NOSIO SAM LEŠEVE, A IZBACILI SU ME KAO KESU ĐUBRETA: Heroj korone ostao bez posla u užičkoj bolnici

Foto: RINA/Privatna arhiva

NOSIO SAM LEŠEVE, A IZBACILI SU ME KAO KESU ĐUBRETA: Heroj korone ostao bez posla u užičkoj bolnici

Dobio sam karticu "Naš heroj", koju dodeljuje Vlada Srbije ljudima koji su radili za vreme korone i koji su se istakli na prvoj liniji. Radio sam dve godine po smenama - prva, druga, treća, kad izađem iz treće, samo mi je to slobodno, pa sutra opet prva. Radio sam sve što se od mene zahtevalo, četiri puta sam oboleo od korone, a jednom sam prekinuo bolovanje jer nije imao ko da radi. Vukljam boce s kiseonikom po odeljenjima, a jedva dišem. I umesto ugovora na neodređeno, što mi je bilo obećano, doživeo sam da me posle dve godine odbace kao kesu smeća.

BOCE NA KRKAČE

Ovako ispovest počinje Bojan Radovanović (34) iz Užica, mladić koji je 24 meseca u vanrednom stanju zbog epidemije koronavirusa ginuo u Zdravstvenom centru Užice za sugrađane.

Radovanović se javio na otvoren konkurs Zdravstvenog centra Užice u vreme korone, s radom je počeo 16. decembra 2020. i radio je neprekidno do 14. decembra 2022. Kada mu je istekao poslednji ugovor, nije dobio rešenje na neodređeno iako je u više navrata dobio uverevanja da će tako biti. I ne samo to, Ministarstvo zdravlja je donelo naredbu (26. marta 2020) u kojoj se od zdravstvenih ustanova zahteva da po hitnom postupku zaposle u stalni radni odnos medicinare koji su uključeni u suzbijanje i sprečavanje širenja koronavirusa. Radovanović, istina, nije medicinar, radio je u tehničkoj službi medicinski gasovi, ali je radio za petoro, i šta treba i šta ne treba, i to za minimalac od 36.500 dinara.

- Pokrivali smo kasarnu, koja je van kruga bolnice, a koja je pretvorena u bolnicu i 19 odeljenja u okviru cele užičke bolnice. Boce s kiseonikom su svaki dan stizale, nosio sam ih na leđima... Dešavalo se da u kasarnu stigne dnevno 48 malih boca, koje se istroše u prvoj smeni, jedna od njih je teška 32 kilograma. A ja stavim jednu ili dve na rame i tako se popnem na sprat jer nije bilo ugrađenog centralnog kiseonika na spratu. Raznosim boce po sobama. Pomagali smo i medicinskom osoblju, nosili smo leševe, nemaš vremena ni da navučeš opremu, nego rukavice i masku i ajde. Moj kolega je brojao, nekad i 28 ljudi premine u prvoj smeni. Jedan čovek mi je umro na rukama. Dosta ljudi u gradu mi je zahvalno što sam pazio na njih - priča Radovanović.

SPREMAN I NA ŠTRAJK

Dodaje da mu je ugovor obećavan unedogled, tek prvo da se formira vlada jer papiri moraju za Beograd, pa se čeka odobrenje i tako su ga zavlačili mesecima dok nije shvatio da od obećanja neće biti ništa.

- Osećam se kao kesa smeća izbačena iz kuće u kontejner. Spreman sam i na štrajk zbog ove nepravde, kičmu sam tamo ostavio, a neki neradnici, koji su dolazili preko maminih i tatinih veza, dobijali su rešenja posle mesec dana - poručio je on.