BEZ SEDMICE U 99. KOLU! Šestoro igrača osvojilo "šesticu"!
IZVOR: Republika - 12.12.2023 | 20:31
Što se tiče igre "Ekstra šanse", izvlači se luksuzni automobil marke "lend rover diskaveri". Vozilo je osvojio igrač iz Beograda.
Ni u 99. kolu igre na sreću loto, u organizaciji Državne lutrije Srbije, nije bilo sedmice. Sedmica je iznosila 4.800.000 evra, a dobitna kombinacija je bila 3, 29, 27, 7, 4, 1 i 38,
"Šesticu" je osvojilo osvojilo šestoro igrača koji su dobili po 1.022.183 dinara.
Što se tiče izvlačenja Loto plus sedmice u vrednosti od 240.000 evra, nije bilo pobednika, a izvučeni su sledeći loto brojevi: 27, 11, 37, 4, 28, 10 i 38.
Džoker igra u 99. kolu se igrala za 210.000 evra. Džoker kombinacija glasila je: 8, 1, 2, 9, 4 i 7.
Što se tiče igre "Ekstra šanse", izvlači se luksuzni automobil marke "lend rover diskaveri". Vozilo je osvojio igrač iz Beograda.
Sledeće izvlačenje je 15. decembra.
Državna lutrija Srbije je jedinstveno državno preduzeće u Srbiji koje organizuje igre na sreću. Po veličini tržišta, visini nagrada i broju igrača, Državna lutrija Srbije je vodeći priređivač igara na sreću na Zapadnom Balkanu, a od 2006. godine punopravna je članica zajednice evropskih lutrija.
Lutrija na našim prostorima datira iz perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka. Knez Miloš Obrenović dozvolio je organizovanje igara na sreću, kako bi potpomogao privredu u zemlji. 1833. godine, knez je dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću da "može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju". Miloš je izdao dopis "Visokoslavnom sudu Narodno-Srbskom i za ustanovljenje prve srpske lutrije pod upravom svog sekretara Stevana Radičevića. U tom dopisu poslatom iz Kragujevca, knez svojim potpisom naređuje da sud mora motriti na organizatore, da "ne daju da se sovokupitelj na nji tuži".
Izvlačenje dobitaka bilo je svake druge nedelje, izveštaji o dobicima su objavljivani u „Srpskim novinama“, a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta „kako bi lutriju igrali“. Nagrade su bile robne i za ono vreme vredne. Tako su u februaru 1834. godine dobici na lutriji bili konj i kola, srebrna sablja i zlatni sat. Četiri godine kasnije, nažalost, prva srpska lutrija, koja je za cilj imala da prodajom srećki potpomogne privredu u zemlji, je ugašena.
Bonus video