Njenu LJUBAV čekao je TRI DECENIJE, ubrzo nakon što se oženio, izgubio je suprugu: Na današnji dan preminuo je Ivo Andrić, nobelovac čija su dela ostala VEČNA
IZVOR: Republika - 13.03.2022 | 10:49
Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog “javnog radnika” dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju, zapisao je u bolničkoj beležnici Ivo Andrić, velikan pisane rieči, doktor nauka i diplomata, dok je dane provodio na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je 13. marta 1975. godine i preminuo.
Njegova dela ostala su kao trajni pečat, zapisi čija vrednost ne bledi, a njegove reči nastavljaju se prenositi i nakon što je napustio ovaj sviet.
Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u Docu kod Travnika. U Višegradu je završio osnovnu školu, a u Sarajevu Veliku gimnaziju, najstariju srednju školu u BiH.
Akademska karijera
U oktobru 1912. započinje studije u Zagrebu, odakle prelazi u Beč, gde sluša predavanja iz istorije, filozofije i književnosti.
Zbog slabih pluća i čestih zdravstvenih problema, pisac uskoro napušta prestonicu Austrije i nastavlja studije u Krakovu.
Književnik je studije završio u Gracu. U junu 1924. godine odbranio je doktorsku tezu "O razvoju duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine", a dve godine kasnije postao je vanredni član Srpske kraljevske akademije u Beogradu. Njen redovni član bio je do 1939. godine.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Andrić je iza sebe ostavio bogata književna dela . Svoju književnu karijeru započeo je kao pesnik. Prvi književni rad, pesmu "U sumrak", objavio je 1911. u "Bosanskoj vili". Tokom boravka u mariborskoj tamnici intenzivno piše prozu, a 1918. sledi delo "Eks Ponto".
Posle Prvog svetskog rata Andrić se zaposlio u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu. Služba ga je u ranoj fazi odvela u diplomatiju u Vatikanu, Trstu, Bukureštu, Gracu.
Radio je u diplomatskoj službi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a zatim Kraljevine Jugoslavije, i u Rimu, Marselju, Parizu, Briselu, Ženevi, Madridu i Berlinu.
Tada objavljuje i zbirku pesama u prozi "Nemiri" i pripovetke "Ćorkan i Švabica", "Mustafa Madžar", "Ljubav u kasabi", "Most na Žepi", "Jelena, žena koje nema".
Za roman "Na Drini ćuprija" pisac je krajem 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ivo Andrić je prvi i do sada jedini pisac sa ovih prostora koji je odlikovan ovim najvišim književnim priznanjem.
Ljubavni život
Ljubavni život Iva Andrića decenijama je bio tajna, sve dok nije stupio u brak sa Milicom Babić, na čiju je ljubav čekao tri decenije. Naime, tokom života je želeo da bude što bliže Milici, ali znajući da je ta ljubav zabranjena često je bežao što dalje i slao joj pisma.
Javnosti nije poznato kada su se Ivo Andrić i Milica Babić tačno upoznali, ali se to najverovatnije desilo pre nego što je čuveni pisac i tadašnji ambasador u Berlinu dao njenom suprugu Nenadu Jovanoviću posao u ambasadi.
S obzirom na to da je bio neženja, Milicu je zamolio da bude domaćica na njegovim prijemima. Prijatelji su bili od 1939, pa sve do Nenadove smrti. Andrić im je gotovo svakodnevno slao pisma i obraćao im se sa "Dragi prijatelji", a potpisivao ih je kao Mandarin, jer je to nadimak koji mu je Milica nadenula.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Nakon gotovo 20 godina poznanstva, 1957. Nenad je preminuo, a pisac više nije znao kako da krije svoju naklonost prema Milici. Godinu dana kasnije njih dvoje su se venčali, a Andrić je otkrio da je "Jelena, žena koje nema" - zapravo Milica, piše visegradlive.com.
Kada se 1961. godine pojavio na dodeli Nobelove nagrade, Milica ga je pratila u plavoj haljini s velikom crnom mašnom u kosi. Nažalost, ljubav je trajala kraće od čežnje i čekanja.
Zbog teškog oblika artritisa Milica je pila lekove koji su joj oslabili srce i ono ju je izdalo 1968. godine.
"Sada vidim – naša je sudbina da sagorimo. Uvek sam tako osećao svet i sebe u njemu, iako nisam uvek imao snage ni mogućnosti da toj istini pogledam u oči i da je mirno prihvatim. Sad, kad je sve dobro moje u jednom trenu izgorelo, vidim jasno: sve što se na zemlji rađa i pod suncem živi ide tim putem. I tome ne treba tražiti razloga, smisla ni objašnjenja", napisao je tada Andrić.
Andrić se nakon Miličinog odlaska povukao se u sebe, izbegavao je društvene aktivnosti, a zdravlje mu je polako popuštalo. Preminuo je 1975, a njegova urna je položena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, pored groba Milice Babić.
Postoje brojni poznati citati iz njegovih romana, zbog čega je teško izdvojiti samo jedan. Ipak, molitva iz "Znakova pored puta" se posebno istakla.
Zapisao je veliki Andrić da smrt briše samo nestvarne veličine, a istinske učvršćuje i uzdiže. I istina je – on je hroničar vremena čija dela i reči nisu izbledeli ni 46 godina nakon njegove smrti.
BONUS VIDEO: