NOVI ČEPOVI HUMANITARCIMA PRAVE PROBLEME Oglasili se iz udruženja "Čep za hendikep": "Postoji opravdan strah"
IZVOR: Republika - 03.08.2023 | 09:53
Ako ima imalo volje, on se lako skine tako da je to u stvari demonstrativni problem ljudi koji traže razlog da odustanu od priče kao što je čep za hendikep. Postoji opravdani strah da će opasti količine sakupljenih čepova koji će doći do nas, rekao je Zoran Martinov
Odnedavno su i u Srbiji na plastičnim flašama vode, soka, jogurta čepovi koje ne možete lako da odvojite od pakovanja. Razlozi su ekološke prirode. Međutim, nije sada samo teže piti iz boce. Veći problem imate ako sakupljate čepove za akciju "Čep za hendikep".
Čepovi na plastičnim flašama su odnedavno fiksirani za flaše, što pravi "problem" za udruženje "Čep za hendikep", prenosi RTS.
"Šta je problem, to je ovaj čep koji se odvrne i on je fiksiran, i onda kad ga odvrnete drži se na drugom zupcu i onda je to problem koji se stvara pod znacima navoda. Međutim, ako ima imalo volje, on se lako skine tako da je to u stvari demonstrativni problem ljudi koji traže razlog da odustanu od takve priče kao što je čep za hendikep. Postoji opravdani strah da će opasti količine sakupljenih čepova koji će doći do nas", rekao je Zoran Martinov, osnivač udruženja "Čep za hendikep".
Za 10 godina, koliko postoji akcija čep za hendikep, obezbeđeno je više od 120 raznih ortopedskih pomagala. U Srbiji je postavljeno više od 9.000 kutija za sakupljanje čepova. U proseku, 10 odsto stanara jedne zgrade aktivno učestvuje u ovoj akciji, a kada bi se taj procenat popeo na 50, više sigurno ne bi bilo nikoga na listi čekanja za pomagala.
Foto: Ministarstvo omladine i sporta
Za 11 godina više od dva miliona tona ambalaže završilo na deponijama i u prirodi
Oni koji su uveli pravila da se čepovi ne odvajaju lako od ambalaže imaju argumente ekološke prirode. Nije da brojke nisu i na njihovoj strani. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je od 2010. do 2021. godine više od 2 miliona tona ambalaže završilo u prirodi, rekama i na deponijama.
"Treba aktivno raditi na uvođenju depozitnog sistema pre svega kroz izmene i dopune zakona o ambalažnom otpadu. Na taj način ćemo omogućiti da na najefikasniji način rešimo preko 90 odsto ambalaže od napitaka koja je i najčešća plastična ambalaža koja se sreće u prirodi", navela je za RTS Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Plastične flaše zauzimaju čak 32 odsto prostora na deponijama, a period njihovog raspadanja je oko 100 godina. Dakle, nisu evropski propisi i razmišljanja ekologa bez osnova.
Kako onda pomiriti njihove argumente i ciljeve akcije koja je pomogla mnogim ljudima u nevolji. Ipak, postoji način. Treba podizati svesti o tome da se plastične flašice ne bacaju gde god je zgodno, a uz malo truda i sada čep može da se odvoji od ambalaže i odloži u kutiju za tu namenu. Mislite o tome.