KAKO SU NAM DECA POSTALA TAKO BAHATA?! Školski psiholog otkriva ko je JEDINI KRIV što su učenici urnisali nastavnicu u Trsteniku!
IZVOR: Jelena BOJIĆ OBRADOVIĆ - 18.11.2022 | 09:17
Psiholog Biljana Lajović otkriva ko je jedini kriv za to što su nam deca postala tako bahata.
U učionici srednje tehničke škole u Trsteniku "9. novembar" dogodio se sraman incident, kada su tri učenika maltretirala nastavnicu i na kraju joj izmakla stolicu, te se žena srušila na pod. Protiv njih je podnet vaspitno-disciplinski postupak, ali postavlja se pitanje kako do ovakvog nasilja uopšte dolazi.
Školski psiholog Biljana Lajović za portal Republika.rs otkriva ko je jedini kriv za to što su nam deca postala tako bahata.
Prema njenim rečima, "konce" nad decom smo izgubili mnogo pre ovog slučaja, ali i pre serije slučaja nasilja nad pedagoškim radnicima koji se dešavaju proteklih godina.
- Kada smo urušili sistem vrednosti, kada smo dozvolili da se mi odrasli ponašamo bahato i budemo loš model sve je otišlo u sunovrat. Naša deca u svakom trenutku mogu da nas vide kako se svađamo i vređamo jedni druge na svim mestima, kako gledamo različite emisije u kojima nema ni traga od dostojanstvenog ponašanja, a to je strašan model - ističe Lajovićeva.
Kako naglašava, mi odrasli smo ogovorni jer mi nemamo nikakvu granicu i postavlja se pitanje: "Kako mislimo da decu naučimo granicama, koje ni sami nemamo?!"
- Učenje po modelu je najstrašniji način učenja. U našem narodu postoji izreka - ne treba da radiš ni ono što ja pričam da ne radiš, a još manje ono što ja radim - kaže školski psiholog.
Prema njenim rečima, retko gde se sada može videti pristojno ponašanje, odnosno retka je elementarna kultura.
- Ako mi svakodnevno u komunikaciji koristimo ružne reči, vičemo, ne dozvoljavamo drugima da završe rečenicu, ako ljude nazivamo groznim imenima, deci to postaje deo svakodnevice i oni dalje u tome ne vide ništa ružno. Tu se samo razvija problem. Ako im sutra kažete - nemojte to da radite, oni vide veliki raskorak između saveta i našeg ponašanja. Veoma je lako biti loš. Odnosno da biste bili loši ne treba vam samokontrola. A da biste bili kulturni ona je potrebna, kao i promišljanje. To je teže - objašnjava Biljana Lajović.
Veliki je problem što se odrasli ponašaju onako kako im u prvom trenutku padne na pamet i što deca to vide i opravdavaju.
- Deca vide da mi nemamo nikakve posledice. Javne ličnosti na primer nikada nisu imale posledice zbog lošeg ponašanja, naprotiv postale su takozvane "negativne zvezde". To je u prvi mah zbunjujuće, a onda postaje popularno - ističe psiholog i dodaje da se tada javlja "opcija puštanja na volju svim impulsima".
Foto: Privatna arhiva
Iza svakog lošeg dečjeg ponašanja, kada se malo dublje zagrebe, stoji neko loše ponašanje odraslih na koje su se oni ugledali.
- Vidimo sada da deca nemaju granice! Ali imamo li mi te granice? - pita javno Lajovićeva.
Prema njenim rečima, kroz pređašnje vreme smo išli malim koracima kao ovome što se u Trsteniku desilo, ali sunovratu se ne nazire kraj.
- Reči: molim i izvini su kod nas postale preskupe. Sve što je negativno ima vrednost - upozorava školski psiholog.
Naš zadatak je da sprečimo da deca svojim ponašanjem budu pogodna za uklapanje u kriminogenu sredinu, jer to obično bude epilog slučajeva kakav je ovaj iz Trstenika.
- Ako dovoljno ranu primetite promene u ponašanju onda se to može lečiti i ovakav scenario sprečiti. Trebalo bi vratiti naviku dobre saranje roditelja i nastavnika u školama jer smo na istoj strani i interes deteta je prioritet - zaključuje Biljana Lajović naglašavajući da je ključna reč - "zajedno"!
Foto: Privatna arhiva
Prosvetni radnici traže status službenog lica
Dok se raspravlja o tome ko je kriv za bahatost naše dece, prosvetni radnici su zabrinuti za svoj položaj u društvu.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije traži da se prosvetnim radnicima dodeli status službenih lica.
- Uprkos svim apelima i analizama da nepoštovanje učitelja u svim nivoima obrazovanja vodi gaženju tradicije, a pre svega porodičnih vrednosti, došli smo do toga da se svakodnevno suočavamo sa gnusnim scenama nasilja. One nisu samo verbalne, jer smo kao društvo već prihvatili ružne reči i vređanje, kao način komunikacije, sada su pesnice postale jedini jezik. Poput profesorke u Mladenovcu, pre nekoliko godina ili koleginice u Trsteniku ovih dana, slavimo nasilje i nasilnike. Naša deca dobijaju jasnu poruku da im se ništa neće desiti osim slave na društvenim mrežama, a naši nastavnici se boje za zdravlje i život - piše u saopštenju Unije sindikata.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je, kako dalje navode u saopštenju, više puta tražila promene obrazovnih zakona i pravilnika; insistirala da se problemi ne razvodnjavaju, nego rešavaju; predlagala, čak i vodila veliku akciju: "Stop nasilju u školama".
Ređa se nasilje nad učiteljima i nastavnicima
Incident u Trsteniku na žalost nije usamljen slučaj. U Smederevskoj Palanci prošle godine je učenica osnovne škole napala i posekla nožem nastavnicu matematike.
Foto: Youtube, PIxabay
U Boru, 2020. profesor fizičkog je zadobio lakše povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole.
U Sremskoj Mitrovici 2019. u toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole.
U Užicu iste godine, učitelja je pretukao bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole.
U Beogradu je 2019. nastavnicu koja je pokušala da rastavi dvojicu učenika, jedan od njih udario pesnicom u glavu.
Ovo su samo pojedini incidenti koji su se dogodili.