BOŽJI GNEV SPALIO TURKE KAD SU POKUŠALI DA POTURČE SVETINJU: Manastir Visoki Dečani do dana današnjeg izaziva strahopoštovanje kod ljudi svih vera
IZVOR: Republika - 07.10.2023 | 23:30
Posle strašne eksplozije, reka Bistrica je nadošla od brda do brda i podavila tursku vojsku, spasao se samo vojskovođa Tatarin.
Manastir Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana, izaziva strahopoštovanje kod ljudi svih vera još iz vremena kada su Turci zauzeli Srbiju i ovu svetinju pokušali da pretvore u džamiju.
Za ovu svrhu dovedena je u Dečane silna turska vojska i mnogo njihovih verskih velikodostojnika s poglavarom da bi taj čin bio što svečaniji. Da ovo ne bi izazvalo bunu okolnih Srba, Turci su rasporedili vojsku oko manastira i doneli dosta municije koju su smestili u kulu zvonaru na velikoj kapiji.
Freske za divljenje
- Visoki Dečani su zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana
- nalazi se na listi Uneskove zaštićene svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji"
- u obrazloženju koje je Unesko dao 2004, navodi se da su freske ovog manastira jedno od najvrednijih primera takozvane renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku
TRUBE I TALAMBASI
Foto: printscreen
- Glavni vojskovođa s doglavnicima smesti se u najbolje odaje konaka i onda pozva igumana i monahe i predloži im da se poturče, u protivnom da odmah napuste manastir. Pošto su odbili da se poturče, iguman i bratija molili su, preklinjali, plakali, obećavali zlato, samo da Turci ostave manastir na miru, ali ništa nije pomoglo. Turci ih isteraše iz manastira i oni se povukoše u isposnice u klisuri iznad manastira - prenose mediji sačuvana svedočenja.
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja. To su hteli da stave i na crkveno kube, ali zbog velike visine bez skele to nisu mogli odmah da učine, pa su ostavili za kasnije. Po dogovoru među Turcima, obred pretvaranja crkve u džamiju trebalo je da počne pred glavnim ulazom u crkvu, a cela porta zastrta je ćilimima. U sredini, na počasnim mestima, nalazili su se zapovednik vojske, Tatarin, i ostali velikodostojnici. Za glavnog verskog starešinu određeno je mesto pred glavnim vratima s južne strane.
Kada su trube i talambasi oglasili početak svečanosti, vojska je radosno jurnula unutra i ispunila celu portu, a verski starešina je počeo da klanja. Ali, u tom času zemlja se zatrese i figura lava stražara s južne strane pored prozora Svetog Georgija otkinu se, pade na glavu verskog starešine i razmrska je. Njegova krv i mozak poprskaše sve velikodostojnike oko njega.
OSVETA LUKE DUKAĐINCA
- Istovremeno prepuknu svod, polomiše se mermerne ploče među grobovima Svetog kralja Stefana i Svete Jelene i izbi čudan plamen, koji momentalno obavi crkvu iznutra i spolja i opali Turke koji su stajali uz crkveni zid. Tada poče i strašna oluja s provalom oblaka, munjama i gromovima. Jedan grom udari u polumesec na kuli, zapali municiju i kula se uz strašnu eksploziju sruši. S kulom se srušila i kraljeva palata - opisivali su savremenici.
Od provale oblaka, reka Bistrica nadođe od brda do brda i zajedno s vodom koja se sjuri niz brdo iznad manastira, preplavi manastirsku portu i odnese sve što joj se našlo na putu. U toj katastrofi, prema sačuvanom predanju, nastradalo je mnoštvo Turaka, a vojskovođa Tatarin se spasao čudnim slučajem s ostatkom vojske koja se nalazila podalje od manastira. Ali i on je platio glavom, kada je bežeći iz Dečana ulazio u Peć, gde ga je po predanju ubio kapetan Leka Dukađinac, iz osvete zbog njegove namere da dečansku crkvu pretvori u džamiju. Turci su ga proglasili za svog "sveca", stavili mu na grob ploču s natpisom, ozidali mu turbe i palili kandilo na grobu.
Spomenik s natpisom uništen je prilikom oslobođenja ovih krajeva 1912, a turbe se srušilo 1926.
ZBOG ČEGA ITALIJANSKI VOJNICI ČUVAJU DEČANE: Pod zaštitom po nalogu Vatikana
Foto: Tanjug
Visoki Dečani je poslednja srpska svetinja koja se nalazi pod zaštitom Kfora, a za nju su zaduženi italijanski vojnici. Prema nepotvrđenim izvorima, italijanska vojska je početkom Drugog svetskog rata i okupacije dobila nalog od Vatikana da se manastir po svaku cenu sačuva od albanskih razaranja, pa se time objašnjava zašto baš Italijani brinu o bezbednosti posle 1999.
Otac Sava Janjić, iguman, kaže da je njihov odnos poseban.
- Osim što redovno obezbeđuju pratnju za putovanja i posetioce i pomažu u transportu namirnica, italijanski vojnici inžinjerci aktivno pomažu u održavanju manastira i izgradnji objekata, ali i kada je reč o hitnoj medicinskoj zaštiti. Jednom našem radniku kog je povredio bik pružena je ne samo hitna pomoć, već i transport do Kosovske Mitrovice helikopterom, što mu je spaslo život. Tri vojnika krstila su se u manastiru i primila pravoslavnu veru. I dan-danas održavaju kontakte s nama. Još više ih je odavde ponelo duboke impresije i poštovanje prema pravoslavnoj veri i umetničkoj tradiciji srpskog naroda - priča otac Sava.
On dodaje da bratstvo manastira italijanske vojnike nije tretiralo kao okupatore, već kao mlade ljude koji su tu da pomognu u jednom teškom vremenu:
- Vreme koje su provodili čuvajući Dečane iskoristili smo kao priliku za nova prijateljstva, pa danas, kada odemo u Italiju, gotovo da nema nijednog grada u kojem nemamo nekog od naših vojnika ili oficira. Više njih je direktno uključeno u rad naše humanitarne organizacije "Amiči di Dečani" ("Prijatelji Dečana"), koja aktivno prikuplja pomoć za naš narod i pomaže lečenje bolesne dece u Italiji.
Od nepoverenja do prijatelja
Otac Sava dodaje da je posle 14 godina rada s mnogim međunarodnim diplomatama, vojnicima i političarima naučio da je nemoguće donositi uopštene stavove o drugim narodima i da vrlo često nesporazumi nastaju zbog toga što nas drugi ne poznaju:
- Naša monaška diplomatija pokazala je da i oni koji nam dođu s velikim predrasudama ubrzo bivaju dirnuti blagodaću Božjom i na kraju svog mandata odlaze s Kosova i Metohije kao iskreni prijatelji. Svakog čoveka možemo da zadobijemo iskrenim srcem i poštovanjem i zato je naš manastir uvek imao misiju duhovnog mosta, koji povezuje različite ljude u različito vreme uz pomoć duhovnosti i lepote koja izvire iz prelepog dečanskog hrama.
TEORETIČARI ZAVERE NA FRESKAMA VIDELI POSETU VANZEMALJACA: Hrist u raketi spremnoj za poletanje
Foto: Tanjug/AP
Freske iz Visokih Dečana već decenijama privlače teoretičare zavere, koji tvrde da su srednjovekovni srpski umetnici na njima prikazivali svemirske letelice i posete vanzemaljaca. Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali to nije suzbilo ova verovanja.
Priča se prvi put pojavila u časopisu Sputnjik, listu ruske emigracije u Francuskoj. U tekstu iz 1967. "Posetioci iz kosmosa", Vjačeslav Zajcev dokazivao je da stare slike i skulpture ukazuju na to da su Zemlju već obilazili vanzemaljci.
- Na jugu Jugoslavije, na Kosovu i Metohiji, nalazi se manastir Dečani, sagrađen u prvoj polovini 14. veka. Tokom 1350. nastalo je više fresaka koje su prikazivale teme iz Novog zaveta. U proleće 1964. u jugoslovenskom časopisu Limijer objavljene su fotografije fresaka iz manastira s potpisima: "Svemirski brodovi prisustvovali raspeću?", "Sputnjik na našim freskama" i "Da li je moguće da su autori iz prošlosti naslikali letelice?". Ovi potpisi nisu izmišljotina jugoslovenskih novinara, već freske u Dečanima jasno prikazuju anđele u svemirskim letelicama nalik našem "Sputnjiku" - napisao je Zajcev.
On je zatim opisao kako dva broda lete jedan za drugim s istoka na zapad, u prvom sedi osoba lišena oreola anđela, ruke su joj na kontrolnoj tabli, koja se ne vidi, a ona gleda unazad, tako da se stiče utisak da prati putanju letelice iza sebe. U drugom je, dodaje, osoba nalik na tradicionalnog anđela, koja drži ruke na komandnoj tabli i gleda napred.
- Oblik obe letelice je aerodinamičan i na obe se može lako primetiti mlazni pogon. Drugi anđeli, koji s neba gledaju ovaj prizor, prekrivaju oči i uši i posrću u strahu da će zbog letelica oslepeti ili ogluveti. Niže su predstavljene dve grupe ljudi na čijim licima se vide zbunjenost, strah i panika. U centru kompozicije je Isus Hrist na krstu. Slika vaskrsenja Hristovog ispod slike raspeća ne iznenađuje ništa manje - Mesija stoji u raketi spremnoj za poletanje. Sličnost te letelice s današnjim raketama je savršena, pogotovo ako se imaju u vidu dva stabilizatora. Desnom rukom Hrist pokušava da podigne jednog muškarca koji je pao na zemlju, verovatno, zbog sletanja ili poletanja rakete ka carstvu nebeskom - piše Zajcev.