NAJTUŽNIJA LJUBAVNA PRIČA SRBINA I RUSKINJE! Zoran je zbog nje napustio SRBIJU, a onda je započela njihova TRAGEDIJA


IZVOR: Republika/I.K. - 15.12.2023 | 16:49


Zbog mlade Ruskinje Svetlane Zoran je napustio Srbiju, prošli su puno prepreka zajedno, ali njihova ljubavna priča na kraju je imala tragičan kraj.

Foto: shutterstock
NAJTUŽNIJA LJUBAVNA PRIČA SRBINA I RUSKINJE! Zoran je zbog nje napustio SRBIJU, a onda je započela njihova TRAGEDIJA

Kada su se upoznali Zoran je bio Jugosloven na privremenom radu u Rusiji, inženjer koga su kod kuće čekali supruga i dva sina, a Svetlana, lepa Ruskinja iz Omska, mlađa od njega 15 godina.

Pošto nije mogao da odustane od Svetlane, ovaj Jugosloven napustio je svoju porodicu, kojoj je ostavio trospratnu kuću da u njoj žive i otisnuo se u novi život, u vreme koje je bilo najgore za Srbiju, sa svojom novom izabranicom.

Zoran je sa Svetlanom živeo kao podstanar, a njihova ljubavna priča od samog početka bila je teška i puna prepreka. Svetlana je imala nekoliko spontanih pobačaja, zajedno su prošli kroz bombardovanje SRJ 1999. godine da bi konačno uspeli da dobiju sina Sergeja.

Ponovo su se vratili u Rusiju, ali onda ih je sačekala nova nedaća, doba korone, tokom koje se ovaj par zauvek razdvojio.

Foto: shutterstock

Svetlana se razbolela od korone

Priču o Zoranu i Svetlani, sa javnosti je podelio Goran Antonić, koji je poslao pismo rubrici "Moj život u inostranstvu" koja izlazi na portalu "Politike", a koje vam prenosimo u celosti:

Inženjer kome su se svi divili

U prvi mah nije shvatio njene reči jer je ona bila Ruskinja a on Srbin. Upoznali su se u Beogradu, tu su zajedno bili i u vreme bombardovanja a Svetlana je Beograd smatrala svojom kućom.

Zoran bio je inženjer kome su se divili i pretpostavljeni i kolege i investitori. Cenili su njegovu kompetentnost ali i ljudske vrednosti. Generalni direktor je više puta naglasio da je to najkompetentniji inženjer sa kojim je ikada radio.

Arhitektonski fakultet završio je u roku, sa visokom prosečnom ocenom. Karijeru inženjera počeo u "Trudbeniku", radio sa iskusnim kolegama na velikim projektima u bivšoj Jugoslaviji i u inostranstvu.

Dobro je govorio i ruski, a služio se i engleskim jezikom. Gradilištima je rukovodio besprekorno. Bio je kulturan čovek i uvek se prema podređenima odnosio sa puno takta. Čak su neki smatrali da je previše mek i da mu je to velika mana.

U našoj firmi u Jekaterinburgu radila je i njegova supruga Svetlana. Ona je bila Ruskinja, a u našu firmu došli su zajedno iz Beograda. Zoran je bio petnaestak godina stariji, a imali su sedmogodišnjeg sina.

Ruskinja koja je više volela Srbiju

Posle godinu dana Svetlana je odlučila da se sa sinom vrati u Beograd. Kako nam je Zoran objasnio, plan je bio da u Rusiji ostanu dok Sergej ne krene u školu, ali Svetlana je odlučila da krene u Srbiju nekoliko meseci ranije.

Jednog dana mu je rekla: "Dosta mi je tvoje Rusije, idem kući!"

Zoranu nije u prvi mah bilo jasno, ona je Ruskinja a njemu govori o njegovoj Rusiji.

Foto: Shutterstock

Svetlana i Zoran su prošli kroz brojne prepreke

Ispostavilo se da su u Beogradu živeli desetak godina pre nego što su krenuli na Ural. Ona je navikla na Srbiju, a Beograd je smatrala svojim gradom. Tri meseca posle toga i Zoran je otišao kući.

Uoči odlaska ispričao mi je da je pre braka sa Svetlanom imao porodicu, ženu i dva sina. Ali nije imao ljubav koja mu se dogodila kad je upoznao Svetlanu. Sreli su se Omsku sredinom devedesetih godina.

Ljubav sa Svetlanom na prvi pogled

U početku je pokušavao da sačuva porodicu, mislio je da će ljubav proći, da će vreme učiniti svoje. Vraćao se u Srbiju, pa iz Srbije u Omsk. Kad je firma okončala radove u Omsku i on je morao nazad.

Tada je shvatio da bez Svetlane ne može, i oboje su stigli u Srbiju 1998. godine. Zoran se razveo od supruge kojoj je ostavio veliku troetažnu kuću.

Njegovu odluku mnogi su smatrali pogrešnom. Majka nije mogla da prihvati da njen sin napušta svoju decu, a mnogi rođaci i prijatelji takođe su mu okrenuli leđa.

Tada su usledila i iskušenja.

Odbila da se vrati u Rusiju 1999. godine

Posle pola godine od Svetlaninog dolaska usledilo je bombardovanje Beograda. Predstavnici ruske ambasade pozvali su je na razgovor i savetovali joj da se vrati u Rusiju. Ona je to odbila i ostala je uz muža. Tvrdila je da je ljubav bila presudna i sa ponosom je naglašavala svoju odanost mužu.

Bombardovanje su preživeli bez posledica ali se pojavio novi problem. Svetlana je nekoliko puta ostajala u drugom stanju, ali se na žalost, sve završavalo spontanim pobačajem.

Njena rešenost da ide do kraja i stalne terapije doveli su do hormonskih poremećaja koji su se odrazili i na njen izgled. Ipak, Svetlana je uspela da rodi dete. Bili su podstanari i hteli su da kupe stan.

Podigli su stambeni kredit i kupili stan u izgradnji. Da bi se uhvatili u koštac sa visokom ratom kredita i sve većim troškovima života morali su na rad u inostranstvo. U našoj firmi su radili dok nisu zaradili novac kojim će otplatiti kredit.

Svetlana preminula od posledica korone

Kad sam se vratio u Srbiju nisam ih često viđao, ali kad god bi se videli, sa zadovoljstvom bi se ispričali. Činilo mi se da imaju harmoničan brak sa puno ljubavi.

Pre dve godine pozvao sam Zorana i on mi je rekao da će uskoro u penziju ali će nastaviti da radi.

Svetlana je radila, iako se žalila na malu platu, a Sergej je išao u školu. Sve je išlo nekim normalnim tokom.

A onda sam dobio tužnu vest.

Odmah sam pozvao Zorana i on mi je objasnio da su svi bili zaraženi korona virusom. Prvo Sergej, pa onda njih dvoje. Istog dana su pali u postelju. Imali su teži oblik bolesti. Nedelju dana su bili u polusvesnom stanju.

Sergej se brzo oporavio i uz pomoć lekara brinuo se o njima. Zoran je preživeo, ali je i posle oporavka imao problem sa trombozom.

Na žalost, Svetlana je preminula, napisao je Goran na kraju svog pisma.

BONUS VIDEO: