VEČERAS SPAVAMO SAT DUŽE! Ipak, pazite se - pomeranje sata unazad nam donosi i OVO!
IZVOR: Republika - 28.10.2023 | 08:17
U noći između 28. i 29. oktobra, tačno u 3 sata ujutro, pomeramo časovnike unazad za jedan sat. Iako ćemo dobiti dodatan sat sna, mnogi neće baš dočekati ovu promenu s oduševljenjem.
Ako primetite da se u nedelju ujutru budite sa većom razdražljivošću nego obično, nema potrebe za iznenađenjem - zimsko računanje vremena počinje.
Iako pomeranje časovnika najviše utiče na meteopate i osobe s hroničnim bolestima, nema sumnje da će i oni koji se trenutno osećaju dobro primetiti ovu promenu. Osećaji rasejanosti, pospanosti, umora i glavobolje samo su neki od simptoma koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog ove iznenadne promene svakako biti pod stresom.
Doktorka Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije, ističe da se u poslednje vreme sve više ljudi žali na brze promene vremena i pomeranje časovnika. Ona naglašava koliko je važno da imamo kvalitetan san kako bismo omogućili našem organizmu da se oporavi.
Foto: Shutterstock
- Vikendom se sat pomera iz nekoliko razloga, ali onaj najvažniji je privikavanje. U nedelju je najbolje da legnete malo ranije kako biste se probudili na vreme i dobro se odmorili. Pomeranje sata je neminovno, a mi smo navikli na to, iako nam prvih nekoliko dana ne prija. Mnogim ljudima smeta i potrebno je vreme kako bi se navikli. Popijte kafu, uzimajte tečnosti dovoljno, doručkujte na vreme, jedite voće, povrće, fiizički se krećite tokom dana i onda će vam biti lakše uveče da zaspite, a sutradan i da se lakše probudite. Da bi se organizam navikao potrebno je nekoliko dana, ipak svaki organizam je priča za sebe, pa tako kod nekoga može to privikavanje trajati i malo duže - objašnjava dr Velkov.
Pošto će dani postati kraći, a noći duže i hladnije, sunčevog svetla će biti manje, što će predstavljati dodatan faktor koji će uticati na građane. Mnogi će se verovatno osećati razdražljivo, bez energije, a neki čak i podložni depresiji.
- Ovo će možda najviše pogoditi one koji rade, dok završe sa poslom već će pasti mrak, a oni neće imati priliku da vide dnevnu svetlost. Sve to utiče nepovoljno na bioritam čoveka, ali i njegovu psihu, zato je veoma važno naći balans, ali i način da se organizam oporavi i dopuni svoje baterije - ističu stručnjaci.
Foto: Shuterstock,
Spavanje za jačanje imuniteta
A kako raspoloženje neretko zavisi od vremena, naročito kada nastupi jesen moguća je pojava i "zimske depresije" čiji je jedan od simptoma teže uspavljivanje, a prema rečima lekara, nedovoljno sna utiče i na imunitet, ali i na kompletno funkcionisanje, a svaki stres izaziva napetost.
- Stres je neophodno smanjiti, a smanjićete ga ako ste tokom dana fizički aktivni, ako se zdravo hranite, ne preskačite terapiju ako imate neki hroničnu bolest... Boravak na otvorenom, lagana šetnja pre spavanja će vam u tome pomoći, vetrite prostorije takođe. Ono što se nikako ne preporučuje je kasna večera, nju bi najkasnije trebalo obaviti do 19:20, minimum dva sata pre spavanja. Ako se samo malo potrudite i okrenete ka zdravim navikama, neće biti problema - objašnjava dr Velkov.
Narušavanje ravnoteže
Svako takvo pomeranje predstavlja narušavanje uobičajenog ritma na koji je naš organizam naviknut, stoga je neizbežno da se, usled promene vremena, probudimo sa promenjenim osećanjima.
Foto: shutterstock
- Imamo specifične hormone sna koji nas pripremaju za odmor i aktivnosti tokom dana. Zato je potrebno vreme za prilagodbu na ovu promenu. Mlađe osobe će se obično brže prilagoditi, dok će svi osetiti ovu promenu. Neki će to osetiti samo tokom prvih sedmica, dok će drugima trebati dve do tri nedelje - navode stručnjaci.
Kako se što bolje adaptirati?
Prema rečima stručnjaka, osobe koje se teško prilagođavaju zimskom računanju vremena trebaju uzeti jednu do dve nedelje da se postepeno prilagode. Važno je da svako prilagodi svoj dnevni ritam i rutinu novim okolnostima.
- Preporučuje se da se što više šeta tokom dana i iskoristi svetlo dok je dostupno, posebno za starije osobe. Takođe, važno je povećati fizičku aktivnost koliko god je moguće - istakla je doktorka za Telegraf.
BONUS VIDEO: