DA LI ĆE SLEDEĆE GODINE STUPITI NA SNAGU ZAKON KOJI ZABRANJUJE PUŠENJE NA JAVNIM MESTIMA? Danica Grujičić o odluci koju podržava 75 odsto građana
IZVOR: Republika/ T. J. - 24.12.2023 | 14:42
Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić nedavno je rekla da je od "životne važnosti" usvajanje ove odluke.
Kada će Srbija dobiti zakon kojim se potpuno zabranjuje pušenje na javnim mestima - kafićima, restoranima, barovima, stadionima, autobuskim stajalištima još uvek je neizvesno. Ta odredba uneta je početkom godine u predlog izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, ali je za godinu dana malo toga urađeno, prenosi Blic.
Ministarstvo zdravlja prosledilo je predlog ostalim ministarstvima na usaglašavanje i na tome se stalo. Procedura nalaže da tek nakon što dobije saglasnost ostalih resora kreće javna rasprava, zatim dokument usvaja Vlada Srbije i na kraju parlament.
Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić najpre je najavljivala da će zakon biti usvojen do kraja ove godine, a zatim je rok pomeren za narednu godinu. Ovo nije prvi put da se predlaže potpuna zabrana pušenja u kafićima, restoranima.
Tu odredbu imao je i predlog zakona 2009. godine. Međutim, kada je zakon došao u parlament na usvajanje, usledile su izmene kroz amandmane tako da je 2010. godine stupio na snagu Zakon iz koga su bili izuzeti ugostiteljski objekti. Kafići i restorani uveli su samo pušački i nepušački deo za goste.
U većini zemalja Evrope zabranjeno je pušenje u javnom prostoru, a pojedine zemlje su išle i dalje od toga - ne može se pušiti ni bilo gde na otvorenom.
"Zakon je spreman za usvajanje"
Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić nedavno je rekla da je od "životne važnosti" usvajanje izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, kojim se zabranjuje pušenje u kafićima i restoranima.
- S obzirom na to da je 95 odsto pacijenata koji se leče od karcinoma pluća pušači ili su bili pušači, jasno je koliko nikotin loše utiče na pluća. Tu su i hronične plućne bolesti iz kojih kasnije može da se razvije karcinom. Dokazan je uticaj na krvne sudove, naročito donjih ekstremiteta- nogu, na koronarne krvne sudove srca - navela je Grujičić.
Ona je dodala da postoji podrška javnosti za usvajanje zakona kojim se zabranjuje pušenje u ugostiteljskim objektima, da su istraživanja pokazala da je 75 odsto stanovništva podržava takvo zakonsko rešenje.
- Sledeće godine očekujem da će biti usvojen zakon. Spreman je, prošao je Ministarstvo zdravlja, otišao je na usaglašavanje u ostala ministarstva, jer zakonodavstvo mora da se uklopi sa ostalim zakonima - rekla je Grujičić.
Dr Srmena Krstev, koja je bila na čelu stručne Komisije za kontrolu duvana smatra da duvanska industrija na izvestan način utiče na donošenje ključnih odluka, poput ove o zabrani pušenja u kafićima i restoranima.
- To nije dozvoljeno i nije dobro. Kao argument zašto do sada nije usvojen takav zakon moglo se čuti da će se smanjiti priliv novca u državnu kasu, da će se smanjiti obim posla u kafićima i restoranima... To nije tačno. Zemlje koje su uvele zabranu pušenja na javnim mestima nisu na gubitku, već samo dobijaju. To se postiže značajnim povećanjem cena cigareta, te čak i kada se smanji potrošnja i upotreba duvana i nikotinskih proizvoda budžet se puni od akciza - navela je Krstev za Euronews Srbija.
Podseća da se značajno smanjuju izdvajanja za zdravstvo, smanjuje se broj bolovanja, invalidnost, smrtnost, skupa dijagnostika, lečenje pacijenata.
U porastu broj pacijenata sa karcinomom pluća
Upravnik Klinike za pulmološku onkologiju, Instituta za plućne bolesti Vojvodine dr Goran Stojanović kaže da je važno usvojiti zakon kojim se zabranjuje pušenje u kafićima, restoranima, barova ne toliko zbog nepušača, već zbog ljudi koji tamo rade i koji su konstantno izloženi štetnom uticaju duvanskog dima.
- Nepušači ne moraju da idu u restorane gde se puši, ali šta sa ljudima koji tamo rade? Oni su izloženi konstantno duvanskom dimu. Opšte je poznato da u zemljama gde postoji skrining na rano otkrivanje raka pluća i gde je zaživela zabrana o pušenju da je pala incidenca oboljevanja od karcinoma pluća - rekao je on za Euronews Srbija.
Broj obolelih od karcinoma pluća u Srbiji u stalnom je porastu.
- U poslednjih 10 godina trend rasta obolelih od karcinoma pluća je najveći od svih maligniteta. Pre 20 godina od karcinoma pluća su mnogo više oboljevali muškarci nego žene. Danas se ta razlika značajno smanjila - naveo je on.
Ono što posebno zabrinjava, navodi Stojanović, je što veći broj radno sposobnih ljudi oboljeva od karcinoma. Srbija je po smrtnosti od karcinoma pluća među vodećim zemljama u Evropi.
- Mnogo jeftinije je da imate dobru prevenciju, dobru primarnu zdravstvenu zaštitu i dobar skrining za sve malignitete. Važno je i zdravstveno prosvećivanje - rekao je on.
U Srbiji puši 32 odsto stanovništva
U Srbiji skoro 32 odsto stanovnika puši, što svrstava Srbiju u evropski vrh po broju pušača. Najveći broj pušača je u starosnoj dobi od 45 do 54 godine (41,3 odsto). Svakodnevno puši 27,1 odsto stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8 odsto svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan, pokazuju poslednji rezultati Istraživanja zdravlja u našoj zemlji.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batuta" saopštio je nedavno da duvanski dim sadrži više od 7.000 različitih supstanci, među kojima je više od 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja.
- Upotreba duvana je povezana sa nastankom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanom se povećavaju već decenijama. Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17 odsto je uzrokovano upotrebom duvana i pasivnim pušenjem - navedeno je na sajtu Batuta.
Ističu da je pušenje povezano sa rakom pluća, kao posledicom direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu. Upotreba duvana povezana je i sa obolevanjem od raka bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Duvan je faktor rizika i za opstruktivnu bolest pluća, astmu, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta, a utiče i na reproduktivne organe.