SVETA PETKA SRPSKOG POREKLA: Čudesni život svetice kojoj se svi mole

Foto: Public

SVETA PETKA SRPSKOG POREKLA: Čudesni život svetice kojoj se svi mole

IZ IMUĆNE PORODICE SE ZAPUTILA U PUSTINJU DA BI BILA BLIŽE BOGU

Prepodobna mati Paraskeva, poznatija u narodu kao Sveta Petka, koju praznujemo 27. oktobra, zaštitnica je ženskog roda, ali i dece i starijih. Pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje one koji greše, pa je poštuju i pripadnici drugih vera.

Rođena je u Epivatu, kod tadašnjeg grada Kalistratije, koji se nalazi na obali Mramornog mora, između Silimvrije i Carigrada u Trakiji, polovinom 10. veka. Prema zapisima Svetog vladike Nikolaja, poreklom je Srpkinja, zbog čega je baš od Srba dobila ime po petku, danu u nedelji. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije i koji se zamonašio veoma mlad da bi kasnije postao episkop Maditski (989-996) i svetitelj u gradu Maditu kod Galipolja.

SANJALA ANĐELA

Još kao devojčica, dok je s majkom odlazila u crkvu, bila je veoma pobožna. Nakon smrti roditelja, željna podvižničkog života, ona napušta rodni dom i odlazi u Carigrad, gde će se zamonašiti u Crkvi Svete Sofije i dobiti ime Paraskeva. Zatim se zaputila u jordansku pustinju, živeći strogim asketskim životom, gde se zbog Hrista podvizavala sve do starosti.

U doba pozne starosti sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u rodni grad, Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi i predala dušu gospodu u 70. godini. Upokojila se u 11. veku i na njenom grobu počela su se dešavati razna čuda, najčešće izlečenja.

Njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Najpre u Carigrad, odakle ih je bugarski car Jovan Asen 1238. preneo u Trnovo. Iz Trnova su se, posle njegovog pada (1393), mošti selile preko Vidina do Brusa (1396, bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Osmanlije). Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su prenete u Srbiju 1398, u srednjovekovni grad Županjevac. Odatle su oko 1400. prenete u Manastir Ljubostinju, pa konačno 1417. u Beograd.

MOŠTI U JAŠIJU

Međutim, kad je Sulejman Prvi Veličanstveni 1521. osvojio Beograd, on, uz ostale dragocenosti, prenosi u Carigrad i mošti svetice zajedno sa robljem, koje je poveo sa sobom. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa zvanog Lupula, 1641. mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze. Moldavski knez, da bi spasao mošti svetice, navodno je 1632.isplatio dugove Svetog groba u Jerusalimu (za 42.000 mađarskih zlatnika), a 1641. i dug Vaseljenske patrijaršije i još podmitio Turke u Carigradu sa 390 kesa dukata.

Grad Jaši se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća ne samo za pravoslavne već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja. Na ikoni je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, s krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Mali prst počiva na Kalemegdanu

Veliki broj lekovitih izvora nosi njeno ime, a jedan od njih, sa čudotvornom i lekovitom vodom, nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, mestu gde su njene mošti dugo počivale.

Foto: ST/N.MANDIĆ

Ona je zaštitnica i kapele na Kalemegdanu, gde se svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici, koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija. Kalemegdanska kapela sagrađena je na izvoru vode, za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Beduini je stavili uz Muhamedovu ženu

Sveta Petka je u jordanskoj pustinji naišla na gostoprimstvo beduina, koji su joj pružali pomoć u hrani, na arapskom zekat, ali su joj pomagali i na druge načine. Otuda njena crna haljina, koja je postala stereotip u svesti svakog vernika. I danas beduinske žene pod šatorima u kraljevini Jordan, kao i u Saudijskoj Arabiji, nose crne haljine i pokrivke (marame, ešarpe) od crnog platna preko glave i ramena, a tako isto i pre 1.000 godina, u vreme srpske svetice, pa se može zaključiti da je njena crna haljina dobijena kao dar od beduinskih žena.

Inače, prema predanju, beduini su je zvali an hatu, odnosno plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino Muhamedovoj ženi) jer su je smatrali strankinjom koja ih je najbolje razumela.

Molitva Svetoj Petki

Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi, sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan.