Održana panel diskusija na temu “Nova saznanja i pristupi u lečenju astme“

Foto: Petar Rivas

Održana panel diskusija na temu “Nova saznanja i pristupi u lečenju astme“

Organizovanje ovakvog događaja je imalo za cilj da podigne nivo svesti u društvu o značaju mera prevencije, pravovremenog dijagnostikovanja i adekvatnog tretiranja ove bolesti.

Na ovom skupu je napomenuto da je astma vodeći uzrok hronične bolesti u detinjstvu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 339 miliona ljudi širom sveta boluje od astme. Prema Evropskom respiratornom društvu, astma je najčešća hronična bolest u Evropi, koja pogađa oko 30 miliona ljudi. Procenjuje se da je astma uzrok 1,1 miliona hospitalizacija i 15 miliona izgubljenih radnih dana svake godine u Evropi.

Organizatori skupa su istakli, da prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, astma pogađa oko 10% populacije u Srbiji. Astma je u Srbiji u porastu, a prema istraživanjima, 60% obolelih je neadekvatno lečeno ili uopšte nije lečeno. U Republici Srbiji, astma predstavlja peti najčešći uzrok bolovanja i drugi najčešći uzrok invalidnosti među decom. POGLEDAJ GALERIJU

Pre početka panel diskusije, skup je pozdravio državni sekretar Ministarstva zdravlja Prof. dr Vesna Turkulov, nakon koje se obratio pomoćnik ministra zdravlja za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu dr Jelena Janković. Predstavnici Ministarstva zdravlja su istakli da je podizanje nivoa svesti o ovoj bolesti, prepoznavanje faktora rizika koji dovode do astme njeno rano prepoznavanje od ključnog značaja za adekavatno i uspešno lečenje pacijenata i da takav pristup dugoročno gledano donosi i velike ekonomske uštede za državu. Takođe su istakli da je jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja u ovom i u narednom pediodu jačanje primarne zdravstvene koja ima veliku ulogu u ranom prepoznavanju astme i upućivanju pacijenata u dalje tokove lečenja.

Direktor klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ass. dr sci. Mihailo Stjepanović je govorio o problemu nekorišćenja redovne terapije pacijenata koji boluju od astme, kao i o lošoj kontroli terapije i apelovao na pacijente koji boluju od astme da se pridržavaju redovnog uzimanja terapije kako bi astmu držali pod kontrolom. Naveo je da u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije oko 90 pacijenata trenutno prima biološku terapiju te da ona daje ozbiljne rezultate.

Prof. dr Branislava Milenković, predsednik Republičke stručne komisije za pulmologiju Ministarstva zdravlja, je govorila o pristupu kod zbrinjavanja pacijenata koji su počeli da se leče od astme u detinjstvu, pa su kao odrasli promenili lekara,o tzv. tranzionionom periodu. Takođe je javnosti predstavila probleme tretiranja astme kod adolescenata i istakla izazove koji sa kojima se pulmolozi suočavaju kada je lečenje ove populacije u pitanju.

Doc. dr Sanja Hromiš ispred Instituta za plućne bolesti Vojvodine i predsednik Radne grupe za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za lečenje astme je govorila na temu teške astme, o tome kakve su njene posledice, kakav je život pacijenata sa astmom i kako pacijenti treba da postupaju. Nakon toga , dr Hromiš je istakla značaj i ulogu biološke terapije astme. Svoje izlaganje završila je govoreći o Vodiču dobre kliničke prakse za lečenje astmu, čije pisanje je u toku, o tome kakve moderne načine tretmana treba primeniti u Srbiji i na koji način će donošenje ovog Vodiča doprineti tretmanu pacijenata koji se leče od ove bolesti u našoj zemlji.

Nadovezujući se na izlaganje Doc. dr Hromiš, ispred Udruženja obolelih od teške astme se obratila Aleksandra Maleš koja je takođe govorila na temu teške astme, ali i o neželjenim dejstvima primene kortikosteroida. Ističući položaj pacijenata koji žive sa astmom, Aleksandra Maleš je govorila o strahu pacijenata da će ostati bez terapije, i uopšte iskustvima pacijenata koji boluju od astme u zdravstvenom sistemu. 

Na kraju ovog skupa, svoja iskustva i izazove sa kojima se suočavaju, podelili su i sami pacijenti koji boluju od težih oblika astme.

Institut za istraživanje i razvoj dobrih praksi će kao i do sada nastaviti sa aktivnostima koji za cilj imaju unapređenje javnog zdravlja , te u svako od njih uključiti relevantne predstavnike struke, udruženja pacijenata i predstavnika države kako bi zajednički odgovorili na izazove sa kojima se pacijenti i zdravstveni sistem suočavaju.

Skup je podržan od strane predstavništva kompanije AstraZeneca u Srbiji.