SVETI LUKA UBIJA VEŠTICE: Mnogi Srbi pravoslavci sutra slave Lučindan, posvećen zaštitniku iscelitelja i zanatlija
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 30.10.2023 | 05:10
Na ovaj datum sve češće se pod uticajem zapada čak i u škole protura Noć veštica, sektaški obred slavljenja Sotone.
Mnogi pravoslavni vernici sutra slave Svetog Luku, iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata, ali već duži niz godina ovaj praznik skrnavi zapadno pomodarstvo - Noć veštica.
I uvek se uoči ovog datuma na društvenim mrežama povede žestoka polemika između Srba koji poštuju tradiciju i onih drugih, a protođakon Ljubomir Ranković kaže da se radi o lažnoj dilemi.
DEO VEĆEG PLANA
- Ko sutra uveče bude slavio Noć veštica, učestvovaće u sektaškom obredu slavljenja Sotone. Obeležavanje Noći veštica je nehrišćansko, a pogotovo nepravoslavno. Sama reč veštica je eufemizam za Sotonu. Nije slučajno što veštice odvajkada u narodu širom sveta imaju izrazito negativnu konotaciju. Pa žene su spaljivali samo zato što su mislili da su veštice, odnosno Sotonine sluge - objašnjava Ranković.
Naš sagovornik smatra da je izuzetno opasno što se u Srbiji, naročito među mladima, raširilo proslavljanje ovog praznika.
- Ko učestvuje u tome, može slobodno da smatra da učestvuje u nekom sektaškom obredu - izričit je on.
Ranković smatra i da ništa nije slučajno:
- To nametanje nekih običaja našem narodu sa strane deo je jednog većeg plana koji se sprovodi odavno.
Problem je, međutim, što se pod naizgled benignom formom slavljenja dana koji praznuju širom sveta i u Srbiji organizuju razne manifestacije, čak i u vrtićima i školama, gde se od dece traži da budu "prigodno" obučena. Na sve to, trgovinski lanci puni su proizvoda koji pakovanjem i natpisima promovišu Noć veštica.
PROGNOZE ZA ZIMU
Sveti Luka se smatra savremenikom Isusa Hrista, zaštitnikom lekara i osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Imao je 84 godine kada su ga neznabošci mučili i potom obesili o maslinovo drvo u gradu Tebi. Za vreme cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, mošti ovog svetitelja su prenete u Carigrad, gde se čuvaju i danas, a smatra se da stopalo Svetog Luke, koje se čuva u jednom manastiru u Crnoj Gori, leči bolesti očiju.
Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači. Prema stadu se znalo i da li će nevreme jer kada ovca "zateže", znači da će biti oštra zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.
U većini krajeva u Srbiji na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: "Ide Luka, eto vuka" ili "Sveti Luka, sneg do kuka" jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. Na Lučindan nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.
Dule Savić: Dosta više s urušavanjem vere!
Proslavljeni fudbaler Dušan Savić slavi baš Lučindan.
- Ja ni mrtav ne bih obeležavao nekakvu Noć veštica na dan kada slavimo Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog. Ko to prihvati, ne treba da se zove Srbinom, taj je budala. Pa je l' treba da se ulizujemo satanistima iz Evrope i Amerike. Dosta više s urušavanjem naroda i hrišćanske vere. I moja porodica slavi Svetog Luku, pa je l' unuk treba tako da mi se obuče za školu, kao što čujem da su negde tražili?! Sad mi je još više drago što neće ići u školu jer mu je slava i što neće biti deo te predstave koju nameću. Ma nek se nose! Šta je sledeće, tražiće nam da klečimo i udaramo glavom u beton - oštar je Savić.
Đavo ne spava ni danju ni noću
Foto: Tanjug/AP
Profesor Bogoslovskog fakulteta sveštenik Radomir Popović podseća da pravoslavci imaju svoju veru i svoje običaje, pa 31. oktobra obeležavaju Svetog Luku, a ne Noć veštica.
- Naša crkva s tim nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka. U pitanju su loši duhovni uticaji, koji najviše utiču na kolebljive. Nažalost, takvih uvek ima. Đavo ne spava ni danju ni noću - ocenjuje profesor.
Tuđe običaje su nam, kako objašnjava etnolog Vesna Marjanović, doneli povratnici iz zapadnih zemalja.
- Dok su živeli u inostranstvu, obeležavali su i njihove i naše običaje. Međutim, kada su se vratili na ove prostore, "uveli" su novine, pa su tako Svetog Trifuna obeležavali i kao Dan zaljubljenih, a Svetog Luku kao Noć veštica i sve slične manifestacije koje imaju karakter zabave - objašnjava ona za Srpski telegraf.
Pouzdani lekar duše i tela
Praznik Svetog Luke je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku sveti Luka se opisuje kao "pouzdani lekar duše i tela". Apostol Pavle ga je zvao "ljubljeni lekar". Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Jezivi rituali za gospodara smrti
Kelti su verovali da je 1. novembar početak nove kalendarske godine, pa su proslavu noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti. Verovali su kako u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu.
Živi tada, u strahu od njih, prave buku, maskiraju se u veštice i vampire da bi ih oterali, bojeći se susreta s njima.
Obeležava se u Irskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu. Kasnije se to proširilo i na mnoge druge zemlje, uglavnom one u kojima je većinsko katoličko stanovništvo jer se obeležava upravo uoči Svih svetih.
Autoportret s Bogorodicom
Posle smrti apostola Pavla Luka je nastavio da propoveda hrišćanstvo po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji. S obzirom na to da je izučavao živopisanje, oslikao je tri ikone Presvete Bogorodice, za koje se veruje da su najverodostojnije jer smatra se da je sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su ove ikone s njenim likom najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je i "ikona u ikoni", koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice, koju svetitelj oslikava. Takođe, naslikao je ikone Svetih apostola Petra i Pavla. Zato se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.