MOŠTI SVECA NISU SPALJENE! Sveti Sava počiva pod natpisom SVETI ARSENIJE SREMAC

Foto: ST/Petar Divac, Printscreen Tv Hram

MOŠTI SVECA NISU SPALJENE! Sveti Sava počiva pod natpisom SVETI ARSENIJE SREMAC

Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, kao što se vekovima verovalo. Najveći srpski svetitelj i dalje počiva u Manastiru Ždrebaonik, nadomak Danilovgrada, nedaleko od Ostroga. Iznad tela pogrešno je, slučajno ili namerno, uklesano ime Savinog naslednika na mestu arhiepiskopa Svetog Arsenija Sremca (što je nemoguće jer su njegove mošti uništene još u 18. veku i o tome postoje zapisi u Pećkoj patrijaršiji).

Književnik i saradnik Srpskog telegrafa Vlada Arsić u svojoj knjizi "Osinje gnezdo" detaljno se bavi ovom temom. Dok se kroz roman provlači i malo fikcije, Arsić u pogovoru barata isključivo činjenicama baziranim na istorijskim i savremenim svedočenjima i dokumentima.

MIT O LOMAČI

Arsić se, osim na svoja istraživanja, poziva i na istorijsko delo srpskog autora Mirka Dragovića, objavljeno početkom tridesetih godina prošlog veka. Ovaj je, naime, izričito tvrdio da Sveti Sava nije spaljen na Vračaru, kako se do tada verovalo. On je bio uveren da se zapravo ništa i nije dogodilo, a da je čitav mit o lomači potekao od samih Srba.
Mošti su, a o tome postoje i zapisi, odnete iz Mileševe pre turskog upada i skrivane po pećinama dok nije prošla opasnost, a zatim u Manastiru Dovolja, u Morači, u Kučima, naposletku u Manastiru Ždrebaonik, gde su i danas. Ovo mišljenje na svoj način potvrđuje i zabeleška iz Pećke patrijaršije iz 1737, u kojoj se opisuje stravičan turski pomor. Između ostalog, tada su oštećene ili uništene mošti mnogih svetitelja, a telo Svetog Arsenija izdrobljeno je i pretvoreno u prah, jedva da je pretekla samo lobanja. Samim tim, potpuno je nemoguće da je u Ždrebaoniku telo Svetog Arsenija. Zanimljivo, iznad mošti je velika ikona upravo s likom Svetog Save. Takođe, moštima nedostaje jedna ruka, po svemu sudeći, baš ona koja se čuva u Mileševi kao ruka Svetog Save, navodno jedino što je od njega preostalo.

Vlada Arsić posebno apostrofira jedan razgovor s Dušanom Bigovićem, sinovcem preminulog profesora na bogosloviji Radovana Bigovića. Dušan je profesor na Cetinjskoj bogosloviji i Arsiću je pričao iz prve ruke o šokantnom događaju kojem je prisustvovao i mitropolit Amfilohije.

UOČI SLAVE

- Tog 9. novembra 2013, uoči slave Svetog Arsenija Sremca, pristupilo se u Ždrebaoniku presvlačenju moštiju svetitelja. Po Dušanovim rečima, sve je bilo u redu dok nije otkrivena glava. A onda su zastali u čudu. Na čelu, iznad desne slepoočnice, videli su urezan beleg na kom je pisalo: "Sveti Sava, arhiepiskop srpski". U čudu i neverici, mitropolit Amfilohije Radović tražio je čak i lupu i umolio mlađe da dobro provere da ne piše slučajno naslednik Svetog Save. Međutim, bilo je napisano baš kako je i pročitano. Nakon kraćeg razmišljanja i nemog zagledanja, odlučeno je da se glava prekrije i ostavi kao što je bilo i ranije - priča Arsić.

Arsić pokušava da objasni i zašto je moguće da Crkva ne želi da se otkrije istina.
- Postavlja se pitanje zašto bi to Crkvi smetalo i zar to ne bio najradosniji hrišćanski dan, međutim, rušenje mita je uvek za Crkvu jako opasno, a drugo, možda preovlađuje stav da sad nije trenutak da se sazna.

 

Amfilohije bio šokiran kada je na čelu video urezano: Sveti Sava, arhiepiskop srpski

Arsić se, osim na svoja istraživanja, poziva i na istorijsko delo srpskog autora Mirka Dragovića

 

Činjenice koje dokazuju da mošti nisu spaljene

1. U zanimljivom eseju Mirka Dragovića početkom tridesetih godina prošlog veka u Požarevcu stoji tvrdnja da Sveti Sava nije spaljen, a autor, između ostalog, postavlja pitanje da li je moguće da Srbi, usred Otomanske okupacije, svoju najveću relikviju drže bez ikakve zaštite i praktično dozvoljavaju da ih Turci iznenade i mošti im otmu na prepad
2. Autor se čudi kako događaj nije zabeležen ni u jednom manastirskom spisu, a pominje i događaj iz 1624, kada je pomahnitala Kosanica poplavila manastirski kompleks i kaluđeri su se brzopotezno snašli i na vreme sklonili relikvije, ikone, knjige, krst, a s druge strane, odred turske vojske koji se primicao nedeljama navodno ih je iznenadio
3. Ne postoji nijedan zapis koji bi svedočio o tome da je tada i tada, tuda i tuda, prošla svirepa turska četa s moštima sveca
4. Sumnjiva je i priča da su Turci odbacili ćivot svetitelja da bi potom napravili novi
5. Sve što je zaostalo od svetitelja, njegova ruka, žezlo, ćivot pronađeno je od Mileševe ka jugu, ka Crnoj Gori, a ništa prema Beogradu
6. Dragović se pita i zašto Turci nisu mošti uništili čim su došli, na licu mesta, ili zašto ih nisu kasapili usput, deo po deo, u svakom mestu gde bi zatekli veći broj Srba, nego su pošto-poto želeli da se spaljivanje obavi usred Beograda
7. Zanimljivo je i da vrh Pećke patrijaršije, sve vreme dok mošti odmiču ka Beogradu (a tvrdi se da se putovalo duže od mesec i po dana), ne pokušava ništa da spase svoju najveću relikviju
8. Velika neslaganja u datumima - dugo je važilo da su Turci spalili mošti na Veliki petak 10. marta 1594. Međutim, te godine Veliki petak je pao 29. marta. Potom su se mnogi upinjali da dokažu da se sve, u stvari, dogodilo 1595, ali te godine je razlika u datumima bila još veća, a Sinan-paša svakako više nije bio vezir. Dakle, ili otpada godina ili Sinan-paša, a najverovatnije oboje.

 

Manastir Ždrebaonik

- Nalazi se u Sekulićima, nadomak Danilovgrada, 17 km od Manastira Ostrog
- Hram iz 1818. godine, posvećen Svetom arhangelu Mihailu, izgrađen je na temeljima starijeg nemanjićkog hrama, metoha Manastira Morače
- O njegovoj gradnji postoje mnoga narodna predanja koja se prenose s kolena na koleno i sva su vezana za ime Nemanjića
- Poznat je po mnogim čudima koja se ne mogu objasniti

BONUS VIDEO