ŠIPTAR I KUM ME SPOJILI SA ĐINĐIĆEM! Ovako je organizovana revolucija: Legijina istina o 5. oktobru!
IZVOR: Republika - 01.10.2022 | 19:00
Poslao sam mu nekoliko momaka koji ne bi prezali ni da se bace na metak za njega. Na rastanku sam mu poklonio pištolj beretu, pričao je vođa "crvenih beretki".
Glavni ljudi za vezu Zorana Đinđića u danima petooktobarskog prevrata 2000. bili su Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, otkrio je Milorad Ulemek Legija.
Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije tvrdio je da su "crvene beretke" odigrale ključnu ulogu u svrgavanju vlasti Slobodana Miloševića.
PRVI SUSRET
Foto: www.profimedia.rs
Dan posle prevrata u pratnji Dušana i Čumeta odigrao se prvi susret sa Đinđićem, i to u džipu nekoliko meseci ranije ubijenog Zorana Uskokovića Skoleta.
- Tada smo se upoznali, a najviše ga je interesovalo da li će bilo ko intervenisati protiv nove vlasti, koja se uspostavljala. Uverio sam ga da se to neće desiti i na kraju obećao da će se JSO postaviti između Vojske i naroda ako Pavković (načelnik Generalštaba VJ) ipak organizuje neku intervenciju vojnih snaga. Dali smo reč jedan drugom i rukovali se - prepričava pukovnik JSO.
Nedugo posle toga usledio je novi susret. Ovog puta u kući Dejana Milenkovića Bagzija (svedok-saradnik na suđenju Đinđićevim ubicama) u Surčinu.
- Kum i Šiptar su me dovezli, a Đinđić mi je zabrinuto rekao da je Vojska dovukla silne jedinice na Banjicu. Odgovorio sam mu da ništa krupno ne može da se desi, a da ja to ne znam. Pitao sam ga da li ima gde da se skloni, a on je rekao da već nekoliko dana spava u Surčinu, a da "momci iz Surčina brinu da se ne dogodi nešto nepredviđeno" - pričao je Legija.
U međuvremenu se situacija stabilizovala, a koliko je poverenje Đinđić stekao u Ulemeka, govori i to što je tražio da ga obezbeđuju baš pripadnici JSO.
- Poslao sam mu nekoliko momaka koji su prošli sva ratišta i koji ne bi prezali ni da se bace na metak za njega. Na rastanku sam mu poklonio pištolj beretu, rekao mi je da ne nosi oružje, a ja sam mu odgovorio: "Ne moraš da ga nosiš, ali neka ti stoji negde nadohvat ruke, zlu ne trebalo, je*ena su ovo vremena" - tvrdio je Ulemek.
Ostalo je dobro poznata priča s tragičnim posledicama: nekadašnji prijatelji i saradnici postali su ljuti neprijatelji, što je dovelo do ubistva premijera 12. marta 2003. Spasojević i Luković ubijeni su u okršaju s policijom 15 dana posle atentata, dok Legija izdržava kaznu od 40 godina zatvora.
Noćni odlasci u JSO
Foto: ST/V. LUKIĆ
Božidar Spasić, nekadašnji operativac DB, tvrdio je da se Đinđić čuvao da nema neposredni kontakt s kriminalnim klanovima. Održavao ih je preko kumovskih, prijateljskih, pa čak i saradničkih veza.
- Nemačka obaveštajna služba mu je skrenula pažnju da su ti klanovi tesno povezani s Miloševićevim režimom i da u pokušaju izvršenja te kontrarevolucije 5. oktobra ti klanovi mogu da imaju veoma značajnu ulogu. Odatle i tajne noćne posete jedinicama JSO u Kuli, Surčinu, kod raznoraznih biznismena, sve je to Đinđić obavljao ilegalno preko posrednika - smatra Spasić.
Oružje, zolje, bombe i Čeda
Foto: printscreen/Kurir TV
Treći susret Đinđića i Ulemeka odigrao se u Skupštini Beograda, u kancelariji u kojoj su bili Đinđić, Čeda Jovanović, Šiptar i Kum. Lider DOS tražio je kontakt s policijom da bi se uspostavio kakav-takav red jer je ceo centar bio razvaljen i pokraden, što je stvaralo utisak anarhije.
- Savetujem mu da prvo isteraju sve komunalne službe na ulicu i počnu da čiste sav ovaj krš. To će odmah uticati na narod. Potom da jedna delegacija ode u MUP na dogovor. Đinđić sve zapisuje na nekom parčetu papira. Ulazi Čeda i govori mu da je vreme da se vide s nekim ljudima. Izlazimo iz kancelarije i on nas prati do dole. U malom holu, kod sporednog ulaza, vidim da su vrata neke prostorije otvorena, a unutra puno oružja. Ulazim i sve mi liči na neki vojni magacin. Ima tu svega zolja, PKT i bombi, najviše automatskih pušaka. Iz Majke Jevrosime, kažem, i okrećem se Đinđiću i Čedi, koji stoje u holu i deluju kao da im je neprijatno - govorio je Ulemek.
Generalova patka
Foto: youtube.com/ AP Archive
Bivši komandant JSO pričao je o pokušaju generala Nebojše Pavkovića da posle petooktobarskih događaja ispadne važniji nego što jeste.
- Čim sam seo i popio gutljaj čaja, Đinđić mi je rekao da je Pavković dobio od Miloševića nekakav spisak na kojem su bila imena svih iz DOS i još neka i naredio mu da svi oni budu likvidirani. I pitao me je da li ja znam nešto o tom spisku. Gledao sam ga preko ruba šoljice. Izgleda da su ovo igre bez granica. Zaje*anciji nije bilo kraja. "Prema mom mišljenju, to je čista patka", rekao sam i ispostavilo se da sam bio u pravu, da je to bio samo jedan od Pavkovićevih "izuma" ne bi li i on sebe predstavio u nekom svetlu - pričao je Legija detalje sastanka koji je opet organizovao Dušan Spasojević, ovog puta u kući Đinđićevog kuma Dragoljuba Markovića u Surčinu.
Sve je bilo na ivici noža, dve stvari su prelomile
Postao sam svestan da Vojska Jugoslavije neće reagovati tek 11. oktobra 2000. Do tada nije bilo sigurno da li smo pobedili ili ne, ispričao je Đinđić medijima godinu dana posle prevrata.
Objasnio je da je za DOS problem bio što su pobedili na predsedničkim izborima pobedili, ali zbog federalnih izbora i bojkota crnogorskih stranaka, nisu imali većinu u saveznom parlamentu.
- Bilo je nejasno da li možemo da napravimo koaliciju za Vladu jer je bilo logično da je naprave Socijalistička partija Srbije i crnogorska Socijalistička narodna partija. Drugi problem je bio u tome što smo dobijali jugoslovenskog predsednika, ali su policija, finansije i televizija ostale na republičkom nivou, što je značilo da će se stvari vrlo brzo vratiti u stare kolotečine. Ne samo da ne bismo pobedili već bismo i nastradali - analizirao je bivši premijer.
Foto: printskrin
Prelomni trenutak, prema oceni Đinđića bio je kada je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, uz prethodni dogovor i saglasnost SPS, pristao da raspiše prevremene izbore u Srbiji.
- Do tada je sve bilo na ivici noža - naveo je Đinđić.
Dva ključna trenutaka tog 5. oktobra 2000, prema Đindićevoj oceni, bio je ulazak u savezni parlament, a u organizacionom smislu - saznanje da specijalne jedinice neće intervenisati.
- To su bili neki dnevni događaji koji su davali nadu da će se stvar uspešno završiti. Međutim, tek kada su raspisani prevremeni izbori na republičkom nivou, znao sam da definitivno pobeđujemo.
Odbrana izborne pobede
- Demokratska opozicija Srbije organizovala je velike demonstracije, koje su trajale od 24. septembra do 5. oktobra
- Povod je bila izborna krađa na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije
- Uprkos zvaničnoj policijskoj zabrani, DOS je zakazao veliki miting i demonstracije, na koje su, u Beograd, došli građani iz cele Srbije
- Nakon nekoliko uzmicanja pred suzavcem, koji je policija ispaljivala na demonstrante ispred Skupštine SRJ u centru Beograda, građani su ušli u parlament, a potom i u RTS
- Kasno uveče televizije su emitovale i izjavu Slobodana Miloševića, koji je priznao poraz i najavio povlačenje
- Iste noći odštampan je vanredni broj Službenog lista, u kom je Vojislav Koštunica proglašen za predsednika
- Prema zvaničnim podacima, V. Koštunica dobio je 2.470.304 ili 50,24 odsto glasova, a S. Milošević 1.826.799 ili 37,15 odsto.