SEĆANJA VLADIKE ATANASIJA NA NAJVEĆI PRAZNIK: Uzimali jaja ispod kvočke, pa se kucali za Vaskrs u školi (VIDEO)
IZVOR: Katarina BLAGOVIĆ - 16.04.2023 | 12:00
Dešavalo se da neko od razbijenih jaja bude s piletom, kaže za Republiku episkop mileševski.
Vaskrs je praznik nad praznicima, tako da se s njime, zbog njegove širine i dubine, ništa ne može izjednačavati. Vaskrs nam govori o najvećem istorijskom događaju, o ustajanju iz mrtvih Gospoda Hrista i kroz to o njegovom preuređivanju sveta i celokupnog ljudskog života i istorije čovečanstva. Zato je neophodno da svake godine dočaravamo sve to proživljavanjem praznika i objašnjavanjem, pevanjem, molitvom, kaže u razgovoru za Republiku episkop mileševski Atanasije Rakita.
NEPOSLUŠNA DECA
Iz kraja je, veli, gde srpska pravoslavna tradicija nije mogla biti ugašena ni u onom bezbožničkom vremenu, pa je, kao mali, gledao majku kako farba jaja, čini mu se, bezbroj njih, u lukovini. Njemu je u tim godinama, ipak, najvažnije bilo da ta jaja budu najjača kad se bude "obračunavao" s ostalom decom u školi.
- Čim učiteljica završi čas, mi vadimo iz torbe to vaskršnje jaje i među sobom se obračunavamo, da vidimo čije je jače. Imali smo i nekih neobičnih navika. Vaskršnja jaja su kuvana, a mi smo nekako bili ubeđeni da su ona nekuvana jača, pa se dešavalo da nam se to jaje raspe po ruci, nekad čak i da to neko od razbijenih jaja bude s piletom jer smo znali da pokrademo jaja čak i ispod kvočke - kaže vladika.
I danas je deci najvažnije da se kuckaju jajima i često ne mogu da izdrže do samog praznika ili odmah ujutru hoće sva da polupaju, te ga pitamo da li je njemu majka sugerisala da ne dira baš sva jaja odjednom:
- Nama nije vredelo govoriti. Mi smo sve radili originalno, hoću reći neposlušno. Nisu naši roditelji bili cepidlake, oni su znali na čemu treba insistirati, a gde biti fleksibilan i mi smo to videli kao izraz obilne njihove ljubavi. Jako je bitno naučiti decu da znaju razlikovati sporedno od suštinskoga jer ne možete sve postići u životu, toliko je tema, toliko slojevito i, ako biste se držali svake teme, ne biste nikada stigli da uradite ono što je najbitnije.
NADMOĆNI POZDRAV
Vaskrs je, ističe, vreme kada najviše treba da podsećamo na Hrista, koji uređuje međuljudske odnose na drugačiji način, ne kroz nadgornjavanje u fizičkoj sili, nego kroz bratoljublje, kroz svet gde služimo jedni drugima. U prilog tome podseća da oni imaju već tri godine Zajednicu pravoslavne omladine "Sveti despot Stefan Lazarević" u Priboju, koja pomaže bolesnima, starima, siromašnima...
Na kraju, sve želi da pozdravi radosnim, nadmoćnim pozdravom:
- Hristos vaskrese - vaistinu vaskrese! Želim da pozdravim sve tim pozdravom i tom svešću, zato je to radostan pozdrav, zato što je nadmoćan. Ako se iko uverio, slušajte me sada, ako se iko uverio u istinitost hrišćanskog iskustva da je život kroz Hrista nadmoćan u odnosu na smrt, to je onda srpski narod, koji je u svojoj istoriji bezbroj puta vaskrsavao iz nebića u biće i nastavljao i osposobljavao se da nastavi svoj put.
Sa stricem zajedno u školu
Odrastao je u kući s braćom i sestrama, gde je deda bio glavni jer je otac mnogo radio, da bi celoj familiji obezbedio egzistenciju, a s jednim od trojice stričeva je čak išao u osnovnu školu!
- On je bio tako dobar da je mene pričekao u jednom od razreda, pa smo zajedno završili - kroz smeh priča vladika mileševski.
Pripremamo proslavu osam vekova trajanja
Trudimo se da ovu svetinju pripremimo za finalnu proslavu jubileja - 800 godina njenog trajanja, a koja će podrazumevati i veliko sabranje ovde u manastiru svih činilaca javnog života, uključujući i predsednika Srbije. To podrazumeva obnovu hrama, imamo pred sobom i zaštitu fresaka, tu je i čuvena freska "Belog anđela", obnovu fasade, krova... Trenutno izvodimo radove na trotoaru oko hrama, a sve to u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika. Nastojimo i dalje da ga duhovno usavršimo, tu su naše sestre monahinje, koje su zaslužne za duhovni kontinuitet manastirskog života, kaže vladika.