IZVRŠITELJI VAM MOGU UZETI SVU IMOVINU ČAK I KAD NIKOME NIŠTA NE DUGUJETE! Evo i kako, a ovo je jedini način da se zaštitite!
IZVOR: Republika - 04.11.2023 | 17:09
Pasiviziranje adrese u konkretnom slučaju znači da policija dođe na lice mesta, utvrdi da to lice o kojem govorimo ne živi na toj adresi. Njemu se ne odjavljuje prebivalište niti boravište, i i dalje u ličnoj karti stoji ta adresa, ali je upisan u evidenciji da faktički ne živi na toj adresi, kaže Vladić.
Da li ste znali da javni izvršitelji imaju pravo da vam zaključaju i prodaju imovinu, čak i ako niste vi dužnička strana? Ovo se može desiti kada je na vašoj adresi prijavljena osoba koja se nalazi u nevolji i ne može da otplati svoj dug. Ukoliko se nađete u ovoj nezavidnoj situaciji, šta možete da uradite da biste zaštitili svoju imovinu?
Prema rečima Nenada Vladića iz udruženja "Krov nad glavom", jedna od opcija je pasivizacija adrese. Ova mera podrazumeva da se u evidenciji nadležnog organa označi da osoba koja je prijavljena na vašoj adresi faktički ne živi na njoj. Međutim, ovo ne znači da se ta osoba automatski odjavljuje sa vaše adrese, već samo da se u evidenciji vodi kao neaktivna. Takođe, pasivizacija ne može da se primeni ukoliko se radi o članu porodice koji živi na vašoj adresi.
- Pasiviziranje adrese u konkretnom slučaju znači da policija dođe na lice mesta, utvrdi da to lice o kojem govorimo ne živi na toj adresi. Njemu se ne odjavljuje prebivalište niti boravište, i i dalje u ličnoj karti stoji ta adresa, ali je upisan u evidenciji da faktički ne živi na toj adresi. Donosi se rešenje, to rešenje se dostavlja i trećem licu. Sada, na koju adresu se šalje, to je malo upitno - rekao je u "Jutro na Blic" Nenad Vladić iz udruženja "Za krov nad glavom".
Kada dođe do pasiviziranja adrese, građanin treba u roku od osam dana da prijavi stvarnu adresu stanovanja ili da izjavi žalbu.
Šta je prebivalište, a šta boravište
Bitno je da znate razliku između prebivališta i boravišta.
Prebivalište je mesto na kojem osoba živi i ima svoj centar životnih aktivnosti, dok je boravište privremeno mesto boravka duže od 90 dana.
Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, svi smo dužni da prijavimo i odjavimo svoje prebivalište i boravište, ali se ova obaveza često ne poštuje.
Zbog toga su uvedene novčane kazne za neprijavljivanje i odjavljivanje.
- Zakon tako propisuje, jer na takvo rešenje postoje pravo žalbe. Nakon isteka do osam dana, vi takvo rešenje možete koristiti i u izvršnom postupku, gde biste dokazivali da su to vaše stvari, da tu vi živite, da je to vaš stan i tako dalje - objašnjava Vladić.
Ključni problem u ovakvim situacijama je dokazivanje da imovina pripada vama. Ukoliko se na vašoj adresi nalazi osoba koja duguje novac, izvršitelji imaju pravo da dođu i popišu, zaplene i prodaju stvari kao sredstvo prinudne naplate. Zato je važno da sačuvate sve ugovore o kupovini i druge dokaze koji potvrđuju da su stvari vaše vlasništvo.
Vladić dodaje da je 2011. godine uvedena funkcija javnog izvršitelja, koji je preuzeo poslove koje je ranije obavljao sud. Izvršitelji su pod pritiskom da efikasno naplate dugove i zbog toga često deluju na način koji izaziva nepoverenje i strah kod građana. U praksi se dešava da se prodaju i jedina nepokretnost na kojoj je prijavljeno prebivalište, što dovodi do paradoksalne situacije u kojoj osoba ostaje bez doma, ali i dalje ima svoju adresu na koju joj stižu računi i izvršenja.
Kako bismo se zaštitili od ovakvih situacija, Vladić savetuje da budemo pažljivi sa prijavljivanjem drugih ljudi na našoj adresi, kao i da redovno odjavljujemo svoje prebivalište i boravište ukoliko se preselimo. Takođe, važno je da čuvamo dokaze o svojoj imovini i vodimo računa o tome da li smo možda nenamerno postali dužnici zbog nečije neodgovornosti.
Bonus video