Malo poznati detalji iz ĐINĐIĆEVOG ŽIVOTA: Pred smrt se viđao sa VLADIKOM RAKITOM, voleo penkala i da JEDE BIG MEK!
IZVOR: Republika - 04.07.2022 | 08:23
Biljana Stankov, bila je lična Đinđićeva sekretarica od 1991. godine pa do njegovog ubistva 2003. godine. Otkila je da je premijer znao ko je Legija i ko su ljudi kojima je okružen.
- Nekoliko meseci pre ubistva pojavila se jedna osoba s kojom se susreo nekoliko puta. Bio je to vladika Atanasije Rakita. S njim je razgovarao neobično dugo i sama sam se čudila što je u razgovoru s njim ostajao mnogo duže nego što je bilo planirano. Ispočetka sam te njihove razgovore morala da prekidam jer nije bilo vremena, ali mi je on jednom prilikom, kada ga je ispratio, rekao: „Mnogo je interesantan“ - ispričala je Biljana Stankov o susretima Đinđića i vladike Rakite.
Foto: e-stock/S. NEDELJA
Kako navodi Đinđićeva sekretarica, nakon ubista njenog šefa imala je priliku da se dva puta susretne sa Rakitom:
- Shvatila sam da su za njega ti razgovori bili kao neki novi uvid i neka duhovna strana, koja mu je očito bila bliska i koja mu je prijala.
Stankov je znala Đinđićev ritam vrlo dobro, u intervjuu koji je dala za Njuzvik 2017. godine ispričala je kako je vodila sve njegove poslove, beležila obaveze i ugovarala sastanke, prenosi Mondo.
Rekla je da je bio je strog i da se ponekad činilo da možda i preteruje, kao i da je od svih tražio organizovanost i disciplinu.
PROBLEMI SE DEŠAVAJU NOĆU
- Sećam se kako je jedna saradnica imala problem i kada me je nakon nekoliko pomeranja termina za završetak tog projekta nazvao, rekla sam mu da joj je potrebno još nekoliko dana, a on je tada dreknuo: „Kakav problem? Problemi se rešavaju noću, a danju se radi!“ - prisetila se Biljana.
Kad je bilo reč o hrani i piću, tu ništa nije bilo dramatično, čak i ako ga ujutru ne sačeka kafa na stolu. Biljana navodi kako nije pridavao važnost ni hrani ni piću, niti je voleo poslovne ručkove, uglavnom je obedovao u kancelariji.
- Kada je bio gladan, obično je jeo tople sendviče ili 'big mek' iz Mekdonalsa. To je bilo sve. Onda bi u svojoj kancelariji jeo vrlo brzo, svega nekoliko minuta, i kada bi se zatim pojavio na vratima, izgledao je kao da je uzeo neku energetsku bombu. Veoma retko je išao na ručkove, osim ako nisu bili deo nekog protokola. Sedeo je u svojoj kancelariji i tu je i ručao. Voleo je da zapali tompus i to samo kada je nešto dobro uradio ili kada su rezultati onoga što je radio bili pozitivni. U tim trenucima imao je taj neki osmeh po kojem ga još uvek pamtim. S druge strane, postoje tri stvari kojima je pridavao veliku važnost: antikviteti; uvek je imao najmoderniji mobilni telefon i veoma je voleo penkala. Te tri stvari su ga potpuno oduševljavale - rekla je Stankov.
O LEGIJI
Na pitanje da li je Đinđić osećao da mu iz najbližeg okruženja rade o glavi, Biljana je rekla da su ti kriminalci bili dobro organizovani:
- Nisu se oni okupili za vreme Ðinđićevog mandata, oni su postojali mnogo duže. Nažalost, u tim institucijama koje smo zatekli 2001. ubice su imale mnogo podrške. Dve godine rada vlade nije bilo dovoljno da se od devastiranih institucija napravi nešto dobro. Ono što smo mi zatekli bilo je nenormalno, dekadentno, bolesno i trulo.
Stankov se sa Legijom i sama srela u sudnici i kaže da je premijer znao ko je on i ko su ljudi kojima je okružen.
- Bio je potpuno svestan svega. Kada se desila pobuna, niko nije želeo da razgovara s njima i mislim da je tada gospodin Ðinđić pokazao da je izuzetno hrabar. Kada pogledate danas, ali i tada, ko je mogao da reši taj problem sa Crvenim beretkama? Ko? Vidimo i danas da niko nije bio sposoban da to reši. Uostalom, danas svi znamo da se spremalo njihovo hapšenje, ali su oni bili brži - objašnjava Biljana.
O UBISTVU
Uoči ubistva Đinđiću je noga bila povređena, pa je tako njegov posao bio organizovan da dolazi svaki drugi dan i da vikendom ostaje kod kuće, priča njegova sekretarica.
- Tog 12. marta nije morao da dođe. Međutim, tada je imao zakazan sastanak sa Savetom za borbu protiv korupcije i pošto smo ga već jednom otkazali, on je insistirao na tome da se sastanak ovoga puta održi. Uz to, imao je zakazan sastanak i sa Anom Lind, švedskom ministarkom inostranih poslova. Prvi sastanak trebalo je da počne u 13 sati. Protokol je bio takav da sam uvek znala kada dolazi. Ispred vrata je bio jedan mladić iz obezbeđenja, koji je pratio njegov dolazak i bio tu u slučaju da mu je potrebna pomoć - navela je Stankov.
Taj momak je rekao da su ga ubili.
- Otišla sam do kraja hodnika u smeru iz kog je on uvek dolazio. Za to vreme obezbeđenje je uspelo da ga unese u zgradu. Ukočila sam se potpuno zatečena tim nadrealnim prizorom. Izgledao je živ, a ta rana se nije ni videla. Naravno da sam znala da je situacija teška, ali to vam je tako, oči gledaju, a razum i mozak to ne mogu da prihvate. Sve vreme sam razmišljala šta mogu da uradim i kako da mu pomognem, jer u to vreme nije bilo osobe na svetu do koje nismo mogli da dođemo. On je bio neverovatno cenjen i poštovan svuda - priča Biljana i dodaje:
- Onda su ga ipak odvezli službenim kolima, a ja sam stalno bila na vezi s njegovim vozačem Aleksandrom Bjelićem jer smo svi želeli da čujemo ono što nismo čuli. U 13.30 neko je došao u kabinet i rekao kako je preminuo i da smo ostali bez njega. Te slike u hodniku dok leži jesu poslednje kada sam ga videla.