Gojaznost i dijabetes - paralelne epidemije savremenog doba

Foto: pixabay.com

U Evropi se broj gojaznih osoba udvostručio u protekle četiri decenije. Trenutno je svaka peta osoba gojazna a predviđanja su da će do 2030. godine čak svaki drugi Evropljanin biti gojazan. Brojke postaju još alarmantnije kada se imaju u vidu komplikacije koje gojaznost sa sobom nosi, poput obolevanja od dijabetesa tipa 2 u čak 80 odsto slučajeva. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svaki gojazan muškarac ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti od njegovog vršnjaka koji nije gojazan, dok je kod gojaznih žena taj rizik veći 30 puta.

“Ne samo da su podaci pokazali da smo sve gojazniji, da se naša telesna masa povećava, da se broj gojaznih osoba u svetu povećava, već brine jedan drugi podatak – postali smo sve teži ali i širi. Šta to znači? To znači da je sve veća količina intra-abdominalnog masnog tkiva koje se nalazi oko unutrašnjih organa u predelu trbuha, a ono je direktno odgovorno za pojavu brojnih komplikacija koje vode ka ubrzanoj arterosklerozi, nastanku kardiovaskularnih bolesti ali istovremeno i pojavi tipa 2 šećerne bolesti”, upozorava prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine.

Dok uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tip 2, posebno zabrinjava činjenica da se starosna granica gojaznih, a time i dijabetičara, sve više pomera prema mlađim generacijama.

“Podaci pokazuju da je u Evropi svako treće dete uzrasta od 11 godina predgojazno ili gojazno. Jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica će u svom budućem životu oboleti od šećerne bolesti tipa 2. Tako smo došli i do jednog apsurda koji kaže da, ukoliko nešto ne učinimo, odnosno ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji”, objašnjava prof. dr Edita Stokić.

Foto: pixabay.com

Razlog za epidemiju gojaznih endokrinolozi nalaze u produktima 21.veka koji je servirao pregršt brze hrane i brojna prevozna sredstva, liftove, pokretne stepenice, zatim televiziju, igrice i druge moderne tehnologije, a sve to zajedno nas je udaljilo od svakodnevnih fizičkih aktivnosti i potrošnje kalorija. Doktorka Edita Stokić ističe da je prevencijom gojaznosti, koja se zasniva na pravilnoj ishrani i redovnim fizičkim aktivnostima, moguće sprečiti i odložiti nastanak dijabetesa tipa 2. Ukoliko do gojaznosti ipak dođe, ona se leči dijetskom ishranom, povećanjem energetske potrošnje, medikamentima i hirurški, što značajno dalje utiče i na prevenciju dijabetesa tipa 2 ili njegovu progresiju i komplikacije.

Doktorka Edita savetuje da tokom ovih slavskih i prazničnih dana kalkulišemo sa hranom, da budemo umereni i ne prejedamo se, da jedemo manje parčiće i kad god možemo zamenimo visokokalorične namirnice onim manje energetske vrednosti, i što je najvažnije da se mnogo više krećemo.

Foto: pixabay.com

dr Edita Stokić, epidemija gojaznih u Evropi

“Smatra se da 23% žena, odnosno 20 % muškaraca ima gojaznost u Evropi. Ali, ako gojaznost nastavi ovim tempom rasta negde 2030. godine oko polovina stanovništa Evrope će imati gojaznost. Ako vam još istaknem da je gojaznost u osnovi 80 % nastanka tipa 2 dijabetesa, pogledajte o kojoj armiji pacijenata je reč, odnosno o komplikacijama gojaznosti u vidu tipa 2 dijabetesa. Međutim, možemo reći da sa porastom broja gojaznih osoba raste i broj osoba koje imaju tip 2 šećerne bolesti.”

dr Edita Stokić, gojaznost kod muškaraca i žena

“Svaki muškarac koji je gojazan ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti nego njegov vršnjak koji nije gojazan ili, ako govorimo o populaciji žena, tada svaka žena koja je gojazna ima 30 puta veći rizik da oboli od šećerne bolesti tipa 2 nego njene vršnjakinje koje nisu gojazne.”

dr Edita Stokić, gojaznost okidač za dijabetes tip 2

“Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela, u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija. Gojaznost u ovo moderno doba jedan je od značajnih faktora rizika za nastanak tipa 2 šećerne bolesti. Smatra se da poremećaj u veličini masnog tkiva, kao i poremećaj u funkciji masnog tkiva, predstavlja okidač za razvoj brojnih komplikacija među kojima je i nastanak tipa 2 šećerne bolesti. Ne samo da su podaci pokazali da smo sve gojazniji, da se naša telesna masa povećava, da se broj gojaznih osoba u svetu povećava, već brine jedan drugi podatak – postali smo sve teži, ali i širi. Šta to znači? To znači da je veća količina intra-abdominalnog visceralnog masnog tkiva, masnog tkiva koje se nalazi oko unutrašnjih organa u predelu trbuha, koje je direktno odgovorno za pojavu brojnih komplikacija koje vode ka ubrzanoj arterosklerozi, nastanku kardiovaskularnih bolesti ali istovremeno i pojavi tipa 2 šećerne bolesti.”

dr Edita Stokić, gojaznost – dijabetes procenat u Srbiji

“Postoji podatak da u trenutku otkrivanja šećerne bolesti osobe koje su gojazne imaju dijabetes u 39 % slučajeva. Znači skoro 40 procenata osoba sa dijabetesom u Srbiji je gojazno u trenutku otkrivanja.”

dr Edita Stokić, kalkulisati u vreme slavskih i prazničnih prejedanja

“Ja često imam izreku kojom kažem – da bi neka dijetska ishrana uspela, moramo povremeno biti i hedonisti, odnosno za ljudski rod je karakteristika i da uživa u hrani, da nekada i oliže prste, da oseti dobar ukus. Svako od nas voli različite stvari. Neko uživa u slatkišima, neko u masnijim namirnicama, ali u svim tim situacijama treba biti umeren, ne preterivati u količini i, što je neki savet, uvek kalkulisati. Kada god mogu da zamenim neki namirnicu namirnicom manje energetske vrednosti, to treba učiniti. Zašto se, na primer, na nekim gozbama umesto nekog visokoenergetskog kolača ne bi poslužila voćna salata? Zašto se, recimo, ne bi servirali ukusno meso, ali u daleko manjim parčićima uz puno više salate. Dakle, takve dosetke moramo imati u svakodnevnom životu pa povremeno možemo i uživati u tim ukusima koji su nam prijatni.”

dr Edita Stokić, porast gojazne dece

“Brine nas podatak da imamo sve veću učestalost gojaznosti i među populacijom dečijeg uzrasta. Brojni su podaci koji to obeležavaju i prikazuju. Jedan od podataka, kada se igramo brojevima, kaže da u regionu Evrope jedno od troje dece uzrasta 11 godina je predgojazno ili gojazno. Ako pogledamo gojazne dečake, jedan od tri gojazna dečaka u perspektivi u svom budućem životu će oboleti od šećerne bolesti, a kada posmatramo devojčice, dve od pet devojčica će u perspektivi tokom svog života dobiti tip 2 šećerne bolesti. Tako smo došli i do jednog apsurda koji kaže da, ukoliko nešto ne učinimo, odnosno ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji. Došli smo i do drugog apsurda, a to je da našu decu, mlade, adolescente koji imaju tip 2 šećerne bolesti lečimo praktično istim medikamentima, na primer to je metformin, kao što lečimo i njihove bake. Nije retko da neki od mladih gojaznih dečaka prima antihipertenzivnu terapiju, lekove protiv povišenog pritiska, poput njegovog dede.”

dr Edita Stokić, prevencija gojaznosti

“Lečenje gojaznosti se zasniva na odgovarajućoj dijetskoj ishrani, mi kažemo da je to medicinska nutritivna terapija gde hrana postaje lek i da je svaka dijetska ishrana kod gojaznih osoba udružena sa smanjenjem energetskog unosa, znači, smanjiti količinu hrane, menjati sastav namirnica koje se unose, a s druge strane voditi računa da se poveća i nivo fizičke aktivnosti. Ukoliko medicinska nutritivna terapija i povećan nivo fizičke aktivnosti, uz uopšte promenu stila života, ne dovede do adekvatnih rezultata, u lečenju gojaznosti i prevenciji tipa 2 šećerne bolesti, na raspolaganju su nam medikamenti, ali reč je isključivo o lekovima koji su registrovani za lečenje gojaznosti a ne o brojnim preparatima koje nas svakodnevno obasipaju reklamama. Kod gojaznosti postoji i mogućnost hirurškog lečenja gojaznosti kada se odgovarajućim hirurškim tehnikama utiče na taj energetski unos koji će sada, nakon operativnog zahvata, biti smanjen ali i hirurške intervencije nisu rezervisane za sve gojazne pacijente i, naravno, i tu postoje odgovarajuće indikacije koju vrstu, kada i kome primeniti odgovarajuću hiruršku intervenciju.”