PREMINULA U ISTOJ BOLNICI OD ISTE BOLESTI: Umrla baka anesteziologa Nenada kog je prošle godine odnela korona

Foto: printskrin

PREMINULA U ISTOJ BOLNICI OD ISTE BOLESTI: Umrla baka anesteziologa Nenada kog je prošle godine odnela korona

Baku je odnela ista bolest, a preminula je u istoj bolnici u kojoj je on. O njemu je vodila računa ceo život.

Baka Olga je sredinom prošle nedelje primljena u KBC "Dr Dragiša Mišović". 

Dala je unuku godišnjicu, počela da sređuje stan kako je on želeo, ali u tome ju je prekinuo kovid 19. Izdahnula je u subotu uveče. Na večni počinak biće ispraćena u četvrtak.

 

 

Imala je težak život, a dok je čekala da joj se rodi unuče, izgubila je sina jedinca. Nakon osam dana od njegove smrti, rodio joj se unuk Nenad. Odgajala ga je sa kilogram i 700 grama. Zajedno sa suprugom. Kada je Nenad bio na četvrtoj godini Medicinskog fakulteta, preminuo joj je i suprug, piše Telegraf.

Nenad (37), anesteziolog koji je od aprila bio u crvenoj zoni Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", preminuo je od posledica korona virusa početkom januara baš u ustanovi u kojoj se borio za mnoge obolelele od ove pošasti.

Da bi on i baka preživeli, pogotovo posle dedine smrti, radila je svašta ona, ali i on. Prodavao karte, radio na bazenu, radio kao čuvar... I uvek bio najbolji đak. I taman kada je završio specijalizaciju, i počeo da sređuje kuću i vikendicu, uzeo ga je kovid 19.

- Ostala sam potpuno sama. Neša mi je bio sve u životu - rekla je neutešna baka Olga nakon gubitka unuka.

- Dobila sam knjige. Čitam dosta. Kako je ovo vreme bilo, nisam ni otvarala. Sad sam uzela. Nađem njegovo pismo. Napisao mi je i ostavio. Dao je kolegenici da me vodi lekaru. Da brine. Mislio je i o tome. Mi smo bili jedno za drugo. Šta imamo drugo. Izgubila sam ga. Ne znam kako. Kako baš njemu to da se desi. Da li se neko pita? Niko.

Foto: printskin/instagram

 

- On nije ženjen. Nema porodicu. Nema decu. Otišao je nevin, naivan... Ali, mi smo takvi. I, ja sam kriva za to. Učila sam ga lepim stvarima. Prvo da bude čovek, drug, pošten... Da pomaže. I radio je to. I ja sam. Dobijala sam batine, krala sam, da bi sirotinju hranila. To svi znaju. Radila sam kao crnac, sve sam u životu radila. Sednice, kongrese... Ali, nikoga uvredila nisam. Zašto ovaj Bog radi to, ako je Bog, ako nije uz njega još neko. Ovo ne mogu da prežalim. Sina sam izgubila u saobraćaju, pa i ovoga. Na koji način...

Baka bila protiv toga da upiše medicinu

Nenad je završio 13. gimnaziju a zatim upisao Medicinski fakultet na nagovor nastavnika baš iz srednje škole. Bio je prvi đak te škole, te će mu sada sa jedne strane oslikati mural. Baka je bila protiv toga da upiše medicinu. Želela je da što pre stigne do svog parčeta hleba.

- Nenad je bio dobro dete. Nikada nisam imala problema sa njim. Kada je bio roditeljski, ja ga pitam: "Je li, mali, da li da idem ili da ne idem?" Kaže: "Imaš vremena, idi". Da li smem, pitam ga, a on meni pa što ne smeš. "Hoćeš da me osramotiš", rekoh mu. Nikad te neću osramotiti, kaže. Svi su ga profesori voleli. Bio je dobar, pomagao kao drug. Bio je na takmičenju iz biologije, osvojio opštinsko. Posle dedine smrti on je bio četvrta godina fakulteta. Pitam njega, kako ćemo od sad. Kaže polako. Jedan dan ćemo jesti, drugi dan nećemo. Išao je radio, prodavao karte na Sajmu, na bazenu, radio kao čuvar, a i ja sam na druge strane. Niko nije znao. Ni komšije. Samo on i ja.

- Bio je u 13. gimnaziji. Vodila se borba između mene i pojedinaca da će ostati uličar. Nisam dozvolila, išao je u gimnaziju. Prvi je đak bio 13. gimnazije. Sada hoće da mu ocrtaju mural. Direktor je rekao da je on primer 13. gimnazije. Oni su mu rekli da upiše medicinu. Ja nisam bila za to.

- Htela sam da upiše bilo koji fakultet, samo da dođe što pre do parčeta... Bilo koji. Svaki je fakultet dobar. Samo da ne ide da prosi. Kada je otišao na polaganje svi su molili Boga da im deca polože, da osvoje svih 20 poena, a ja sam sklopila ruke, to svi znaju, i molila Boga da ne položi. Vikali su mi da sam luda žena. Nisam luda. Šest godina traje medicina. Ako hoćeš dalje, stažiranje još dve godine. Ko će sve to izdržati? Radila sam sve u životu da bih ga školovala, gde je sada njegova škola? Gde je muka moja? - pita grcajući.

Nenad je u bolnicu hospitalizovan 4. decembra. Imao je poslednje dežurstvo od tri nedelje, vratio se kući i osetio da mu nije dobro.

- Jedva dođe. Rekoh mu:" Hajde da jedeš". Kaže: "Ma daj da se istuširam i da legnem odmah". Počela mu temperatura 37 sa nešto. Kažem mu da se prehladio, samo košulju i jaknu je nosio. Nikad nije majice nosio i džempere. Ma, nešto mi je sumnjivo. Odjednom, drugi dan kaže da će da ode na pregled. Krio je od mene nešto. Znao je da je ozbiljnije. Kaže, idem ja detaljnije da se pregledam pa ću da ti javim. Javio mi je da bio na snimanju pluća, i da ima malo neke fleke, i da će on ipak da ostane, ali da mu pošaljem odelo. I poslah mu sve što je rekao. Ležao je u KBC "Dr Dragiša Mišović". Tamo je bio od aprila na dežurstvima. Ovo je neverovatno. Ovo je kao da ga je neko ukrao - rekla je  baka Olga.

Sa trećeg sprata ove zdravstvene ustanove, Nenad je 14. decembra prebačen na intenzivnu negu. Više nisu mogli da se čuju. Bio je na respiartoru. Da, da... Na tom aparatu čije je parametre on podešavao i spasavao druge živote.

- Molila sam da mi daju uniformu, da me maskiraju kao što se oni oblače, samo da uđem da ga vidim. S vrata. Nisu mi dozvolili. Ni do vrata. Nisam mu ni glas čula. Ništa nisam dobila. Dobila sam samo telegram.