DRAGOLJUBU U "SNU" DOŠAO SVETAC! TAD JE DOBIO SVOJU MISIJU! Krstić je izgradio crkvu u stablu HRASTA - evo kako danas izgleda! (FOTO)
IZVOR: Sanja Bojanović - 06.01.2024 | 12:12
Nesvakidašnja situacija u selu Jovac.
Crkva Svetog Pantelejmona u selu Jovac kod Vladičinog Hana decenijama je bila poznata kao Božje čudo, stvorena prirodom i ljudskom voljom. Pre 33 godine, meštanin Dragoljub Krstić doživeo je ukazanje svetitelja, koji mu je savetovao da izgradi crkvu u stablu hrasta.
Iako su se meštani inicijalno rugali ovoj zamisli, vremenom su mu se pridružili kako bi ostvarili njegov san. Crkva je osveštana pre 33 godine i postala jedino svetilište u selu. Stablo hrasta već je bilo šuplje iznutra, a Krstić je pažljivo izrezao prostor za ulaz na zapadnom delu stabla.
Saša Dimitrijević, koji je poznavao Krstića, svedoči o tome. "Unutra su bile ikone, minijaturni oltar, a na ulazu u crkvu Bube je napravio drvena vrata. Okolina je bila održavana, pa je bilo živo i lepo. Naročito je prijatno leti, jer je predeo na početku doline, pa je u dodatnoj hladovini."
Foto: youtube.com/Al Jazeera Balkans
- Stablo je već bilo šuplje iznutra, a Bube, kako smo ga zvali, prosekao ga je na zapadnom delu, da bi moglo da se uđe u njega, tako da su mogle da stanu tri osobe. U visinu je išlo možda i 40 metara, a u blizini je bio kladenac, tj. izvor vode. Crkva je osveštana i tu su ljudi donosili da seku kolače, služene su liturgije. Unutra su bile ikone, minijaturni oltar, a na ulazu u crkvu Bube je napravio drvena vrata. Okolina je održavana, tako da je bilo živo ovde i lepo. Naročito je prijatno leti, jer je predeo na početku doline, pa je u dodatnoj hladovini - priča Saša.
Nažalost, pre pet godina oluja je oborila stoletno stablo, a priroda je postepeno preuzela svoja prava. Okolina je postala teško pristupačna, prekrivena trnjem i šibljem, te je teško prepoznati mesto koje je nekada bilo sveto.
Selo Jovac sada nema svoju crkvu, nakon što je klizište izazvano veštačkim jezerima 1977. godine odnelo prethodnu crkvu. Ovaj mali deo sela sada broji manje od tridesetak meštana, pretežno starijih, koji često ne zalaze u ovaj deo šume.
Ostaci crkve u hrastu sada su gotovo neprepoznatljivi. Ikone su uništene, vrata su odvaljena, a prirodne sile ostavile su pečat na ovom nekadašnjem svetilištu. Unatoč tome, ova priča ostaje deo lokalne istorije, svedočeći o volji jednog čoveka da stvori svetilište u skladu s prirodom.