Mentalno zdravlje Evropljana mnogo bolje
IZVOR: Republika - 20.10.2023 | 12:19
Zdravstveno istraživanje kompanije Štada koje je obuhvatilo više od 16 zemalja među kojima je i Srbija, pokazalo je da se kvalitet mentalnog zdravlja širom kontinenta značajno poboljšao u odnosu na 2022., a prednjače građani Srbije i Rumunije.
Danas 67 odsto Evropljana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao „ dobro“ ili čak „veoma dobro“, što je značajan pozitivan pomak od 10 procentnih poena u odnosu na 2022 . Rumunija 86% i Srbija 80% pružaju dobar primer beležeći najveće poboljšanje: Rumunija skok od 15 procentnih poena, a Srbija od čak 22 procentna poena.
Najniže ocene mentalnog zdravlja nalazimo u Britaniji, Poljskoj i Češkoj gde svega 57 odsto ljudi kaže da im je mentalno zdravlje „dobro“, a čak svaki peti Britanac eksplicitno ističe svoje mentalno zdravlje kao „loše“.
Foto: STADA
Stariji zadovoljniji od mladih, muškarci zadovoljniji od žena
Kada je u pitanju pol, gotovo tri četvrtine muškarca 73% u odnosu na 62% žena, svoje mentalno zdravlje opisuju kao „dobro“.
Neobični su rezultati istraživanja vezani za starosnu dob i pokazuju da je svega 60% mladih Evropljana od 18- 24 godine zadovoljno svojim mentalnim zdravljem. Procenat zadovoljstva bitno se uvećava porastom broja godina, pa je kod starijih od 70, procenat izraženog zadovoljstva daleko viši i iznosi 82%.
Na mentalnu stabilnost Evropljana značajno utiče finansijska situacija, pa svega 53% onih koji su zabrinuti zbog inflacije i finansijskih problema, mentalno zdravlje opisuju kao dobro.
Foto: STADA
Od čega Evropljani strahuju
Uprkos poboljšanju mentalne stabilnosti, još uvek je veliki broj strahova koji ih opterećuju, pokazuje istraživanje. Tako Strah od gubitka bližnjih najviše plaši građane Srbije 72%, Rumune 69%, Čehe 69%, Poljake 68%, a mnogo manje Britance 50% ili Holanđane 45%.
Zdravstveni problemi su veliki strah svakog drugog Evropljanina, a bolesti najviše plaši Portugalce 68%, Špance 64% i Italijane 61%
Lični finansijski problemi su treći najveći strah svakog drugog Evropljanina 50% i građanina Srbije 53%, Ipak, od novčanih problema najviše strahuju Portugalci 70%, Španci i Rumuni 67%
Ratovi i geoploitički sukobi plaše u proseku 47% Evropljana i 44% građana Srbije. Ovi problemi najviše uznemiravaju Poljake 65%, Nemce 58% i Rumune 56%, a najmanje od svih, Britance 30%.
Istraživanje pokazuje i da muškarci znatno manje brinu od žena – čak i kada su u pitanju potencijalni gubitak voljene osobe ili lični finansijski problem. Žene u oba slučaja beleže čak 10 procentnih poena više brige i straha od muškaraca.
Kome poveravaju probleme
Svaki drugi Evropljanin brige i strahove deli sa prijateljima, porodicom (49 %) ili partnerom (47%).
Što su mlađi, 18-24 godine, šešće se poveravaju porodici i prijateljima 56%, za razliku od starijih od kojih je manje od 40% na to spremno.. Starije generacije probleme uglavnom čuvaju u sebi, a ako odluče da razgovaraju svaki peti Evropljanin stariji od 70 godina najverovatnije će se poveriti izabranom lekaru.
Stručnjacima za mentalno zdravlje obraća se svega 9% Evropljana i 8% građana Srbije.
Štadino istraživanje otkriva i da je u Evropi, bez obzira na godine, u porastu broj ljudi koji ne pokazuju spremnost da razgovaraju ni sa kim o onome šta ih muči 22%. U Srbiji je takvih 18%, a znatno više u Francuskoj 29% i Češkoj 29%.
Kvalitet spavanja bolji, uprkos krizama
Sa poboljšanjem mentalnog zdravlja dolazi i do poboljšanja kvaliteta spavanja. Sada 68% Evropljana spavanje opisuje kao dobro, što je za 3 procentna poena više u odnosu na prošlu godinu.
Najznačajnije poboljšanje beleže Kazahstan i Srbija. U Kazahstanu 87% građana ima dobar noćni odmor i beleži se porast od 10 procentnih poena, a u Srbiji 77% spavanje opisuje kao dobro, uz porast od 8 procentnih poena.
Najlošiji kvalitet spavanja prijavljuju Britanci, gde njih čak 41 % spava loše, od kojih 7% često provode besane noći.
O Zdravstvenom izveštajuj kompanije STADA za 2023.:
Već petu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada, organizuje online ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju. Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina, u 16 zemalja među kojima je i Srbija:
Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kazahstan i Uzbekistan.