SJAJNE VESTI IZ RFZO: Škodrić: "Država izdvaja 30 miliona evra za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu"
IZVOR: Republika - 29.08.2023 | 13:32
Kada je u pitanju lečenje dece od retkih bolesti, 2023. je 181 dete bilo na terapiji o trošku države, istakla je direktroka RFZO.
Direktorka RFZO Sanja Škodrić najavila je jutros da je iz državnog budžeta izdvojeno 30 miliona evra za lečenje retkih bolesti i za lečenje u inostranstvu. Navela je i da su se liste za čekanje za ortopedske operacije smanjile sa 10 godina, na šest.
Osvrnuvši se na slučaj malog Lava Todorovića koji je bio kandidat za jedan od najskupljih lekova na svetu, Zlogensmu, Škodrić je istakla da je dečak primio lek u Tiršovoj i da je tada doneta odluka da država plaća troškove za svako dete koje bude ispunjavalo kriterijume.
- Po statističkim podacima se spinalna mišićna atrofija ovog tipa javlja na jedno novorođeno dete na 10.000 rođenih. Procena struke je da se oko petoro do šestoro dece rodi sa ovom retkom bolešću godišnje. Ono što, ponavljam, najvažnije je da postoji sva terapija i dete u skladu s tim, za koju terapiju je kandidat, dobiti taj lek - kaže Škodrić.
Istakla je i da je veoma važno što postoje mogućnosti da se ovaj redak lek primi i u Srbiji, ali da tu nije kraj lepim vestima.
- Kao što je predsednik najavio, tu nije naravno kraj lepim vestima, do kraja ove godine izdvaja se dodatnih 30 miliona evra za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu. To je zaista ogroman iznos. Nevezano za ovaj iznos da podsetim da poslednjih godina u neverovatnom broju raste broj dece koja se upućuju na lečenje u inostranstvo i koja dobijaju svoju terapiju, zahvaljujući tome što država svake godine izdvaja sve veća sredstva - rekla je Škodrić.
Kada je u pitanju lečenje dece od retkih bolesti, pošto država takođe izdvaja novac i za lečenje nekih retkih bolesti kod odraslih, 2011. godine nijedno dete nije lečeno od retkih bolesti, od 2012. osmoro, da bi 2023. 181 dete od retkih bolesti bilo na terapiji o trošku države, istakla je direktroka RFZO Sanja Škodrić.
Smanjene liste čekanja
Liste čekanja za operaciju kuka i kolena, nakon pademije kovida 19 znatno su se smanjile. Kako su nedavno pisali mediji, poslednji na listi trebalo je da čeka čak 10 godina na novi kuk, a kako kaže Sanja Škodrić, dve mere koje su preduzete da se lista čekanja smanji već su dale rezultate.
- Sada je operisano već 180 osoba bez ijedne komplikacije. Nakon završetka pandemije kovid, nismo želeli da gubimo vreme u raznim analizama i pripremama, već smo paralelno krenuli u dve mere. Prva mera je da smo preusmeravali pacijente koji čekaju na listi duže od četiri godine iz ustanova u kojima je najduže čekanje, u tom momentu je to bila Banjica, u ustanove u kojima će dobiti najbrže moguću operaciju. Vodilo se računa da to budu rutinski slučajevi, i drugo da se prebacuju u ustanove koje su najbliže njihovom mestu boravka. Druga mera koju smo preduzeli jeste ažuriranje lista čekanja, što još uvek radimo - kaže Škodrić.
Ističe i da će do kraja oktobra biti operisano 700 osoba, a 750 je upućeno na pripreme za operaciju.
- Rade se pregledi, analize i oni su u planu da se operišu do kraja ove godine. Kada je u pitanju sama lista, ona je ažurirana, sklonjeni su sa liste osobe koje su u međuvremenu uradile operacije, nažalost neki su i preminuli, ali ono što je najveći problem bio što smo uočili, jeste što se na listama nalaze osobe koje u tom momentu, pa čak i u bliskoj budućnosti nisu za operaciju. Dakle, to su osobe koje su za operaciju tek nakon narednih 5 do 10 godina i to je ono što je zbunjivalo. Tako da lista čekanja od 10 godina sada je smanjena na 6 godina - kaže Sanja Škodrić.
Deficit lekova
Kada je u pitanju deficit lekova, Škodrić kaže da nema mesta za brigu. Iako je deficitarnost nešto što uvek postoji, nema naznake da može doći do neke krize.
- Još pre šest meseci je rečeno da će u Evropi biti problema sa deficitom nekih lekova. Trenutna deficitarnost postoji kao posledica kovida i posledica raznih reformi u svim industrijama. Zemlje Evrope, uopšte zemlje sveta, zadržavaju veće zalihe za sebe. Smanjeni su kapaciteti proizvodnje nekih lekova zbog povećane cene energenata, problema sa nabavkom ambalaže, transportom... Mi smo, zahvaljujući domaćoj proizvodnji, rešili mnoge mnoge lekove, povećali smo domaću proizvodnju i šta još radimo, povećali smo zalihe, a imamo i alternativna tržišta - rekla je Škodrić za "Pink".
Bonus video: