ODSVIRAO POSLEDNJU PESMU, ODIGRAO UTAKMICU I PREMINUO! Potresna priča o gašenju jednog života i reči neutešnih prijatelja: Oprostili smo se najbolje što smo znali! (FOTO)
IZVOR: Republika/A.D. - 27.11.2023 | 12:01
Srđan Vračarić Vrač ostavio je iza sebe neizbrisiv trag, njegovi prijatelji oprostili su se od njega emotivno i onako kako je on zasluživao.
Da život piše romane i da nikada ne znamo šta nam donosi dan, a šta noć dokazuje i priča o Srđanu Vračariću, među prijateljima poznatiji kao Vrač, hokejašu i tamburašu, koji je pre dva dana preminuo radeći ono što najviše voli - svirao je u kafani, a onda otišao na utakmicu, kada je izašao sa leda, preminuo je.
Naime, njegovi prijatelji, kolege, saigrači i porodica sinoć su mu uputili poslednji pozdrav na komemoraciji u ledenoj dvorani Spensa, a od njega će se oprostiti u ponedeljak u 15 časova na gradskom groblju u Novom Sadu.
O tome koliko su ga svi voleli i kakav je čovek bio, govore i brojne objave njegovih najbližih, a reči pod nazivom ''jedan niz o smrti'', koje mu je prijatelj uputio u jednoj objavi i ono što je napisao o njemu, pogodile su mnoge.
- Jedan niz o smrti, dobroti i plemenitosti - prekjuče je svoju poslednju pesmu odsvirao i poslednju utakmicu odigrao Srđan Vračarić, hokejaš, tamburaš, drugarčina i ljudina. Ako je za utehu, umro je radeći ono što najviše voli. Svirao je u kafani, napravio pauzu da odigra utakmicu na turniru veterana. Izašao je sa leda i klonuo. Ovo nije "de mortuis nihil nisi bonum". Vrač je bio jedan od najboljih ljudi ikad za koje znam. Takav pozitivac i dobrica se retko sreće. I još energija da sve stigne. Oprostili smo se sa njim najbolje što smo znali - piše prijatelj Vrača i nastavlja:
Foto: Instagram/SasaKarisik, hkvojvodina
- Bukvalno svi članovi kluba, od pionira do veterana su došli i uradili svako svoj deo, potreban da se oprostimo o Vrača kako dolikuje. Baviti se hokejom u Srbiji donosi samo"krv, suze i znoj" i nikakvu korist osim duševne. Ovde to moraš stvarno da voliš. Oni koji se bave hokejom, ovde su porodica. Uglavnom funkcionalna. I onda saznam da su učesnici turnira, veterani Jesenica, diskretno, dali kovertu za porodicu. Nije da im nešto treba, ali gest je stvarno macanski. I na momenat je dirnutost, ponos što i sam pripadam ovom soju ljudi, probilo osećanje gađenja prema svim šovinistima i ksenofobima ovog sveta. Sudar sa saznanjem da nam je premalo Vračeva i veterana Jesenica. I kako bi lako u stvari svet mogao biti bolje mesto. Kako god, Vrač sad gore svira tamburu i igra hokej. Srećni smo mi koji smo te upoznali.
Koliko god je bolno što je otišao neko koga su beskrajno voleli, i porodica i prijatelji Srđana Vračarića su sudeći po objavama, srećni što su pored sebe imali osobu kao što je on, kao i što je izdahnuo srećan i radeći isključivo ono što je voleo.