SVETA PETKA POMAŽE, ALI I KAŽNJAVA: Albanci su upali da me rastrgnu, ali me je spasila žena u crnom
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 25.10.2022 | 04:15
Dragiša Gojković s Kosova svedoči kako je svetica stala ispred razjarenih napadača i sakrila ga svojim plaštom.
Sveta Petka, kako se veruje, isceljuje, pomaže, ali i kažnjava. Njoj će doveka biti zahvalan Dragiša Gojković, rodom iz Ibarskog Kolašina, zadužbinar kapelice posvećene ovoj svetici u selu Stubal nadomak Kraljeva.
MOLITVA SVETOJ PETKI
Foto: Public
Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi, sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan.
On je čudesno spasen da ne padne od ruke Albanaca koji su bacili oko na njegovo imanje na Kosmetu. Pritiskali su ga da ga proda i da se isele, pa su pobesneli i rešili da okrenu drugi list.
- Puni gneva, Šiptari su jednog dana opkolili moju kuću, a ja, nemajući kud, sakrih se na tavan. S puškama i urlicima pogrda provalili su u kuću, a jedan od njih popeo se na tavan, na kom sam se skrivao - svedočio je Dragiša.
Lik u drvetu
Ova svetiteljka se prikazuje vernicima čak i tamo gde to niko ne očekuje. Tako se njen lik pojavio na drvetu u dvorištu porodične kuće familije Radul iz naselja Aradac kod Zrenjanina.
CRKVICA NA DAR
U tom trenutku ispred njega je stala čudesna žena u crnom (tada nije znao da je to Sveta Petka) i rekla mu: "Ne boj se, Dragiša, ja ću te sakriti."
- Kosa na glavi mi se digla kada sam čuo svoje ime i video pred sobom ženu - kazivao je Gojković.
Šiptari su vikali: "Kako, gde je, nema ga, sada je bio tu" i u čudu otišli.
Posle tog događaja, Dragiša je došao u Vrnjačku Banju, a imanje nije prodao. Tako se jednoga dana 1986, ubrzo posle požara koji je progutao manastirsku crkvu daščaru, pojavio u manastiru, ispričao ovu priču i u znak zahvalnosti svojoj spasiteljki svojim sredstvima podigao novu crkvicu, uz izričitu želju da bude posvećena Svetoj Petki.
Sličan događaj, ali decenijama ranije, dogodio se oficiru JNA, uz to i članu Komunističke partije, koji se redovno molio u beogradskoj kapelici na Kalemegdanu posvećenoj Svetoj Petki. Vernicima koji su se čudili kako on, kao partijac, dolazi u crkvu, kratko je rekao: "Ova crkvica mi je spasla život" i ispričao neverovatnu priču.
- Za vreme Drugog svetskog rata pojurila me je nemačka patrola s policijskim psima, koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici-crkvici, koja tada nije imala ni vrata koja bi mogla da me zaštite. Utrčao sam i svakog časa očekivao da me psi rastrgnu. Međutim, oni su samo lajali, a da nisu ulazili dalje od praga - govorio je oficir.
Brojna svedočanstva
Svetiteljkine mošti i danas, kao i u prošlosti, tvore velika čudesa. Pored njenog kovčega se nalazi kutija u koju ljudi ubacuju svoja pisma u kojima govore o čudesnim isceljenjima i pomoći koju su dobili od Svete Petke, o njenim javljanjima, ali i o prekorima, opomenama i podukama koje im je uputila da bi ih učinila boljim i približila ih sebi i Bogu. Mnogima se javlja u snu i podstiče na pokajanje, poziva da dođu u ovu svetinju. Ova kutija prazni se dva puta nedeljno, a brojnost pisama, koliko i sadržaj, potvrđuju da svetiteljka zaista bdi nad svojim vernim narodom.
PREOBRATILA KOMUNISTU
Utom su stigli i Nemci, a jedan od njih je kročio unutra s pištoljem i baterijom. U tom trenu ispred begunca se iznenada stvorila neka žena u crnom i zaklonila ga svojim plaštom.
- Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle dva sata sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno. Kasnije sam saznao da je ova crkvica posvećena Svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je ona bila obučena u crne haljine i tako sam je prepoznao - posvedočio je spaseni.
Sasvim drugačije iskustvo sa sveticom je imao izvesni Arsenije iz već pomenutog sela Stubal, a na čijem imanju se nalazio četvorougaoni stub ukopan u zemlju, za koji se verovalo da je deo davnog oltara.
- Taj Arsenije se 1875. oženio udovicom Rumenom, koja je imala sina Tihomira Milosavljevića. Narod se redovno, uz molitve, okupljao oko tog kamena, što je vlasniku zemlje smetalo. Odlučio je da kamen izvadi i baci ga u potok, ali je, kada se vratio kući, zatekao pastorka teško bolesnog. Uplašen, pokajao se i vratio kamen na staro mesto i mladić je odmah ozdravio - svedoče Stublinčani.
Hram u plamenu, a mošti nedirnute
Foto: www.profimedia.rs
Kada su, posle silnog putešestvija, netruležne mošti pohranjene u crkvi u rumunskom gradu Jašiju, desila se katastrofa. Naime, jedne noći 1888. hram je zahvatio ogroman požar. Zapalio se svećnjak kraj svetiteljkinog odra i od njega se raširila vatra i sve je izgorelo: pokrovi, baldahin, draperije.
Spoljašnji deo kovčega, načinjen od srebra i zlata, potpuno se istopio. Ali unutrašnji deo kivota, načinjen od drveta, tek je malo nagoreo i to spolja. A ispod drvenog poklopca ležale su mošti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili čak ni pečati od voska na njenoj odeći.