ZVALA SE DOBRILA, VOLELA JE ĐAKE, A ONI SU JOJ DOŠLI GLAVE! Uznemirujuća objava profesora engleskog jezika u Gimnaziji u Kovačici: Navijali su do poslednjeg atoma njene snage!
IZVOR: Republika - 08.10.2022 | 16:59
Bili srećni zbog stradanja i smrti jednog divnog nedužnog bića koje ih je bezuslovno volelo, napisao je profesor Goran Herling o učenicima škole u Kovačici.
Profesor engleskog jezika u Gimnaziji u Kovačici, Goran Herling, u jednoj objavi na društvenim mrežama opisao je događaj koji se juče odigrao u jednoj srednjoj školi u Srbiji, a koja je izazvala lavinu komentara na društvenim mrežama.
Đaci škole, čije ime Herling nije želeo da otkrije, nisu učesnici, ali jesu bili posmatrači scena u kojima je čopor pasa rastrgao mačku Dobrilu, koja je, prema pisanju profesora, praktično bila kućni ljubimac ovog školskog kolektiva.
Osude, neverica, zgražavanje zbog nedostatka empatije, pitanje čemu su učili decu i gde smo, na kraju krajeva, došli kao društvo – sve se to može pročitati u komentarima Herlingovih kolega u Fejsbuk grupi koja okuplja prosvetne radnike.
Njegov post prenosimo u celini:
"Zvala se Dobrila.
Bila je dobra, kako joj i ime kaže. Ceo svoj żivot provela je u školi.
Volela je nastavnike, volela je učenike. Pratila je učenike, pričala s njima, volela ih.
Učenici su joj došli glave.
U školskom dvorištu ju je okrużilo šest pasa. Pse su okružile još veće zveri – učenici.
Navijali su.
Navijali su do poslednjeg atoma Dobriline snage, kojom se branila od šest pasa.
Umesto da spasu Dobrilu, zabavljali su se poslednjim trenucima njene borbe za život, pre nego što je raskomadana.
Nisu oterali pse. Navijali su. Uživali u klanici. Bili srećni zbog stradanja i smrti jednog divnog nedužnog bića koje ih je bezuslovno volelo.
Foto: Printskrin/Facebook/Mira Rosnic
U svojim tinejdžerskim godinama postali su saučesnici u ubistvu. Postali su ubice.
Naravno, niko im u školi ni reči neće reći povodom zločina koji su izvršili.
Zbog Dobrile neće biti pojačanog vaspitnog rada, seansi sa nezainteresovanim psiholozima, odeljenjskim starešinama, nastavnicima, roditeljima. Čak ni pomena na ČOS.
A zašto bi i bilo?
I roditelji i nastavnici preopterećeni su sopstvenim životima, po ceo dan kukajući nad njima, ne shvatajući da su im upravo takvi, jer su ih svojim izborima takvim učinili. Svaki put kada ćutke pređemo preko zla, dali smo zlu dozvolu da u jednom trenutku pređe preko nas i pregazi nas.
Verujem u neku kosmičku pravdu, kako god je ko nazivao.
Verujem da postoji nešto, što se neumoljivo stara o karmičkim dugovima. Možda ne odmah, već za koju godinu, ili čak i deceniju, kada vinovnike snađe nešto protiv čega su nemoćni, kao što je, nemoćna da se odbrani, bila i Dobrila.
Nešto što nas, učinivši da na sopstvenoj koži osetimo posledice svog činjenja i nečinjenja – uči. U velikoj školi bez zidova, u kojoj, iz života u život, ponavljamo gradivo sve dok ga ne naučimo…"
Profesor Herling je za beogradske medije rekao da namerno nije naveo naziv škole jer poznajući naš mentalitet, pažnja javnosti će se fokusirati na „Ko je to uradio?“, umesto na sam užasni čin.
On smatra da je sa pedagoške strane neophodno razgovorom nastavnika te škole sa svojim učenicima izazvati katarzu i veruje da je to mnogo delotvornije od lepljenja etiketa školi, nastavnicima i učenicima od strane lokalne zajednice i šire.
- Koliko sam danas obavešten, moj tekst je naišao na odjek u samoj školi i takvi razgovori sa učenicima se vode od jutros. A koliko čitam iz poruka koje mi stižu, razgovori, uz čitanje teksta, biće vođeni i u drugim školama i gradovima u zemlji - rekao je profesor.
Bonus video: