ZBOG OVOGA JE REKA MLAVA IZGUBILA ŠUM: Evo kako se manastir Gornjak pripremao za Badnji dan, monah nam je otkrio sve MISTERIJE ove svetinje! (FOTO, VIDEO)
IZVOR: Republika/A.G. - 06.01.2024 | 12:00
Ovaj manastir već šest i po vekova odoleva zubu vremena, a ono na šta su meštani ovog mesta najponosniji je činjenica da on predstavlja prvu zadužbinu Svetog Kneza Lazara.
''Od Velikog Sela, do samoga Ždrela, k'o da je vila neka ćilim razastrela'', ovim stihovima je slavni pesnik Đura Jakšić započeo pesmu ''Noć u Gornjaku'' posvećenoj srpskoj svetinji. Put Gornjaka smo se i mi uputili.
Naša ekipa posetila je manastir Gornjak 20. decembra, kada ova svetinja slavi Prepodobnog Grigorija Gornjačkog, zaštitnika ovog svetog mesta.
- Danas proslavljamo Svetog Grigorija Gornjačkog, ktitora ove svete obitelji zajedno sa svetim Knezom Lazarom. Već šest i po vekove u ovom manastiru neprestano se uznose molitve ovom Božijem ugodniku i danas je njegov dan i njegov praznik - započeo je priču monah Lazar.
Govoreći o ovom prazniku, monah Lazar nam je objasnio kako se ova svetinja pripremala za ovaj veliki događaj.
- Kroz post i kroz molitvu, uvek je radost pripremati se za jedan ovako veliki praznik. Potkrepljeni smo Božijom blagodaću, a i pomoći ovog vernog naroda ovde. Kad je zajednica na okupu i kada bezuslovno predamo sebe jedni drugima za neki višnji neki cilj, onda to onako ide kako bi trebalo.
Trenutak kad je Mlava zauvek izgubila šum
Ovaj manastir već šest i po vekova odoleva zubu vremena, a ono na šta su meštani ovog mesta najponosniji je činjenica da on predstavlja prvu zadužbinu Svetog Kneza Lazara.
- Manastir Gornjak je još krajem 14. veka nastao po narodnom predanju koje je i danas aktivno. U Braničevu je tada vladao Sveti kosovski velikomučenik Knez Lazar i ispitivavši ovaj teren, za odbranu od turske imperije koja je pretila da porobi srpski narod i srpske države, u lovu je sreo Svetog Grigorija kojeg je pre toga nastanio u ovu homoljsku Srbiju. Kada su se sreli na obalama reke Mlave, stajavši jedan nasuprot drugom, hteli su da prozbore, a Mlava je bila toliko bučna planinska reka, kao što je i danas i nisu mogli da se čuju. Sveti Grigorije je zamolio Gospoda da utiša reku i koliki je to molitvenik, kolika je njegova molitvena moć, dokazano je u samom momentu na delu.
- Tada su njih dvojica mogli u miru da prozbore i da naprave jedan dogovor o tome da se ovde podigne bogomolja čiji smo mi danas opšti žitelji.
Manastir je za vreme svoje istorije pretrpeo brojna stradanja, ali slava Gospodu, uvek je obnavljan iznova, a verni narod je prepoznao veličinu ove svetinje.
Sve veći broj verujućeg naroda dolazi u manastir Gornjak
- Ono što priziva sve veći broj vernika u naš manastir su vremena u kojima živimo. Naš narod je specifičan po tome i jesu naši koreni za Boga vezani od davnina, ali savremen čovek dok ne oseti muku na svojoj duši, ne okrene se Gospodu. Tako vremena u kojima živimo nisu nimalo laka, te narod, što je najbitnije prepoznaje da će svoju utehu i ukrepljenje svoje duše pronaći u našim manastirima koje nam je Gospod darovao i koje su nam preci u amanet ostavili - naglasio je monah Lazar, koji je ime dobio po ktitoru manastira Gornjak, svetom knezu Lazaru.
Kako je dodao, broj poseta ovoj svetinji raste, ne samo turističkog tipa i hodočašća, već i vernog naroda koji iz nedelje u nedelju dolazi ovamo.
Nedeljom na službi, kako kažu, uvek vide neko novo lice, što im posebno ispunjava dušu.
- Crkva bez naroda je samo građevina, a kad se ispuni narodom u Hristovo ime, onda je to jedan živi organizam.
Priprema manastira za praznik rođenja Hrista Spasitelja
- Priprema pred praznik je najpre postom i molitvom. Praznik ćemo proslaviti sa vernicima, što ćemo tradicionalno, paljenjem Badnjaka obeležiti na obali reke Mlave, zatim 7. ujutru će biti služba - liturgija u 9 časova i ovom prilikom bih pozvao sve ljude koji su u mogućnosti i imaju želju da učestvuju u zajednici liturgijskog sabranja, da se okupimo u slavu i čast našeg Gospoda Isusa Hrista i proslavimo Njegovo rođenje, stavimo pečat na još jedan božićni post i mirno nastavimo u zdravlju u novoj godini - poručio je monah Lazar svim vernicima.
Običaji za Božić
- Običaji su raznovrsni. Položajnik se čeka u domu, obasipa se pšenicom, donosi darove, izreče neku čestitku i zdravicu i pošto je to veliki praznik, sprema se bogata trpeza, sastaju se prijatelji , rodbina i okupljaju se oko trpeze. Najbitnije je da taj dan liturgijski spojimo. Liturgija se služi da se pričestimo, hvala Bogu. Nadam se da su vernici postili ovaj božićni post, a ne samo prvu i poslednju nedelju, kako to biva po zastarelim i više ne opravdanim razlozima i da učestvuju u živom životu crkve, da prinesu taj minimalni trud posta Bogu i Bogomladencu Hristu. Zato se i zove Božić - mali Boga, što kažu deca. To je naša, veoma simpatična kovanica, a oslikava Hrista Bogomladenca Novorođenog i ukazuje na tu veliku čast i na spremnost da se Bog unizi nas radi, rodivši se u pećini, u jaslama, gde su im pružali izvor toplote. Džabe bi se Hristos rodio da nije Vaskrsa, što je najbitnije i džabe svi proroci i sva žrtva Hristova i apostolstvo da Hristos nije nakon stradanja vaskrsnuo iz mrtvih i time nama obezbedio život večni - rekao je za Republiku Protosinđel Teofil.
Večita dilema vernika - da li je kićenje jelke pravoslavni običaj?
Svake godine u ovo vreme, mnogim vernicima se javlja ista dilema - da li je kićenje jelke pravoslavni običaj, te smo želeli to da razjasnimo.
Protosinđel Teofil objasnio nam je da postoji priča sa ruskog podneblja koja objašnjava teoriju da ovaj običaj zapravo jeste pravoslavni.
- Čuo sam jednu legendu o jelci. Kad se Hristos rodio, sva priroda je prinela nešto - žireve, ukrasno inje, zvezda, imela, narodi su prineli svoje darove Hristu, a jelka nije imala nikakvog ploda da prinese. Sažalivši se zvezda na jelku, obasjala je obasipavši je svojim zvezdanim sjajem i to je simbol ove jelke koju danas imamo, ukrašenu malim zvezdicama, kuglicama i svetlošću, da ima šta da prinese radosno Bogomladencu Hristu - objasnio nam je protosinđel i dodao:
- Ne vidim ništa loše u tome, nije to baš neko najortodoksnije rešenje, ali svakako, ne treba odbacivati, kao što je primer samog Badnjaka kod nas Srba, osvećenje, pa spaljivanje u ime Božije. Neka simbolika tu postoji, tako možemo naći i opravdanje i u slavu Božiju kititi jelku - zaključio je za naš portal.
BONUS VIDEO