15 NAJVEĆIH TAJNI HRAMA SVETOG SAVE: Otkrivamo šta se sve krije pod kupolama najveće pravoslavne svetinje na Balkanu

Foto: Tanjug/S.AĆIMOVIĆ

15 NAJVEĆIH TAJNI HRAMA SVETOG SAVE: Otkrivamo šta se sve krije pod kupolama najveće pravoslavne svetinje na Balkanu

Beograd kao na dlanu, Banat i Šumadija sve se to vidi s vrha Hrama Svetog Save, svetinje koja ujedinjuje ceo narod. Vladika Stefan Šarić, starešina ovog hrama, episkop remezijanski i vikar patrijarha Porfirija, kaže da je najveća misterija izgradnja Hrama, koji je nikao na mestu gde su Turci 1595. spalili mošti srpskog sveca.

- Velikim zalaganjem blaženopočivšeg patrijarha Irineja urađeno je mnogo toga na završetku Hrama. Završavaju se radovi u krstionicama, priprema se prostor gde će biti muzej, postavljaju se mozaici - priča vladika koji kaže da vernike, ali i sve posetioce Hrama, ma koje vere bili, već na ulazu čekaju iznenađenja i prizori koje neće videti ni u jednom od postojećih crkvi i manastira.

Foto: Tanjug/S.AĆIMOVIĆ

Posebnost Hrama i jedinstvenost koja ga izdvaja u celom svetu vidi se već i po ikoni, mozaiku na ulazu, impozantnim vratima, na kojima je molitva ispisana na 24 jezika, pa do lustera, čiji je prečnik 20 metara, do šest oltara, kripte u kojoj je sahranjen patrijarh Irinej... 

Ali krenimo redom...

1. Molitve na 24 jezika

Sveti Sava je bio veliki misionar ili, kako bismo to danas rekli, diplomata, pa se nekako desilo da na vratima na ulasku u Hram, koja su grandiozna, budu napisane molitve na 24 jezika, priča vladika Stefan, koji dodaje da bilo koji stanovnik zemaljske kugle koji dođe dođe pred Hram može na sebi veoma bliskom jeziku da pročita tri molitve.

- Oče naš, Bogorodice Devo i Care nebeski. To su najosnovnije molitve, bogu Hristu, Bogorodici u Duhu svetome. Ova vrata su jedinstveno mesto na svetu, prva misterija, koja naš Hram čini posebnim - ističe Šarić.

Foto: Tanjug/S.AĆIMOVIĆ

2. Isusov mozaik 

U tradiciji srpskog naroda je da se iznad ulaza slika freska onog kome je crkva posvećena. Međutim, Hram je i po tome drugačiji.

- Na ulazu, na centralnom mestu, nije Sveti Sava, koji je uvek bio poseban za naš narod, već Isus. S desne i leve strane glavnog ulaza su freske Svetih Simeuna i Save. Iako je Hram posvećen Svetom Savi, on je, pre svega, posvećen Gospodu Bogu. Tako se ovde ispunila i pravda i interesantna stvar. U retko kojem hramu ili crkvi možete videti ovako nešto - navodi vladika.

3. Šest oltara

Među misterijama Hrama su i oltari, kojih, osim u centralnom, ima i podzemnom delu svetinje.

- Tri oltara su na koti nula. Na koti 13 su dva oltara i ispod, u kripti, gde je sahranjen patrijarh Irinej, jedan oltar. Centralni od šest oltara posvećen je Svetom Savi. Desni oltar posvećen je beogradskim mučenicima Ermilu i Stratoniku, koji su živeli krajem trećeg i početkom četvrtog veka i koji su stradali zbog vere i hrišćanstva. Levo, kada se gleda s ulaza, oltar je posvećen despotu Stefanu Lazareviću, onome koji je Beograd učinio prestonicom. To je nit koja se provlači do danas i pokazuje da hrišćanstvo ovde ima duboke korene, mnogo pre zvanične Srpske pravoslavne crkve i pre Svetog Save - objašnjava starešina Hrama.

Foto: Tanjug/S.AĆIMOVIĆ

4. Najveća kupola

Vladika Šarić kaže da i po kupoli, koja je je najveća na svetu, Hram ulazi u kategoriju unikatnosti i jedinstvenosti u svetu:

- Ona nema oslonce, naslonjena je na apside, nema stubova koji bi im smetali.

5. Luster kao svetsko čudo

Centralni deo unutrašnjosti Hrama nema stubove, što je omogućilo da se se u Hramu postavi najveći luster na svetu.

- Na njemu su ispisani simboli vere. Kada pogledate kroz njega, vidite krst i Hrista u vaznesenju. Nekada je bila čuvena vavilonska kula, koja je opisana u Starom zavetu, gde su ljudi hteli da se popnu, ne duhovno, već fizički, da vide Boga. Hteli su da grade veliku kulu, da vide gde Bog živi. Bog im je tad, kako kaže Sveto pismo, pomeo jezike i rasuo ih po celom svetu. Mi smo vratili tu ideju ne da se kao Vavilonci penjemo bez blagoslova, već smo ljude doveli u Hram, pa kad pročitaju molitvu, ne moraju da se penju, već vide Hrista.

6. Zvona koja sviraju himnu

Pod kupolama Hrama su i zvona, koja proizvode melodiju.

- Na svakih sat vremena čuje se "Uskliknimo s ljubavlju" poznati refren himne Svetom Savi - ispričao je vladika i dodao da je na svakom zvonu upisano ime priložnika.
Imena donatora koji su pomogli izgradnju Hrana nalaze se i na tablama koje su postavljene na ulazu u Hram.

7. Dve krstionice

Krstionica koja će biti uskoro spremna ukrašena je mozaikom Svetog Jovana Krstitelja, njemu je posvećena mala kapela na spratu, gde će se, kako kaže vladika Stefan, krstiti odrasli ljudi.

Foto: NIS

- Trenutno se pravi bazen, kako što je bilo u tradiciji Crkve. Iz pognute pozicije, kao kada je dete u utrobi majke, vernik se polako podiže, što simboliše duhovno rađanje. Vi ste prvi koji su ušli u ovaj prostor - naglašava vladika.

8. Ikone na 17.000 kvadrata 

Iako je planirano da neki zidovi budu obični, samo okrečeni, bez ikona, plan je promenjen. Umesto planiranih 15.000, Hram će, kada svi mozaici i ikone budu završeni, imati 17.000 kvadratnih metara ikona i mozaika.

9. Skoplje, srpski centar

Srpska crkva postala je patrijaršija na saboru u Skoplju, jedna je od ikona koja je oslikana u oltaru Hrama. Vladika Stefan kaže da malo ko zna da je Skoplje bio centar, u kom smo postali carevina i patrijaršija. Ovu ikonu krasi lik cara Dušana. Među poslednjim ikonama koje su oslikane su one na kojima su patrijarsi Porfirije i Irinej.

10. Kolekcija srpskih patrijarha

Ikonopisci Jovan i Nataša Atanasković punih godinu dana bili su angažovani na radovima u Hramu.

- Urađena je kolekcija svih patrijarha i arhiepiskopa SPC, počev od Svetog Save do patrijarha Porfirija. Među njima je i portret patrijarha Pavla. Pored portreta, prikazano je sedan velikih kompozicija, koje su ključni momenti u istoriji SPC - kaže Atanasković.

11. Muzej pod kupolama

Mladen Kovačević, protođakon i đakon Hrama Svetog Save, kaže da je potkupolni prostor Hrama rezervisan za buduću postavku muzeja SPC. 

Foto: Tanjug/S.AĆIMOVIĆ

- Projekat je u razradi, angažovani su stručnjaci iz raznih oblasti, a sve će biti pod rukovodstvom muzeja SPC, kao i naših stručnih saradnika iz Hrama i uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija. Jedan deo postavke biće posvećen istorijatu podizanja Hrama - precizirao je Kovačević.

12. Klatno od 380 kilograma

Za razliku od malih zvona, koja su jedan svojevrstan muzički instrument koji može da svira neke melodije, velika zvona su blagoveštenska zvona, priča đakon.

- Klate se u pravcu istok-zapad i služe da objave početak službe i neke značajne momente u životu Crkve. Ukrašena su ornamentima, Savinim pečatom. Koliko su ova zvona velika, najbolje govori podatak da je samo klatno zvona teško oko 380 kilograma - navodi naš sagovornik.

13. Krov Srbije

Iako nije najviša tačka u geografskom smislu, Hram je jedna od najznačajnijih jer je zavetno mesto koje okuplja naš narod i krov koji zakriljuje i štiti celu Srbiju, naš narod, kulturu i istoriju, ističe Kovačević.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

- Odavde je najbolja tačka da se pogleda prestoni grad. Jedan od paraklisa posvećen je despotu Stefanu Lazareviću, za čije vladavine je Beograd prvi put postao prestonica. Odavde se vide sve važnije tačke ili, da u šali kažemo, pola Srbije. Hvala bogu, vidi se manje od pola Srbije, koja je ipak šira. Između ostalog, vide se delovi Šumadije, značajnije kote u Beogradu, ravni Banat... - naveo je đakon.

14. Odmazda Sinan-paše

Prema Kovačevićevim rečima, malo se zna da je mesto izgradnje Hrama vezano za lik Teodora Vršačkog, banatskog episkopa, i njegovu mučeničku smrt.

- Posle izbijanja pobune u Banatu, Teodora Vršačakog su odrali, skinuli su mu kožu. Pored toga, u znak odmazde, Sinan-paša naredio je da se dovezu mošti Svetog Save i da se spale na Vračaru, koji je bio na uzvišenju u odnosu na stari deo grada. To je razlog zašto je Vračar izabran za mesto gde će se podići najlepši Hram na Balkanu - objasnio je Kovačević.

15. Ruski majstori

Veliku pomoć u izgradnji i završetku svih radova u Hramu pripada ruskim radnicima i umetnicima. Tokom prošle nedelje užurbano su radili na postavljanju mozaika u krstionici. U razgovoru za Srpski telegraf su istakli da im je čast što se deo ovako velikog projekta.

BONUS VIDEO: