U SRCU ATAKAMA PUSTINJE! Ovo su neki od neverovatnih izazova sa kojima će se srpski trkači naći "oči u oči“ na drugom kraju sveta!

Foto: @marekogien

U SRCU ATAKAMA PUSTINJE! Ovo su neki od neverovatnih izazova sa kojima će se srpski trkači naći "oči u oči“ na drugom kraju sveta!

A tamo ih je od prvog dana dočekala neizvesnost na koju su se i pripremali. Detalj tragova kandži pume na delu puta gde sa leve i desne strane nema ničeg osim pustoši, jakih vetrova i temperature koja prži, samo je mali detalj onog što ih čeka u naredna tri dana.

Cilj je da za najkraće moguće vreme savladaju blizu 500km nepoznatog terena, izdrže sve prepreke i za manje od 40 sati prođu visinske razlike od nula do čak 3.500m nadmorske visine. U ovoj borbi za izdržljivost i brzinu jedino pravilo je da od starta do cilja treba da se stigne trčeći, za što kraće vreme. Tako da, pored trkačkog, „The Speed Project“ predstavlja i svojevrstan logistički izazov.

Odmah po dolasku u Južnu Ameriku, naš tim sastavljen od iskusnih maratonaca i polumaratonaca se podelio u dve grupe kako bi pre početka trke obišli i upoznali teren. Jedna grupa se uputila ka San Pedru u Atakami, gde je postavljen cilj trke, a koji se nalazi u vrhovima Anda, dok se ostatak uputio ka startnoj poziciji – Ikikeu, na obali Tihog okeana.

Foto: Foto Nikola Radojičić

 

- Trasa je dugačka, a mi smo se strateški opredelili da u obilazak krenemo od cilja ka startu. Značajan deo puta smo se kretali nizbrdo, što znači da ćemo za vreme same trke morati da se borimo sa usponom. Još jedna stvar o kojoj nismo puno razmišljali dok smo planirali trku jeste vetar koji je poprilično jako duvao duž cele rute noseći sitni pesak sa sobom. Nismo proveli vreme u pustinji dok je sunce u zenitu, tako da još uvek nismo osetili najveće temperature, ali smo se uverili kakva je hladna noć na vetru. Zbog toga smo sigurni da će taj deo trke,koji smo smatrali lakšim, biti prilično izazovan za sve -  objašnjava Milan Bibić, vođa support tima trkača iz Beograda.

S obzirom na to da trče kroz pustinju i planine, naši sportisti će morati da vode računa o brojnim detaljima, uključujući i izbor garderobe.

- Kad ste na visini od 2.500 metara, obično ste navikli da vidite sneg svuda oko vas, ali to sada nije slučaj. Sunce je ovde nemilosrdno, konstantno osećate vrućinu. Upravo zbog toga će zaštitni faktor, naočare, kačketi ili šeširi biti neophodni. Nešto što je možda kontraintuitivno, a mi to radimo u Evropi, jeste da se tokom vrućina svlačimo u što manje garderobe, a ovde ćemo tokom trke da nosimo bele dugačke rukave i nogavice kako bismo se što više zaštitili - navodi Aleksa Jovanović, kapiten adidas Runners Belgrade trkačkog kluba.

Osim što je teren bio potpuno nov, samo putovanje je bilo pravo iskušenje - letovi preko više  kontinenata, manjak sna i umor koji je dodatno opteretio naše trkače.

- Ovo putovanje do Čilea je bilo zaista izazovno, na trenutke i veoma naporno. Teško je reći kada sam poslednji put spavao. Čile se dosta razlikuje od mnogih destinacija koje sam do sada imao priliku da posetim. Mislim da nismo ni svesni koliko je ova država zapravo velika u odnosu na evropske, ali i surovija kada su tereni kao što je Atakama u pitanju - zaključuje Jovanović.

Trkači iz srpskog tima će svih 490 kilometara da se smenjuju na stazi, bez bilo kakve pauze, a strategija ko će koliko da trči, kada će ko da se odmara, spava, jede, ko će da prvi krene u uspon, koja je optimalna brzina trčanja na kojoj deonici, pažljivo je pripremana prethodnih meseci u Beogradu. Trka počinje u petak i trajaće 40 sati.

Bonus video