VELIKO ŽARIŠTE BUKNULO NA SAMOM OBODU BEOGRADA! Inspektori na terenu, sve se radi da se zaraza drži pod kontrolom!


IZVOR: Republika - 13.10.2023 | 14:39


Ptičiji grip (Avijarna influenca - AI), zarazna bolest koja pogađa domaću živinu i divlje ptice, u poslednjih nekoliko godina dramatično se proširila kako u svetu, tako i u Evropi i regionu. Situacija vezana za ovu bolest već duže vreme predstavlja ozbiljan problem.

Foto: Tanjug/AP
VELIKO ŽARIŠTE BUKNULO NA SAMOM OBODU BEOGRADA! Inspektori na terenu, sve se radi da se zaraza drži pod kontrolom!

Zbog širokog rasprostranjenja ove bolesti, Uprava za veterinu je organizovala sistem praćenja i kontrole Avijarne influence (AI) na celoj teritoriji Srbije. Do sada je u 2023. godini registrovano šest žarišta ove opasne bolesti kod divljih ptica u našoj zemlji, ali nije bilo slučajeva registrovanih kod domaće živine ili na komercijalnim farmama, prema informacijama koje je saopštila Uprava za veterinu.

Najnoviji slučaj AI u Srbiji potvrđen je kod labudova. Analize sprovedene u VSI Кraljevo potvrdile su prisustvo avijarne influence kod 5 uginulih labudova koji su pronađeni na lokaciji Borča, Opština Palilula, u kanalu Vizelj, na levoj obali Dunava.

Trenutno postoji samo jedno aktivno žarište na lokaciji kanala Vizelj u Borči, dok su ostala 5 žarišta odjavljena, kako se navodi u saopštenju na sajtu Uprave za veterinu.

U slučaju potvrde bolesti, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje 3 km i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 km od žarišta ili mesta pojave bolesti. Takođe, propisane su i naložene određene kontrolne mere u skladu sa zakonodavstvom.

Na zaraženim i ugroženim područjima, kontinuirano se vrši popis, opservacija i kontrola zdravlja živine na svim gazdinstvima, a takođe se vrši zdravstveni nadzor nad divljim pticama na njihovim staništima.

Sprovode se i mere aktivnog i pasivnog nadzora, kao što je kontrola zdravstvenog stanja živine u područjima koja se smatraju potencijalno rizičnim, posebno u blizini vodenih površina koje su stanište divljih ptica. Osim toga, ograničava se kontakt između divljih ptica i živine, a primenjuju se i biosigurnosne i higijenske mere na farmama.

U vezi s tim, vlasnici i držaoci živine su upućeni da preduzmu određene mere prevencije, uključujući pridržavanje dobre higijene, korišćenje lične zaštitne opreme i dezinfekciju vozila i opreme. Važno je i zatvaranje živine u objekte kako bi se sprečio kontakt sa divljim pticama i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima.

S tim u vezi bitno je sprovoditi mere prevencije:

  • Pranje ruku / dobra higijena
  • Lična zaštitna oprema / namenska odeća
  • Dezinfekciju vozila i opreme
  • Zatvaranje ptica i živine
  • Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice
  • Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega
  • Propisno uklanjanje leševa živine
  • Suzbijanje štetočina
  • Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica

- U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog preduzimanja daljih neophodnih mera - ističu iz Uprave za veterinu.

Ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzorkujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postuka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju na u slučaju pojave AI na pogođenom području.

BONUS VIDEO: