „Biontek” započele kliničko ispitivanje vakcine protiv omikron soja i da ima najava da će se na tržištima pojaviti u martu.

– Trebalo bi sačekati pojavu te vakcine, a možda premostiti period, dok ona ne stigne, s postojećim zalihama cepiva – dodaje sagovornik.

Međutim, dosta građana smatra da su se bespotrebno imunizovali jer su dobili koronu drugi ili treći put. Profesor Radovanović na to odgovara da je velika razlika ako kovid 19 dobiju vakcinisani i nevakcinisani.

– Vakcinisani imaju zaštitu od zaražavanja od 30 do 40 odsto. Ali, zaštita od hospitalizacije iznosi 80 odsto. Postoji razlika u procentima u zavisnosti od toga ko je koju vakcinu dobio i koliko je prošlo vremena od druge, odnosno treće doze. Ljudi su stekli pogrešan utisak da je omikron jako blag virus. A u stvari, on je samo 25 odsto blaži od delta varijante. Ovaj soj korone kod vakcinisanih daje blažu kliničku sliku, ali ne i kod većine nevakcinisanih. Vakcina sprečava da osoba dospe u jedinicu intenzivne nege i umre, i to u veoma visokom procentu. Treba imati na umu da pandemija još nije gotova i tek od idućeg proleća će postati endemska bolest. Treba se čuvati – dodaje dr Radovanović.

Ali, zašto onda neke zemlje u Evropi popuštaju epidemiološke mere ako još nismo blizu kraja pandemiji? Radovanović smatra da je to zbog toga što je u većini država ogroman broj građana vakcinisan, na primer u Portugaliji ili Irskoj, a u Srbiji nismo „dobacili” ni do 50 odsto imunizovane ukupne populacije.

I dok čekamo na odluke o budućoj vakcinaciji, oči stručnjaka su uprte u pojavu novog soja virusa, odnosno podvrste omikrona BA.2. U Danskoj, Velikoj Britaniji i još četrdesetak zemalja ovaj virus se proširio, iako još nije sasvim jasno kakve ima karakteristike.

Foto: Tanjug/AP

 

Francuski epidemiolog Antoan Flao izjavio je za novinsku agenciju AFP da ih iznenađuje brzina kojom se ova podvrsta, koja u velikom obimu cirkuliše u Aziji, proširila u Danskoj.

Infekcije podvrstom BA.2 do sada nisu imale teži tok od podvrste BA.1. Istovremeno, strahuje se i od pojave kombinovanog soja omikrona i delte.

Nemački virusolog Kristijan Drosten smatra da bi se spajanjem delte s jednom od podvrsta omikrona mogao razviti još opasniji virus. Naročito bi mogla da bude opasna rekombinacija virusa koji bi nosio spajk-protein omikrona, a ostatak genoma od soja delta. Omikron ima određene mutacije na površinskom proteinu, takozvanom spajk proteinu, uz pomoć kojih lakše može da zaobiđe imunosistem organizma.

Jedan naučnik s Kipra je izvestio i da postoji još jedna vrsta korone – deltakron, iako su naučnici ostavili mogućnost da je u tom slučaju došlo do greške.

Buster doza smanjuje prijeme u bolnice

Da su naši stručnjaci doneli dobru odluku kada su uveli davanje treće doze, svedoče i svetske analize jer su zahvaljujući tome mnogi životi spaseni. Stopa hospitalizacije od posledica kovida 19 mogla bi da se smanji za najmanje pola miliona stanovnika, zahvaljujući imunizaciji buster dozom vakcine, saopštio je Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. – Trenutna primena buster doze koja je postignuta početkom januara mogla bi da smanji buduće prijeme u bolnice za 500.000–800.000 u Evropi – navodi se u saopštenju ove organizacije, prenosi agencija Rojters. Ove brojke se odnose na 27 zemalja članica Evropske unije i Norvešku, Island i Lihtenštajn. Trenutno je oko 70 odsto populacije EU od 450 miliona stanovnika u potpunosti vakcinisano, a polovina njih je primila buster dozu vakcine. U centru smatraju da će, ukoliko se pojača program vakcinacije buster dozom na sve već vakcinisane osobe, moći da se smanji prijem u bolnice za još 300.000–500.000 osoba.

– Iako se u nekim evropskim državama čini da je vrhunac pandemije nedavno dostignut, pandemija još uvek nije gotova – poručila je, prenosi Tanjug, evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides.

BONUS VIDEO