Život stvarno piše romane! Srpkinje se roditelji ODREKLI, dečko NAPUSTIO, bebu rodila, ali sa njom nije imala gde! Sve se preokrenulo kad je naletela na nepoznatu ženu i evo gde je sad!

Foto: pixabay.com

Život stvarno piše romane! Srpkinje se roditelji ODREKLI, dečko NAPUSTIO, bebu rodila, ali sa njom nije imala gde! Sve se preokrenulo kad je naletela na nepoznatu ženu i evo gde je sad!

Na Tviteru se pojavila ispovest nekadašnje glavne sestre na jednom ginekološko - akušerskom odeljenju u Srbiji.

 

 

Susret sa tada njoj nepoznatom ženom koja se tek porodila, ali koja ne želi da prihvati dete i stavi ga na grudi da ne bi razvila snažnu emotivnu vezu sa njim, svesna da neće moći da ga zadrži, čitavu deceniju urezano je u njeno pamćenje, piše Blic žena.

Ipak, život je nedavno rešio da im ponovo ukrsti puteve, a preplavljena pozitivnim emocijama zbog novog viđenja sada jedne ispunjene i uspešne žene sa srećnim i odraslim detetom, odlučila je da priču podeli sa pratiocima na društvenoj mreži.

I ovo može da bude motivišući trenutak za mnoge koji misle da se nalaze u bezizlaznoj situaciji, a mi vam prenosimo priču u nastavku.

- Radila sam tada na ginekološko akušerskom odeljelju kao glavna sestra. Ujutru bih pre vizite obišla sve tri strane odeljenja, videla šta se dešavalo u toku noćne smene i spremila se za vizitu.

- Tog jutra, kao i obično,  dobijem izveštaj o broju porođaja i stanju porodilja i beba. Za jednu porodilju mi prenesu da nije htela da prihvati bebu. Uđem kod nje, devojka 38 godina starosti plače. Kaže da je beba rođena u vanbračnoj vezi i da njena porodica ne želi da je prihvati, pa ona ne može da je stavi na grudi jer će se još više vezati, a mora da je ostavi. Otac deteta se ne pojavljuje.

Foto: pixabay.com

 

- Kažem joj da se smiri i da ću doći kod nje kada završimo vizitu. Tako i bude. Devojka mi ispriča sve, a ja joj objasnim proceduru. Opipavam osetljiv teren. Pitam je da li ona, ako izuzmemo njenu porodicu, želi da vidi i stavi bebu na grudi. Kaže da želi - kroz suze. U teškoj je finansijskoj situaciji i ne zna kako će gajiti dete bez podrške svojih. Kažem joj da ću pozvati Centar za socijalni rad i da ćemo svi pomoći, samo da ne ostavlja bebu.

- Pozovem Centar, dam podatke i zamolim ih da dođu što pre. Došli su socijalni radnik i psiholog. Razgovarali su sa njom i kazali šta oni mogu da urade da joj pomognu. Njeni je zovu, prete, ona uznemirena, plače. Uzmem njen telefon i kažem bratu koji je bio najljući da ću obavestiti policiju jer mi uznemiravaju pacijentkinju.

Foto: pixabay.com

 

- Ona uzme bebu u naručje, stavi je na podoj i tada sam znala da će biti sve u redu. Pojavi se njena tetka, uzeće je kod sebe. Centar je finansijski pomogao koliko je bio u mogućnosti, a mi smo sakupili neku količinu novca i na otpustu joj dali.

- Spakovali smo joj neke osnovne stvari za bebu i ispratili je kod tetke.

- Brzo je našla posao i živela pristojno. Posle je otišla u inostranstvo sa svojim detetom. Videla sam ih pre par godina. Ne bih je prepoznala da mi se nije javila. Dete poraslo, ona sredjena, srećna.

Bonus video: