ŽIVOTNI USPONI I PADOVI GORANA GRBOVIĆA, DIREKTORA ŠTARK ARENE! Zbog Partizana mu propala dva braka! "NE KAJEM SE, SVE BIH ISTO URADIO"! (VIDEO)
IZVOR: Republika - 16.10.2023 | 20:00
Moj život je bio crno-beli, zbog Partizana sam žrtvovao sve i uvek bih ponovio. Sve! Karijeru, sve. U tom crno-belom životu nije bitno koliko godina imate, uvek dođe neko da ti oboji život i da ti horizont. Meni se to desilo 2015. Dobio sam boju života i tim putem idem dalje, priča Grbović.
Zbog profesionalne košarkaške karijere Goran Grbović je platio visoku cenu. Dva braka su mu propala, povrede i tuče ni ne broji. Tvrdi da bi ponovo sve isto uradio. Crno-belog dresa nikada se ne bi odrekao, kao što se ne odriče prijateljstva sa Aleksandrom Vučićem i njegovim bratom.
- Amerikanca si prvi put u životu video u Guči?
- Tako je. Imali smo zbor najtelentovanijih klinaca u košarci u Guči. Amerikance je doveo Bata Đorđević otac Saše Đorđevića, on je imao te konekcije. Nama je bilo strašno interesantno, prvi put sam čuo engleski jezik kroz usta Amerikanca koji se bavi košarkom, on je bio trener... To je prvi put u životu kada sam shvatio koliko ništa ne znam. Drugi put je bio kod profesora Nikolića, imao sam 17 ili 18 godina, mislio sam da sve znam a onda sam isto shvatio koliko ne znam.
- Imao si ponudu da igraš za Zvezdu, ali si pored tih vrata prošao i ušao si u crno-beli tabor?
Foto: Starsport
- Znaš, kad pričamo o Crvenoj Zvezdi i Partizanu, to je tada bilo prestiž, igrati za te timove, bez obzira što je tada bila jugoslovenska liga što je bilo boljih timova. Međutim, nije bilo većih igrača. Kasnije su se pojavili ti igrači, kao u Ciboni Držen Petrović... Ovde su bili Dalipagić, Kićanović, Moka Slavnić... Dogovor koji sam imao sa Rankom Žeravicom nije prošao, odlučio sam da odem u Partizan. Sa ove vremenske distance, ništa nisam pogrešio u smislu svoje karijere koja je ostala vezana za Partizan.
- Pored koševa, pamte se dve tuče u kojima si bio glavni akter.
- Pa te dve tuče su bile snimljene, ali bilo ih je više. To je normalno u sportu, sad je to potpuno normalno u smislu da se to dogodi dva ili tri puta u toku utakmice... Tada je to bio skandal, ta tuča u Rijeci, polovina nas je bila kažnjena.. I ona čuvena tuča koja mi je promenila tok karijere u Limožu protiv Italijana. Ja sam čovek koji ne ume baš da podnese poraz, ne umem da gubim, tada sam imao 21, 22 godine. Izbije ta tuča, desi se šta se desi. Nije mi krivo nimalo, jednostavno pokazali smo zube, to je kolektiv, to je tako...
Imenom i prezimenom uvek uz SNS
- Nikada nisi krio da si uz SNS. Bilo je onih koji su te zbog toga prozivali.
- Uvek sam ih podržavo, lično, imenom i prezimenom. Ne radi se da li jesi ili nisi član. Ja sam, normalno, član SNS. Meni godine ne dozvoljavaju da se ne bavim politikom, zbog mog nasleđa. Neću da merim ko je šta uradio, uopšte nije bitno... Samo mogu da kažem za taj opozicioni deo koji se ponovo pojavljuje iz svakakvih rupa, dobro ih sve poznajem. Lično. Kad prozreš sebe, mnogo lakše prozreš i druge. Jednostavno je tako.
- Košarka te je koštala i privatno, cena su bila dva braka?
- Trenutak odluke, kada birate da se bavite vrhunskim sportom koji je takav kakav jeste, odričete se svega što ste imali, svega što imate i svega što ćete imati. Gubite socijalni kontekst života, taj život je pun adrenalina, partner koji je sa vama sve to treba da podnese, a to je jako teško. I u prvom i u drugom braku, čak i kad sam završio karijeru to je uticalo na drugi brak u smislu da sam istim putem nastavio da tražim adrenalin koji sam izgubio završivši karijeru. To za normalne ljude nije razumljivo ni shvatljivo, sebično je... U trenutku kada se bavite profesionalno sportom, vi ste sebični u svakom smislu te reči. Ciljeve koje postižete, dnevne ili mesečne, su instrument mehanizma koji vas gura ka uspehu.
- Srbija danas priča o Bogdanu, Aleksi, Boriši, o Jokiću zbog reprezentacije...
Foto: Starsport/Twitter/KK Partizan
- Te otkaze reprezentaciji razumem i ne razumem. Ne mogu da shvatim da neko može da odbije reprezentaciju, ali u ovim uslovima života, ovako kako oni igraju utakmice koje igraju, to je meni razumljivo. Preveliki premor, povrede... Što se tiče ovih momaka koji nisu bili otpisani jer su otišli, više se pričalo o ovima koji nisu došli nego o ovim koji su otišli, niko nije ništa očekivao. Ali ti momci su uspeli da naprave hemiju, da dođu do finala, što je enormni uspeh... Rekao sam kad su došli do polufinala da ne moraju ništa više, da pobede. Oni su za mene ozbiljni heroji.
- Vezuje ih prijateljstvo baš kao što tebe vezuje sa Aleksandrom Vučićem i njegovim bratom.
- Ja i brat Aleksandra Vučića, Andrej, smo igrali jedan deo karijere moje i njegove zajedno u IMT. Ono što važi za jednog i za drugog, to je moje mišljenje, obojica su sportski tipovi, neustrašivi su u svakom smislu te reči. Aleksandar strašno dobro poznaje sport, sad ga pitate u KLS, odaberete pet timova da vam kaže po pet igrača, on će znati. Isto tako I u fudbalu.
Kroz Arenu prođe 2,5 miliona ljudi
Od 2018. vodiš Arenu. Kako se snalaziš u toj ulozi?
- Uopšte nije lako, ovo je živ objekat. Star je, jako puno košta održavanje, mi nismo na budžetu ali uspevamo da uvedemo 2.5 miliona ljudi i da ih izvedemo, bez da se iko povredi. Evo, ovo je šesta godina i to cilj ljudi koji rade u Areni.
Kažeš da si odlučio da u životu budeš lav.
- Da, pa to je trenutak, kao mlad odlučuješ da budeš na vrhu lanca ishrane. To je istina. Odričeš se svega, tu su i posledice koje dolaze kasnije u životu. Nijedan sportista koji je prošao tim putem se ne kaje. To je jedini put kojim je mogao da ide.
- Po svaku cenu?
- Moj život je bio crno-beli, zbog Partizana sam žrtvovao sve i uvek bih ponovio. Sve! Karijeru, sve. U tom crno-belom životu nije bitno koliko godina imate, uvek dođe neko da ti oboji život i da ti horizont. Meni se to desilo 2015. Dobio sam boju života i tim putem idem dalje.
Bonus video: