BEZ SRPSKOG OPANKA NE BI NI VAS BILO šina DA LI IM IKADA ZAHVALITE? Otvoreno pismo hrvatskog istoričara nacijama koje su nastale 1918.
IZVOR: Goran Šarić - 02.12.2023 | 21:45
Na srpskim žrtvama izgrađeni su temelji kuća drugih balkanskih Slovena, poručuje Goran Šarić.
Na današnji dan 2. jula 1914, pre 109 godina, desetine hiljada Slovenaca, Hrvata i muslimana iz Bosne iz Habzburške monarhije kretale su se prema Drini.
Mnogima od njih ona će biti poslednja adresa.
Drugi će je preći, ali će ostaviti kosti u šumama Cera. Čak i mnogi koji su preživeli kasnije će se u paničnom begu pred srpskom vojskom udaviti u moćnoj reci.
Ti Hrvati, Slovenci i muslimani (danas Bošnjaci) ginuli su za tuđu državu jer svoje nisu imali.
Pre samo nešto više od 100 godina, najveći slovenski grad bio je Trst, ali Slovenci su u njemu polako postojali Talijani, kao što su u Celovcu (danas Klagenfurtu) odlučili da budu Nemci.
Dalmacija je bila nedođija na kraju sveta, regija do koje nije bilo čak ni pruge, odakle se jedna trećina stanovništva iselila samo u deset godina.
U Zadru su živeli Italijani, a Hrvati su bili manjinsko stanovništvo Pule, Rijeke, Vinkovaca, Osijeka, Vukovara, Slavonskog Broda...
Muslimani iz Bosne nisu još znali jesu li Turci ili Srbi islamske vere, a Makedonci se nisu mogli odlučiti jesu li Srbi ili Bugari, dok su ih već Grci proždirali.
I onda je došao Gavrilo Princip, omaleni srpski dečak (koji "među hiljade žandara, austrijskog ubi poglavara...") koji s nekoliko hitaca ubi stogodišnju tamnicu Slovena, zlosrećnu Habzburšku monarhiju.
Foto: Wikipedia
U toj državi, koje se neki u Hrvatskoj sa setom sećaju (samo da bi Srbima terali inat), 90 odsto Hrvata bilo je nepismeno, neoprano, gladno, golo i boso seosko stanovništvo.
Isto je važilo u nešto manjoj meri za Slovence, a još većoj za bosanske muslimane.
Danas se Slovenci ponose najčistijom državom Evrope. Da nije bilo srpske vojske, to bi bila najčistija regija Italije i Austrije.
Danas Hrvati žive od milijardi evra turizma. Da nije bilo srpske vojske, istočna obala Jadrana bi bila deo italijanske turističke ponude.
Danas Bosanci uživaju u Visokom, u najlepšem arheološkom parku Balkana. Da nije bilo srpske vojske, i "piramide" bi im Austrija iskopala i odnela u Beč.
Danas Makedonci sa Samuilove tvrđave gledaju Ohrid. Da nije bilo srpske vojske, Ohrid bi bio grčko jezero, a Skoplje bugarski grad...
Na razvalinama svoje države Srbi su drugim Južnim Slovenima sagradili njihove.
Na srpskim žrtvama izgrađene su temelji kuća drugih balkanskih Slovena.
Granice Slovenije, Hrvatske, Bosne, Makedonije su donde dokle je stigla srpska vojska. Tačno tamo gde je stala srpska čizma. Srpski opanak. I ni metar više.
Da li se Janez, dok Bledom vesla u svom čamcu, ikad seti Miloša iz Šumadije, koji je svoje kosti ostavio na Kolubari da Slovenci uopšte opstanu kao nacija?
Da li se Šime, dok skače sa zadarskih orgulja u more, ikad seti Dragana iz Niša, koji se smrznuo na albanskoj golgoti da bi on "piva" Oliverove pisme, a ne kancone Erosa Ramacotija?
Da li Meho, dok pije najbolju kahvu na Bosanskoj piramidi Meseca, zamoli dragog Alaha da bude milostiv prema Slobodanu, koji nije preživeo probijanje Solunskog fronta, gde se borio da Meho više ne čisti cipele austrijskoj gospodi?
Da li Kosta nekad zapali sveću na Ohridu, u Crkvi Svetog Jovana, zahvalan što se ne zove Kostas, Nikoli iz Jagodine, koji je podlegao ranama u Mojkovačkoj bici?
Naravno da se niko od tih nacijica što su im Srbi darovali slobodu ne seća srpskih heroja.
Još je tužnije što ih se i malo ko u Srbiji seti.
A najtužnije, što je danas (2. jul 2023, prim. aut.), u 96. godini, preminuo jedini koji ih se uvek sećao Đorđe Mihailović, čuvar srpskog groblja Zejtinlink u Solunu. Đorđe Mihailović rođen je u Solunu 1. maja 1928.
Više od 50 godina, kao treća generacija čuvara, čuvao je grobove 8.000 srpskih heroja, koji su ovde sahranjeni.
Sada će i on na zasluženi počinak. Pridružiće se onima o kojima se tolike decenije brinuo.
- Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
pored ovog svetog zajedničkog groba,
znaj, ovde su našli večno utočište
najveći junaci današnjega doba!
Dobri starče, večna slava tebi i svim srpskim junacima Prvog svetskog rata!