DUH JE GOVORIO GLASOM POKOJNICE! EKSKLUZIVNO: Jeziva svedočenja poznatog srpskog reportera i pisca (2)
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 08.11.2023 | 20:30
Ne mogu da objasnim kako je čovek koji priziva duhove znao ime moje prijateljice i njene umrle majke, kaže Momčilo Moca Petrović.
Poznati srpski reporter Momčilo Moca Petrović u 43 godine dugoj novinarskoj karijeri nagledao se svega i svačega, a svoja najjezivija iskustva pretočio je u knjigu "Srce crnog goluba". Susreo se s crnom magijom, vračarama, gledao probadanje vampira glogovim kocem, u jučerašnjem broju Srpskog telegrafa govorio je o isterivanju đavola...
Kako kaže za Srpski telegraf, u natprirodno ne veruje, ali je sve zapisao i objavio, pa neka svako tumači na svoj način. Praznoverja je, dodaje, sve više, a njemu nije namera da ga dodatno podgreva.
Koje vam je bilo najjezivije iskustvo?
U koje doba dana se to radi?
- Isključivo noću, ali verujem da je to više zbog policije i meštana (smeh), koji bi to prijavili, ali verovatno ima veze i s vampirima.
Domaćinu iz jagnjeće plećke prorekli smrt
U vašoj knjizi postoji i priča o proricanju sudbine iz jagnjeće plećke za slavskom trpezom.
- To je bio dramatičan momenat. Čovek za koga se veruje da je pouzdan pogađač iz plećke skida meso i na osnovu šara na kosti čita sudbinu. Oni najbolji mogu čak da pogode i koliko će iduće godine biti ovaca u toru. S jednim od njih sam se našao na slavi, gde su, zanimljivo, bili samo muškarci. I onda, u jednom momentu, taj čovek kaže domaćinu: "Ti ćeš umreti za šest meseci." U tom trenutku kao da se spustila neka studen i sve zahvatila. Vrlo neprijatna situacija, mi smo se pokupili, oni su nas ispratili, bio je to kraj slave. Epilog je zapanjujući: taj čovek jeste poginuo za manje od šest meseci, baš onako kako je bilo predviđeno. Međutim, ni taj čovek koji je gledao u plećku nije pogodio svoju sudbinu jer je malo pred smrt rekao prijatelju: "Da vidiš gde ću ja da živim sledeće godine."
Bavili ste se raznim magijskim obredima, od prevarantskih do onih koje niste mogli da objasnite.
- Na primer, to je prizivanje duhova. Već 30 godina u Srbiji postoji zakonska mogućnost da registrujete radnju za spiritističke seanse, tačnije da prizivate duhove. U knjizi sam opisao slučaj jedne moje prijateljice, koja je bila opsednuta željom da razgovara s preminulom majkom. Molila me je da joj nađem nekog i, na kraju, čuo sam za čoveka koji to ne naplaćuje. Bio je dugačak red. Dolazimo kod tog čoveka, ulazimo i on s vrata oslovi moju prijateljicu imenom. Uđi ti i kaže njeno ime. Ja ne verujem, ali ne mogu da objasnim da li smo halucinirali i moja prijateljica i ja. U svakom slučaju, taj čovek je znao ime moje prijateljice, ime njene majke i u toku seanse iz njegovog grla je izašao glas te žene.
Impotentni ministar i akademik prorok
Predrasuda je, kaže Petrović, da u bajanje i čaranje veruju samo neuki i ljudi u zabitima Srbije.
- Kod jedne vračare sam sasvim slučajno zatekao ministra koji je bio na funkciji do godinu dana pre toga. On je, naravno, znao da sam ja novinar i nije mu bilo nimalo prijatno jer sam znao i zbog čega je došao. On je došao da mu vračara vrati polnu moć i to se radi na jedan slikovit način: treba da prođe kroz neki lanac devet ili 27 puta, ne znam tačno koliko, a taj lanac je vezan katancem. Onda dolazi pomoćnik te vračare i motornom brusilicom raseca taj katanac. To je simbolično i ovaj posle opet postaje muškarac. Dok je izlazio iz sobe, a ja sam čuo zujanje brusilice, sabrao je dva i dva i da ja znam zašto je tu.
Pomenuo sam i slučaj člana SANU koji je verovao da iz jedne stare i vredne knjige može da proriče budućnost zato što ta knjiga za to vekovima i služi. Naravno, nije to radio na način kako to rade vračare, zbog para, već zato što mu je to bila strast.
Da li ste se susretali s lažnim isceliteljima?
- Mnogo je onih, mada ni za one druge ne tvrdim da su pravi, koji ni sami ne veruju u to što rade i koji su od toga napravili biznis. U jednom selu je postojala vračara koja je imala firmu samostalna radnja vidovita ta i ta. Celo selo je živelo od tog njenog posla. Kod nje su dolazili ljudi iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i nisu imali gde da spavaju jer je ona otezala, pa se dugo čekalo i onda su seljani iznajmljivali krevete, naplaćivali parking... U dvorištu je imala piljaru, pa čak i crvenu telefonsku govornicu, očigledno zbog veze s lokalnim vlastima. U piljari su ljudi kupovali čokolade i napolitanke i ostavljali, pa bi ona to vratila u piljaru i tako ukrug. Plus, uzimala je pare. Ona je bila pravi prevarant. Sve to ovako izgleda smešno, ali kada vidite decu koju unose u invalidskim kolicima i očajnike, onda vas obuzme bes.
Da li ste imali prilike da razmenite mišljenja o tim fenomenima s ljudima od nauke?
- Jesam, ali se svi odgovori svode na sugestiju, psihologiju ili na nevericu, u stilu "nemoj to, toga nema". U krajnjoj liniji, ja nisam tražio objašnjenje. Odem, gledam, zapišem i ne čudim se mnogo.
Bogataši šalju limuzine po hodžu
Verovanje u magiju prisutno je i u slojevima koji važe za društvenu i finansijsku elitu, kaže naš sagovornik.
- Naime, veruje se u moć izlečenja pomoću hodžinog zapisa i postoje hodže za koje se veruje da su njihovi zapisi delotvorniji nego kod ostalih. Postoje popularne hodže, kao što postoje popularni vidovnjaci. Zanimljivo je da ne morate da budete musliman da bi taj zapis delovao. Postoji jedan jako popularan hodža na jugu Srbije po kojeg iz Beograda finansijska elita šalje automobile, za tri sata je auto-putem u Beogradu, uradi to zbog čega je došao i vrate ga kući.