SRBIJA LEŽI NA BLAGU, SAMO TREBA DA GA ISKOPA: Predsednik Srpkog arheološkog društva o praktičnoj strani nasleđa (FOTO)

Foto: Tanjug/AP/Dragan Kujundzic

SRBIJA LEŽI NA BLAGU, SAMO TREBA DA GA ISKOPA: Predsednik Srpkog arheološkog društva o praktičnoj strani nasleđa (FOTO)

Srbija je izuzetno bogata arheološkim nasleđem i ono bi moglo da donese ogromnu zaradu, ali i doprinese njenom sve većem međunarodnom ugledu i civilizacijskom imidžu. Viminacijum, Sirmijum, Vinča predstavljaju lokalitete koji snažno odjekuju širom sveta, ali tu su i stotine drugih.

NOVAC SE ODMAH VRAĆA

Nažalost, ova nalazišta nismo dovoljno iskoristili, a neka su postala plen divljih tragača za blagom. Tako je zauvek mogao da nestane rimski carski nakit koji je profesor Dragoslav Srejović, srećom, pre tragača otkrio u Šarkamenu. Takođe, usled neupućenosti investitora arheološko nasleđe ne donosi ni približno koliko bi moglo. U Sirmijumu, jednoj od četiri rimske prestonice, opet je deo lokaliteta nedavno zatrpan jer nije dočekao konzervaciju.
Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva i arheolog Narodnog muzeja u Beogradu, ukazuje da je Viminacijum dobar pokazatelj šta sve može da donese jedno nalazište, a da pritom ostane sačuvano. Prema njegovim rečima, nadu da će takvih uspešnih primera biti još daje činjenica da je Srbija donela odlična zakonska rešenja u vreme kada je ministar kulture bila Maja Gojković, a čija puna primena tek treba da donese najveće plodove. Time bi se Srbija svrstala u red najuspešnijih država u ovoj oblasti, zaradila i sačuvala svoje nasleđe uz nevelika ulaganja.

Foto: B. Jovanovic

- Na iskopavanju uz petoricu arheologa ide i pedesetak radnika, pa koristimo građevinske mašine i materijal, gorivo i angažujemo izvođače. Tako se čak 50 odsto novca vrati državi kroz PDV i akcize. Arheologija tako na samom iskopavanju zapošljava ljude, ali može da donese i više novca. Na primer, Slovenci su planski radili. Kad grade put, oni benzinske stanice i odmorišta smeste pored nalazišta. Ljudi tako češće svraćaju i duže se zadržavaju, što podiže promet do 15 odsto i kroz poreze donosi državi veliki novac dok put postoji - objašnjava Crnobrnja. POGLEDAJ GALERIJU

PRILIKA ZA TURIZAM

Tu su i prihodi od arheološkog turizma, a najbolji primer su Italija i Grčka. Crnobrnja kaže da nije tako samo na zapadu jer Kinezi imaju još razvijeniji pristup.

- Nažalost, u našim privatnim i državnim turističkim organizacijama rade samo dva arheologa. Tako najčešće nema ko na srpskom da objasni turističkim organizacijama kakvim blagom raspolažu, pa ono ostane neiskorišćeno. Na primer, Petrovac na Mlavi je pun neolitskih nalazišta - navodi Crnobrnja.

Nažalost, u Srbiji deluje do 15.000 divljih tragača. Oni se ne libe da kopaju grobove, pa i u apsidama crkava.

Foto: B. Jovanovic

- Neki su možda iskopali i svog askurđela. Rade i s mehanizacijom, dele rejone za kopanje i idu naoružani. Desilo se da su jednom od njih iz karabina pogodili detektor za metal jer je zašao u tuđ rejon. Ipak, nije nama cilj da ti ljudi budu uhapšeni, već da podignemo svest jer mnogo njih ne zna čak i ni da čini krivično delo, kao ni da iskopavanjem uništava nešto važno. Neki čak i odustanu kada shvate šta čine. Ali kada se na granici zapleni 150 rimskih fibula (kopči), koje prodaju za 100 evra, to je isto toliko uništenih grobova - kaže Crnobrnja.

Policija u okviru SBPOK ima odgovarajuće odeljenje i uspeva da prepozna delo, ali ga često tužioci kvalifikuju kao prekršaj iako su počinjena tri krivična dela: neovlašćeno vršenje arheoloških iskopavanja, uništenje tuđe stvari i teška krađa.

Investitori propuštaju šansu za zaradu

Često je problem individualna ili investitorska gradnja jer se u planiranju ne ostavi dovoljno vremena za arheološko istraživanje.

- Na kraju, sve mora da bude po zakonu, pa investitor dođe u situaciju da počnemo da radimo kada je on već dovezao mašine, a radnici stoje besposleni. Međutim, investitori treba da znaju da arheološko nalazište može da se iskoristi da podigne vrednost i značaj građevinskog projekta - ukazuje Crnobrnja.

Tako se deo arheološkog nalazišta našao ispod stakla, kod ulaza u tržni centar u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i obogatio turističku ponudu. Čak je i Sofija stekla svetsku slavu pošto čitav podzemni drevni grad može da se vidi kroz staklo duž tunela metroa ili pod nogama, što doprinosi turističkom imidžu.

Kneževska uredba o zaštiti starina

Srpsko arheološko društvo osnovano je 1873, kada u našoj zemlji nije bilo arheologa. Divljih iskopavanja bilo je uvek, dokumentuju se poslednjih 170 godina. Naime, 1848. knez Aleksandar Karađorđević doneo je uredbu kojom se zabranjuje rušenje starih gradova. To je bila jedna od prvih takvih uredbi u Evropi.

BONUS VIDEO