SLAVIMO SPASOVDAN: Jednu stvar NIKAKO ne smete DANAS da radite
IZVOR: Republika - 02.06.2022 | 05:30
Danas proslavljamo Spasovdan, jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je četvrtkom.
Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i “seo s desne strane Boga”.
Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
"Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen", navodi se u Novom zavetu.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.
Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši preci nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju.
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.