(UZNEMIRUJUĆE) OTKRIVAMO STRAŠNE TAJNE LOGORA "SILOS" U HADŽIĆIMA: Svedočenja preživelih o mučenjima i izgladnjivanju

Foto: https://www.youtube.com/@HVOZPVitezarchiv

(UZNEMIRUJUĆE) OTKRIVAMO STRAŠNE TAJNE LOGORA "SILOS" U HADŽIĆIMA: Svedočenja preživelih o mučenjima i izgladnjivanju

U zloglasnom logoru "Silos" u Hadžićima, više od 600 Srba je prošlo kroz pakao mučenja, prebijanja i izgladnjivanja. Ovaj logor je postao simbol stradanja, sa 24 nedužnih žrtava i preživelima koji se i nakon 28 godina bore sa traumama.

Pakao gladi i mučenja

Vinko Lale, jedan od preživelih logoraša, svedoči o stravičnim uslovima u kojima su bili zatočeni. On je iz logora izašao sa samo polovinom svoje telesne težine, a mnogi su umirali od gladi, tragajući za bilo kakvom hranom. Uz to, neljudski uslovi života su bili svakodnevica, sa nedostatkom osnovnih higijenskih uslova i prostora za nuždu.

"Ovde su se noćima jauci i krici čuli. Ljudi u okolnim kućama nisu mogli spavati od tih krika. Bilo je jezivo. Kažem, ja sam prvi koji je prepolovio svoju telesnu težinu samo za dva meseca u ovom logoru. Imao sam svega 48 kilograma u to vreme. Moja ćelija koja je bila tu, do ulice, mi smo na 36 ljudi ležali na golom betonu bez išta", rekao je Vinko Lale, preživeli logoraš.
Svedočenja preživelih

Janko Samouković se seća strahote koja je vladala u logoru "Silos". Opisuje da su betonski zidovi i pod skrivali ogromnu glad i neljudske uslove života. Nedostatak osnovnih higijenskih potreba bio je samo jedan od mnogobrojnih izazova sa kojima su se logoraši suočavali.

"Ovi zidovi zgrade koja je nekada služila kao spremište za žito. Betonski zidovi, betonski pod na kojem su neki ljudi proveli i četiri godine kriju mnogo toga. Ali nekako je najlakše opisati da je tu vladala ogromna glad. Da je tu bila neljudska higijena. Da mi nismo imali ve-ce, već nam je kanta u ćošku bila ve-ce", rekao je Janko Samouković.

Stradanje nedužnih

Uz mučenja i izgladnjivanje, žene su bile izložene seksualnom zlostavljanju, a deca su takođe bila žrtve strahota logora "Silos". Najstariji logoraš je imao 85 godina, što pokazuje da su svi, bez obzira na godine ili pol, bili izloženi užasima ovog mesta.

Trauma koja traje decenijama

Nakon 28 godina, preživeli i porodice nastradalih konačno su dobili dozvolu da se okupe u Tarčinu, ali sećanja na stradanja i dalje ostaju duboko urezana u njihovim sećanjima. Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske, Anđelko Nosović, ističe da je logor "Silos" predstavljao sunovrat civilizacije i poraz svakog normalnog čoveka.

"Šta su krivi ovi ljudi što su na svom ognjištu u svojim kućama živjeli mirno i dostojanstveno da bi jednog dana bili pokupljeni i ovde mučeni. Godinama i godinama. Nažalost, ovaj logor je zatvoren tri meseca poslije Dejtona i u ovom logoru je toliko stradanja bilo i silovanja da je to jedan užas, da je to jedan poraz civilizacije. Jedan sunovrat svakog normalnog čoveka", rekao je Anđelko Nosović, predsednik Saveza logoraša Republike Srpske.


Logor "Silos" je imao sve elemente zloglasnog logora Aušvic, a mnogi od odgovornih za mučenja i stradanja nikada nisu odgovarali pred pravdom. Ova strašna priča ostaje kao svedočanstvo o užasu rata i ljudske okrutnosti.

(Alo)

BONUS VIDEO