OVU RIBU SRBI NAJČEŠĆE KUPUJU I JEDU, A ONA IM RAZARA ZDRAVLJE! Puna je CRVA, a verovatnoća da ćete ih naći u njoj gotovo je STOPOSTOTNA!
IZVOR: Republika - 16.06.2023 | 20:07
Ako mislite da je „evropska“ riba sigurna zbog visokih standarda kvalitete, prevarili ste sel
Skoro svi znaju da je sirova ili slabo pečena, slatkovodna riba pravi izvor parazita. Ali iz nekog razloga postoji mišljenje da je morska riba u tom pogledu sigurna, ali to je gruba zabluda!
Na primer, anisacidoza pogađa gotovo sve vrste morskih riba. Crvi se mogu naći u stotinama vrsta riba kao što je bakalar, smuđ i losos, a verovatnoća da se crvi nađu u haringi iz Severnog mora i Baltika je gotovo 100%.
Ako, na primer, pojedete sirovu ribu zaraženu živim parazitima (a to se može desiti ako jedete suši) osetićete mučninu, povraćanje, bol u stomaku, osip, groznicu, proliv, a može doći i do formiranja čira u želucu kao i drugih komplikacija.
Ako mislite da je „evropska“ riba sigurna zbog visokih standarda kvalitete, prevarili ste se. Nekoliko godina Norvešku je pritiskala Ukrajina na sve moguće načine da promeni svoje standarde u zamrzavanju ribe. Norveški proizvodi nikad nisu prolazili sanitarnu kontrolu zbog velike količine parazita u ribi. Nakon nekog vremena Ukrajina se predala, jer su ih evropski partneri uveravali da su svi crvi u ribama mrtvi jer su smrznuti!
Foto: pixabay.com
Ali postoji kvaka ili začkoljica u tom uverenju: Naime, zamrzavanje ribe do -18 stepeni Celzijusa dovodi do smrti crva ali tek posle 14 dana. Zamislite da se proizvođač odlučio da uštedi na dubokom zamrzavanju i „skrati“ tehnologiju prerade, pa ulovljenu ribu odmah ne zamrzne, nego nešto kasnije, tada svi crvi ulaze u mišićno tkivo ribe.
Upotreba ohlađene, a ne duboko zamrznute ribe za suši je odličan način da vam se paraziti nastane u organizam.
Farme za uzgoj ribe
Danas se riba uzgaja masovno, pa se više i ne može smatrati morskom ribom jer je gaje u ribnjacima koji liče na farme pilića. Takva riba je puna hemikalija i skoro da ne predstavlja bilo koju korist za čoveka. Prema studiji objavljenoj u akademskom naučnom časopisu Nauka, sadržaj toksina i teških metala u veštački uzgojenoj ribi je nekoliko puta veći od nivoa supstanci u ribama ulovljenim u moru. Neki lekari preporučuju ograničen unos ovakve ribe – kako bi se smanjio rizik od raka!!!
Imajte na umu da su pastrmka i losos na policima „obojeni“ veštačkim bojama kako bi im meso izgledalo primamljivije. Antibiotici i hormoni rasta takođe se koriste u proizvodnji ribe, a toksični lekovi se takođe koriste u borbi protiv ribljih parazita, neizostavnog pratioca prepunih ribnjaka.
Foto: Photo by Jeremy Stewart on Unsplash
Oni ljudi koji svesno kupuju ribu prizvedenu u ribnjaku kako bi zaštitili one koje rastu u divljini, grdno se varaju. Još niko nije zaštitio jelene, tako što je u šume pustio krave.
Studija kanadskih biologa je pokazala da se broj ribe u morima znatno smanjio poslednjih godina. Mladi lososi koji migriraju u blizini farmi lososa imaju 9 puta više morskih ušiju (riblji paraziti) nego losos iz regija u kojima nema takvih farmi.
Farme postaju žarišta infekcije i parazita, a upotreba hemijsih sredstava i lekova za borbu protiv istih, dovode do pojave otpornih i posebno opasnih bolesti za divlju ribu. Atlantski losos je gotovo izumro – danas samo 1% jedinki živi u prirodi, a preostalih 99% se uzgaja u „kućnim“ uslovima.
Američki komitet za zaštitu lekova i proizvoda razmatra zahteve proizvođača da dozvole masovnu proizvodnju genetski modifikovanog lososa (gen jegulje je ugrađen u njega) – koji bi rastao 6 puta brže, a njegova težina bi pretekla težinu običnog lososa 13 puta.
Ali najveće licemerje leži u činjenici da ribu u ribnjacima hrane drugom ribom! Jedan kilogram uzgojenog lososa čini najmanje 5 kilograma manje ribe – sardine, inćuna i td, kojom hrane ove ribe. Ribe uzgojene na ovaj način pune su toksina jer se gaje u visoko zagađenim vodama.
Mit o fosforu
Zaboravite na fosfor koji bi trebao da vas učini pametnijim: američki lekari su dokazali da ljudi koji često jedu ribu imaju probleme sa pamćenjem zbog visokog sadržaja polikloriranih bifenila – toksičkih i vrlo postojanih zagađivača koji se mogu akumulirati u živim organizmima.
(Republika/Espreso)
Bonus video: