DANAS JE VELIKA SUBOTA: Evo šta bi TREBALO da radite, a šta NE!
IZVOR: Republika - 23.04.2022 | 05:30
Danas je Velika subota ili Strasna subota – hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hristosa i njegov silazak u Ad. Ona je deo Strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Pravoslavna crkva i vernici veruju da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Adu, a u isto vreme “na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice”.
Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan njegovog vaskrsenja.
Stari veruju da se zbog toga na taj dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra obavezno pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići, piše.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi “nekome krenulo”.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada “maste”, odnosno boje jaja u crveno.
U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Uskrs - najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.