INTERVJU - PETRA DIVAC: Ne krivim biološku majku što me je ostavila, hvala joj jer me nije abortirala! (VIDEO)
IZVOR: Tamara BUJIŠIĆ - 05.02.2024 | 20:00
U novoj emisiji ,,Intervju" koja se od večeras emituje na jutjub kanalu Republika news, Petra Divac, ćerka proslavljenog košarkaša Vlada Divca otvorila je dušu i ispričala kroz šta je sve kao tinejdžerka prolazila zbog toga jer je usvojna. Petra je otkrila i da ne krivi biolške roditelje, jer su je dali na usvajnje, već im je, naprotiv, zahvalna što su joj pružili šansu za život.
Petra Divac, ćerka proslavljenog košarkaša Vlada Divca, u novoj emsiji ,,Intervju" koja se odnedavno emituje na jutjub kanalu Republika news, govorila je bez dlake na jeziku o svim stvarima koje je preživljavala tokom detinjstva.
Kao neko ko je usvojen, prolazila je kroz nimalo lak period, s obzirom da je u pubertetskim godinama često bila na meti svojih vršnjaka koji nisu birali reči, za koje danas kaže, da su je veoma bolele. Ipak, ističe da je iz svega izašla kao mnogo jača i kao pobednik, a sve uz pomoć porodice koja je uvek bila tu za nju.
- Porodica mi je uvek bila najveća podrška, mama,tata i braća. Braća u svom, bratskom stilu ,,pusti njih, oni ne znaju šta govore, šta to tebe interesuje", dok su mama i tata bili tu da me osveste, da mi kažu da me vole i da nema razloga da posumnjam u njihovu ljubav. Komentara od strane mojih vršnjaka je bilo,susretala sam se sa tim da sam ja crna ovca u porodici, da nikada neću biti ista kao Luka i Matija (moja braća), da će uvek postojati razlika između nas, jer ispred mog imena stoji etiketa usvojena ćerka, dok ispred njihovog stoji biološki sinovi. Iako u to nisam verovala, moram priznati da su te reči nekada veoma bolele. Ipak, ljubav porodice je sve zacelila.
* Kada se vratiš u period detinjstva, koju situaciju ili događaj pamtiš?
- To je definitivno bio trenutak kada sam srela maminu drugaricu, koja je takođe usvojena. Ona je u tom periodu tragala za svojom biološkom majkom, što je i mene nateralo da se zapitam da li ja treba isto da pokrenem, da li uopšte treba da ulazim u ceo taj proces. Ona je meni sve objasnila, kako je sve to izgledalo i emotivno i psihički, gde sam shvatila da ja nemam ta pitanja koja je ona imala i zbog kojih je pokrenula ceo proces. Tu sam razgraničila sve i to je bio okidač da shvatim da pripadam tu gde jesam i da nema potrebe za bilo kakvim traganjem. Moji mama i tata su moji, moja braća su moja, uvek će da nas bude pet, tako da to je za mene, slobodno mogu da kažem, bila prekretnica.
* Kada si saznala da si usvojena i ko ti je to rekao?
- Saznala sam sa tri, četiri godine. Mama mi je saopštila. Kod nas je došla jedna žena, koja je u tom periodu dojila dete i ja sam pitala mamu šta je to, budući da sam ja uvek nosila flašicu. Ona mi je u odnosu na moje godine dala odgovor, kao i uvek što je činila kada bih je nešto upitala. I mama i tata su mi, zaista, uvek govorili da koliko vole Luku i Matiju toliko vole i mene i tu se nikada nije pravila razlika. Kad god mi je trebao savet, rame za plakanje, uvek sam znala da sam mogla da se oslonim na njih.
* Koja pitanja si sebi postavljala tokom odrastanja, kakve su se stvari vrtele u dečijoj glavi?
- Ja sam bila baš mala kada sam saznala sve, tako da se ni ne sećam šta je bilo u mojoj glavi. Kasnije sam već razmišljala o tome na koga ličim, da li imam brata, sestru, da li možda na ulici prolazim pored nekog ko mi je rod, a da to ne znam. To su, inače, neka od najčešćih pitanja koja se pominju i sad u grupama, tokom razgovora sa decom koja su usvojena.
* Da li si nekada sebe krivila za to što si usvojena, s obzirom da se taj osećaj krivice često javi u nekom periodu kod usvojene dece?
- Nikada. Iskreno, ja ne krivim ni roditelja koji daje dete na usvajanje, jer smatram da on u tom trenutku radi najbolje za to dete. Ko zna kakvi su razlozi za to. Može biti da nema uslove da ga odgoji, pa mu pruži priliku za boljim životom. Život nas natera na sve i svašta, tako da ja nemam osećaj krivice, a ne krivim ni roditelje.
Foto: printscreen/instagram.com
* Tvoj otac je poznat javnosti, da li ti je to otežalo život ili je bilo suprotno?
- To je mač sa dve oštrice. Ne znam, zaista, on mi je tata, ja ne znam za drugog. On jeste slavan, prezime nosi određene predrasude, iako me neko ne poznaje misli svašta o meni, međutim, kad me upozna porušim mu predrasude, što mi je uostalom cilj i sa temom usvajanja. Ipak, da budem iskrena ni ne razmišljam o tome, mislim da smo nas troje normalno odgajani, ne tražimo puno, radni smo svo troje, tako da smatram da je tih pet slova na kraju nije uticalo na nas kao ličnosti.
* Kada bi srela svoje roditelje šta bi ih pitala?
- Nisam o tome razmišljala, morala bih malo duže o toj temi da razmislim, ali jedno znam. Zahvalila bih se, rekla bih im da ih ne krivim, da sam jako srećna, živa, zdrava i zahvalna jer su me dali na usvajanje i time sam dobila šansu za bolji život. Ne znam pod kojim okolnostima su me dali, ali ne osuđujem ih i imam veliku zahvalnost, jer me biološka majka nije abortirala i danas sam tu i pričam na tu temu potpuno normalno.
O PROJEKTU USVOJENI ZA USVOJENE:
Projekat ,,Usvojeni za usvojene" pokrenula si u sklopu Fondacije Ana i Vlade Divac. Kako si došla na tu ideju?
- Što se tiče same ideje, ona se rodila tako što sam sa svojim dečkom pričala na temu usvajanja, na šta je od predložio da ja pokrenem nešto kako bi svim tim ljudima pomogla i kako bih podelila sa njima svoje iskustvo. Bila sam, iskrena da budem, skeptična, jer sam ja jedna, a usvojene dece ko zna koliko. Ipak, na kraju sam razmislila i setila se da u Americi imaju grupe podrške, te sam tako nešto zamislila i kod nas. Ako me bar jedna osoba koja sedi preko puta mene razume i ako mogu da joj pomognem, pa zašto onda ne bih pomogla svima koji to žele? Tako je krenula cela ideja. Projekat sam osnavala ja, pre nepunih godinu dana. Imamo dve grupe, jednu za roditelje usvojitelje i jednu za mlade koja će biti onlajn, dva puta mesečno, jer ljudi više vole iz porodičnog doma da posmatraju. Prijave su moguće iz cele Srbije i sve što im je na duši oni mogu da nam kažu, jer smo i mi to već prošli. Psiholog Branka Radojević će sa mnom voditi projekat, tako da će biti pripremanja i sa stručne strane.
* Šta je ono što planiraš da ponudiš deci i roditeljima kroz ovaj projekat?
- Za sad smo ponudili proširenje, da se oformi još grupa, da se mladi u što većem broju prijave. Želim da pokažem da usvajanje ne treba negativno da utiče na nas, da sve to, zapravo, ne treba da ostavlja posledice na ljubavne odnose, partnerske, da ne treba da nam ruši poverenje. Želim da pokažem da je usvajanje normalan čin, normlna stvar, možda jesmo malo drugačije došli u porodice, ali, evo, ja sedim tu, nije ništa strašno. Želim da pokažem da i roditelji, ako detetu pokažu veru i ljubav i ako daju sve od sebe, tu neće biti problema.
* Da li bi sutra usvojila dete?
- Naravno, volela bih i ja nekome da pružim ono što sam ja imala, ljubav,podršku, porodicu. Volela bih, zaista, nekom mališanu da pružim sve to što sam i ja imala, tako da nadam se da će mi se to ostvariti jednog dana, kad za to dođe vreme.
* Koja je tvoja poruka usvojenoj deci?
- Budite hrabri, ne razlikujemo se od ostale dece, samo smo malo drugačije došli u porodice.Verujte u sebe i ne osvrćite se na na komentare.
BONUS VIDEO: