DEDINJE 2 KAO SVEMIRSKI BROD: Ekipa Republike u poseti Institutu

Foto: ST/N. PANČIĆ

DEDINJE 2 KAO SVEMIRSKI BROD: Ekipa Republike u poseti Institutu

Široki hodnici, prostrane sobe s udobnim krevetima, najsavremenija oprema i nasmejana lica, kako zaposlenih tako i pacijenata. To je prvi utisak koji smo stekli nakon ulaska u zgradu Instituta Dedinje 2.

Odmah na početku dočekao nas je direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti dr Milovan Bojić, koji je, kako kaže, s otvaranjem Dedinja 2 dosanjao svoj san.

- San smo dosanjali i mi, lekari, ali, pre svega, pacijenti, koji su zajedno s nama vodili ovu tešku borbu za Dedinje 2, za dofunkcionalizaciju, doorganizaciju naše ustanove, koja je postigla izvanredne rezultate u srpskoj, odnosno jugoslovenskoj medicini. Sedamnaest punih godina ovde je stajao prostor planiran za Dedinje 2 i nakon spleta nekih okolnosti, "oktobarske revolucije", kada su mene makli, ipak, evo Dedinje 2 dočekalo me je u drugom povratku, gde sam zajedno sa svojim kolegama danonoćnim radom i trudom uspeli da se izborimo da boravimo u jednom ovakvom prostoru, s ovakvom opremom i ovakvim ljudima - rekao je Bojić.

SVEMIRSKI IZGLED

Foto: ST/N. PANČIĆ

On je objasnio šta je sve s novom zgradom dobijeno.

- Mi smo s ovom zgradom dobili sve što do sada nismo imali. Od saobraćajnog prilaza zgradi, zatim nismo imali drugih logističkih prostora za normalno funkcionisanje rada ove ustanove i iz oblasti medicine, ali i drugih oblasti, svlačionica, apoteka, prihvatnih centara za druge stvari za neophodno funkcionisanje instituta, patologije, mrtvačnice, novih odeljenja besprekornih za laboratoriju, transfuziologiju... - nabraja Bojić.

On dodaje da je ponosan na dva klinička odeljenja za preoperativni i postoperativni tretman pacijenata, svemirski opremljene jedinice sa 25 mesta intenzivne nege i četiri operacione sale, kao i jedna hibridna, gde svaka od njih podseća na svemirski brod.

- Ako se svemu tome dodaju i tri nove angio sale, jedna nuklearna magnetna rezonanca, desetine novih ultrazvučnih aparata, najsavremenijih aparata u transfuziologiji, laboratoriji i svim drugim oblastima kardiovaskularne medicine, mogu reći da je ova ustanova potpuno opremljena i spremna da pruža najbolje rezultate - ističe direktor ove ustanove.

NOVI REKORDI

Foto: ST/N. PANČIĆ

On koji kaže da sve ovo što postoji danas ne pripisuje sebi, već celom kolektivu instituta, ali i državi koja je znatno doprinela, kako nabavkom opreme tako i izgradnji instituta. Kako je istakao, nabavku najsavremenije opreme najbolje može da opiše sledećim rečima:

- To vam je kao da smo iz zastave prešli u audi. Mi zastavu jesmo terali i gazili, štucala je, zastajala, ali je ona prestizala nekada i mnogo skupocenije automobile jer je bila u dobrim rukama, odnosno bila je majstorski vožena. Sada imamo sve i mogu da kažem da su hibridna sala i intenzivna nega jedni od najboljih u Evropi i svetu, a to imam pravo da konstatujem jer sam obišao sve vodeće centre iz kardiovaskularne medicine. Očekujte nove rekorde, nove procedure, a ono što je najvažnije, očekujte da pacijenti od nas izlaze zdravi i nasmejani - poručio je Bojić.

Već sutradan 21 operacija

Foto: ST/N. PANČIĆ

Dr Bojić kaže da nije prošlo ni dva dana od otvaranja novoizgrađene zgrade, a oni su ostvarili ono što su rekli na samom početku.

- Uoči otvaranja uradili smo deset kompleksnih procedura zamene aortne alvule kroz arteriju i tu smo se izjednačili u rekordu s Univerzitetskim kliničkim centrom u Lajpcigu. Mi bi i tada porušili rekord Lajpciga, nego nam je jedan pacijent dobio temperaturu. Kada smo otvorili institut, profesor Božina Radović je uradio prvu svečanu operaciju, a utorak smo uradili 21 zahvat na srcu, što je najveći broj operacija u Evropi koje je jedna klinika uradila u danu. Neverovatno se pozitivna klima oseća i kod zaposlenih, ali i kod pacijenata. Bitno je istaći da mi nismo jurili rekorde radi rekorda, nego da je naš cilj spasavanje ljudskih života, a mi smo za dva dana spasli 31 ljudski život - kazao je Bojić.

Dosanjali svoj san

Foto: ST/N. PANČIĆ

Prof. dr Aleksandra Nikolić sprovela nas je kroz novu zgradu instituta.

- Kao što je rekao i direktor, dosanjali smo san. Sada imamo mnogo više mogućnosti. I nama lekarima je mnogo lakše kada radimo u ovakvom prostoru. Pored najmodernije opremljenih sala, sada imamo i lekarske sobe, gde možemo da se osamimo, razmislimo i pripremimo se za neku od sledećih intervencija. Takođe, imamo i restoran, gde ćemo ubuduće moći da razmenjujemo mišljenja, razgovaramo o pacijentima i načinu rada, što nama lekarima i te kako znači - rekla je ona.

Hibridna sala

Foto: ST/N. PANČIĆ

Hibridna sala, kako je objasnila prof. doktorka Aleksandra Nikolić, jeste sala koja će se definitivno najviše koristiti.

- Ovde se nalazi taj C luk, kako bih prostim jezikom rekla, deo koji se koristi u angio sali, gde se radi invazivna kardiologija. Ovo je spoj kardiohirurške i interventne sale. To znači da u ovoj sali ne operišu samo kardiohirurzi, već i vaskularni hirurzi, radiolozi i kardiolozi. To zapravo znači da jedan pacijent, ukoliko ima više problema, boluje od više bolesti, ovde će, na jednom mestu, svaka ekipa moći da radi svoj deo posla - objasnila je ona. POGLEDAJ GALERIJU