VELIKO ŽARIŠTE BUKNULO NA SAMOM OBODU BEOGRADA! Inspektori na terenu, sve se radi da se zaraza drži pod kontrolom!
IZVOR: Republika - 13.10.2023 | 14:39
Ptičiji grip (Avijarna influenca - AI), zarazna bolest koja pogađa domaću živinu i divlje ptice, u poslednjih nekoliko godina dramatično se proširila kako u svetu, tako i u Evropi i regionu. Situacija vezana za ovu bolest već duže vreme predstavlja ozbiljan problem.
Zbog širokog rasprostranjenja ove bolesti, Uprava za veterinu je organizovala sistem praćenja i kontrole Avijarne influence (AI) na celoj teritoriji Srbije. Do sada je u 2023. godini registrovano šest žarišta ove opasne bolesti kod divljih ptica u našoj zemlji, ali nije bilo slučajeva registrovanih kod domaće živine ili na komercijalnim farmama, prema informacijama koje je saopštila Uprava za veterinu.
Najnoviji slučaj AI u Srbiji potvrđen je kod labudova. Analize sprovedene u VSI Кraljevo potvrdile su prisustvo avijarne influence kod 5 uginulih labudova koji su pronađeni na lokaciji Borča, Opština Palilula, u kanalu Vizelj, na levoj obali Dunava.
Trenutno postoji samo jedno aktivno žarište na lokaciji kanala Vizelj u Borči, dok su ostala 5 žarišta odjavljena, kako se navodi u saopštenju na sajtu Uprave za veterinu.
U slučaju potvrde bolesti, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje 3 km i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 km od žarišta ili mesta pojave bolesti. Takođe, propisane su i naložene određene kontrolne mere u skladu sa zakonodavstvom.
Na zaraženim i ugroženim područjima, kontinuirano se vrši popis, opservacija i kontrola zdravlja živine na svim gazdinstvima, a takođe se vrši zdravstveni nadzor nad divljim pticama na njihovim staništima.
Sprovode se i mere aktivnog i pasivnog nadzora, kao što je kontrola zdravstvenog stanja živine u područjima koja se smatraju potencijalno rizičnim, posebno u blizini vodenih površina koje su stanište divljih ptica. Osim toga, ograničava se kontakt između divljih ptica i živine, a primenjuju se i biosigurnosne i higijenske mere na farmama.
U vezi s tim, vlasnici i držaoci živine su upućeni da preduzmu određene mere prevencije, uključujući pridržavanje dobre higijene, korišćenje lične zaštitne opreme i dezinfekciju vozila i opreme. Važno je i zatvaranje živine u objekte kako bi se sprečio kontakt sa divljim pticama i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima.
S tim u vezi bitno je sprovoditi mere prevencije:
- Pranje ruku / dobra higijena
- Lična zaštitna oprema / namenska odeća
- Dezinfekciju vozila i opreme
- Zatvaranje ptica i živine
- Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice
- Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega
- Propisno uklanjanje leševa živine
- Suzbijanje štetočina
- Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica
- U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je obavestiti veterinara radi blagovremenog preduzimanja daljih neophodnih mera - ističu iz Uprave za veterinu.
Ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzorkujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postuka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju na u slučaju pojave AI na pogođenom području.
BONUS VIDEO: