OTKRIVAMO OD ČEGA JE STREPEO MOĆNI ZAPAD: TRI SRPSKA PRSTA SMRTI NOĆNA MORA NATO PILOTA

Foto: commons.wikimedia.org/pixabay.com/Ministarstvo odbrane

OTKRIVAMO OD ČEGA JE STREPEO MOĆNI ZAPAD: TRI SRPSKA PRSTA SMRTI NOĆNA MORA NATO PILOTA

Nepredvidljiv, pokretan, ne zna se odakle vreba i kada će da udari. To je sistem "tri srpska prsta smrti".

Ovaj naziv pojavio se u zapadnim vojnim krugovima pre skoro tri decenije za raketni sistem protivvazdušne odbrane (PVO) "2K12 kub", koji je zadao ozbiljne probleme NATO avijaciji i tokom bombardovanja Republike Srpske 1995. Zahvaljujući baš tom opasnom štitu, kako saznajemo, oboreni su američki lovac F-16 C i francuski miraž 2.000.

- Na zapadu su strepeli od ovog sistema, naročito posle obaranja francuskih i američkih letelica. Njim je oboren i avion Skota Ogrejdija te 1995. To je bio prvi američki avion oboren iznad bivše Jugoslavije još od tršćanske krize 1946. - priča za Srpski telegraf upućeni sagovornik iz vojnih krugova.

NISU ZNALI ODAKLE UDARA

Ivan Miletić, programski direktor Instituta za javnu diplomatiju, objašnjava za Srpski telegraf da sistem "2K12 kub" ima zvaničnu oznaku SA-6 kod NATO snaga, te da je razvijen u SSSR, a u sastav PVO JNA ušao je osamdesetih godina prošlog veka.

- Namenjen je za obaranje ciljeva na srednjim visinama. Pokazao se kao veoma efikasan na visinama od četiri do 24 kilometara. Njegova najveća prednost je da se radi o mobilnom samohodnom sistemu na platformi guseničara koja nosi tri PVO rakete. Ovaj samohodni lanser je odvojen od radarskog sistema i ima mogućnost maskiranja i manevra u maršu poput svakog oklopnog vozila. Kao takav, pokazao se opasniji i nepredvidljiviji od statičnih sistema i sistema manje pokretljivosti. Upravo zato su mu piloti NATO dali naziv "tri srpska prsta smrti" jer nikada nisu znali odakle ih vreba i kada će da udari - kaže Miletić.

Prema njegovim rečima, tokom ratova za jugoslovensko nasleđe pokazalo se da je glavna prednost sistema radar P-40, koji digitalno komunicira s lanserom i usmerava rakete na koordinate uočenog cilja.

- Oficiri PVO Vojske Republike Srpske, u cilju nadmudrivanja sa zaštitom bombarderskog para, razradili su posebnu taktiku upotrebe sistema "Kub". To je podrazumevalo da se radar uključuje u kratkim vremenskim intervalima da bi izbegao da bude detektovan i postane meta antiradarskih HARM raketa. I da se redovno menja položaj i izbegne efekat statične mete. Takođe, da se po uočavanju cilja na displeju ispali raketa i nakon nekoliko sekundi isključi radar da bi se izbeglo da pilot u kabini aviona ima jasan signal da je uhvaćen u radarski snop i da je meta PVO sistema. Radar se ponovo uključivao kada bi raketa dosegla pretpostavljenu visinu na kojoj je avion, sve dok ne pogodi cilj - objašnjava Miletić.

ZABLUDA ALIJANSE

Upravo tom taktikom i upotrebom sredstva u "on-of funkciji" oboren je F-16 C. Miletić zaključuje da je to navelo NATO pakt da promeni taktiku i u potonje operacije uključi značajan broj aviona za elektronska dejstva EF-111A gavran, čija je namena bila da oslepe radare PVO i omoguće bombarderima da nesmetano dejstvuju.
Uprkos promeni taktike, tokom operacija NATO "Mrtvo oko" i "Namerna sila" protiv snaga VRS od 30. avgusta do 20. septembra 1995. oboren je i francuski miraž 2.000, a piloti su zarobljeni.

Ogrejdi kroz suze govorio da je bio preplašen kao zec

Američki F-16 C oborila je Prva samohodna baterija 155. raketne brigade PVO VRS, koja je s raketnim sistemom "Kub" zauzela zasedni položaj između Sanskog Mosta i Ključa.
- Piloti su bili iskusni, s velikim brojem naleta u borbenim dejstvima i patrolama, leteli su u paru i držali se procedura da bi na vreme primetili dejstvo protivvazdušne odbrane, zbog čega su leteli na visini od 8.000 metara. Pored ovoga, NATO je imao kompletan pregled položaja sistema PVO VRS, ali to pilota Skota Ogrejdija nije spaslo "tri srpska prsta smrti".

- Bosna, negde iznad Bosanskog Petrovca, 2. jun 1995. Tačno u 15.03 sistem za upozoravanje u kabini je pokazao crvenu tačkicu na displeju. Gledao sam u neverici. Istovremeno, oglasio se i alarm u mojoj kacigi. Uhvatio me je neprijateljski radar - zabeležio je u sećanjima Skot Ogrejdi.

On se je šest dana izmicao poteri srpskih snaga dok ga marinci nisu pokupili helikopterom i prevezli na nosač aviona u Jadranu, pa u bazu Avijano, gde je dočekan kao heroj.
Međutim, Ogrejdi je na konferenciji za medije zaplakao.

- Ja nisam bio heroj, već preplašeni zec koji je pokušavo samo da preživi - rekao je Ogrejdi kroz suze.